ЕП до 21: А шта кажу ''Орлићи'' након пораза?

Јовановић шокиран: Узрок смо ми сами, да се погледамо у огледало. . .  Андрија Живковић додаје да је меч изгубљен још у првом полувремену.  Борис Радуновић, једина светла тачка из Трста: Превише сам тога прошао да би се овако завршило. . .   “Заслужили смо овај пораз“, признаје голман Аталанте.

Фудбал 18.06.2019 | 11:33 Мук у српској свлачионици као тестамент ужасној вечери Србије на старту Европског У21 првенства. Празни погледи због спознаје да је полуфинале после пораза од Аустрије само математичка вероватноћа.

„Лоше смо играли од почетка. Мало нас је и срећа погледала да не примимо још који гол. Немам речи, стварно. Шокиран сам како смо одиграли, шта се све издешавало“, биле су прве импресије Вукашина Јовановића, због црвеног картона једног од трагичара меча, мада их је у српском тиму било много више од једног.

Јовановић не бежи од критике, па на питање шта је узрок пораза искрено говори.

„Узрок смо сами, ништа друго. Били смо деконцетрисани, срљали смо, журили, нисмо имали мирноћу, нисмо доносили праве одлуке, нисмо играли добро одбрану“, у даху кроји Јовановић дугу листу грехова.

„Не би требало сваљивати кривицу ни на кога, али свако би требало да преузме део одговорности, ја први. Ваљало би да се погледамо у очи и пробамо да се издигнемо. То смо урадили милион пута, ваљда ћемо и сад успети“.

Пре но што заврши, Јовановић упућује још једно извињење. Ханесу Волфу, српском џелату из аустријске репрезентације, момку коме је штопер Бордоа нехотице поломио ногу.

„Баш се осећам тужно због тога. И због тог црвеног картона, јер ми није баш јасно зашто сам га добио, али пре свега због тога момка, јер сам чуо да је поломио ногу. Сам играм фудбал и знам како је то тешко. Ако буде овде у болници сигурно ћу отићи да га посетим. Стварно није било намере, њему је остала нога, мени исто, природно сам, леву морао да повуче и тако сам га закачио. Стварно ми је криво, не дај Боже никоме. То је најгора ствар у фудбалу и надам се да ће се што пре опоравити“, каже Јовановић.

Капитен Адрија Живковић много сажетији у првој анализи меча, мада подједнако незадовољан.

„Прелоше смо ушли у меч. Нисмо смели да дозволимо да изгубимо прву утакмицу. Нисмо смели да допустимо да ону узму контролу над лоптом, а не знам из ког разлога смо баш то урадили. Нема шта, Аустријанци су заслужили победу, борили су се, трчали, свуд их је било по терену. Није да ми нисмо нешто покушавали, али ми смо већ у првом полувремену изгубили. После је било касно. Кад смо добили и тај црвени картон било је и готово. Сад је још врућа глава, сутра да анализирамо ову утакмицу, па да видимо како да се спремимо да дамо више него данас. За нас играче и стручни штаб ништа још није готово“, уверава крилни везиста Бенфике.

Довољно је било само после меча прошетати улицама Трста. На сваком ћошку понеки разочарани Србин, очекивао је превише, као и сви ми уосталом, а добио је – премало. Један ће критиковати овог, други оног, једино што им је заједничко је то што ће сви у глас рећи: хвала голману што се нисмо обрукали. Баш тако. Јер многи ни не знају ко је Борис Радуновић, некадашњи голман Рада, сада Аталанте, момак који је јуче једини у српском тиму одиграо утакмицу с којом би могао да се поноси.

Мада...

“Наравно да ми је драго што сам добро бранио и што сам неким одбранама спречио могућност да примимо још који гол и изгубимо и убедљивијим резултатом, али много ми је криво што је све овако испало. Иако смо, искрено, игром све заслужили“, каже Радуновић за МОЗЗАРТ Спорт.

А како је све то изгледало са голманске линије? Како то изгледа када ривал, а против Аустрије се то изнова понављало у другом полувремену, напада у таласима као цунами? Како изгледа кад делује неизбежно?

“Нешто се променило у нашој игри у другом полувремену. Као да смо хтели по сваку цену да дамо гол. Нисмо гледали на одбрану. Гледали смо само на напад. И онда су пуцале контре на сваких 10 минута буквално. Заслужено смо добили шта смо тражили, нема шта“.

Утисак је ипак да је Србија од почетка меча била превише нервозна. И да ју нервоза појела чак и пре но што је примила и први, а не
други гол кад је већ све било готово?

“Јурили смо да што пре дамо гол. А онда кад смо видели да није тако лако доћи до њиховог шеснаестерца уопште онда смо постајали све нервознији. Боље су трчали... Боље су играли у везном реду. Ту смо изгубили утакмицу“, сумира Радуновић утиске.

То ће бити лако. Тешко је наћи одговор на питање: шта даље?

“Да се надамо да ћемо да добијемо две преостале утакмице. Како? Сви сада треба да промислимо о томе. За почетак о тој првој следећој утакмици. Да се припремимо што боље и да нам се не понови оваква игра“.

У ствари, Радуновић је већ спреман, то смо добро видели против Аустрије. Толико добро да би ред био да народ и научи ко је заиста он. Али кад каријеру почнеш у Ради, кад те од трансфера у Аталанту 2015. шаљу на позајмице у Авелино, Салернитану и Кремонезе, кад на Еуро дођеш после осмомесечног боловања навикао си да корачаш тежим путем.

“Да, нисам бранио од новембра месеца, али сваки дан сам се спремао за ово. Толико сам желео да браним на овом Европском првенству. Толико сам тренирао и шта сам све прошао... Требало би стварно све то да наплатим“, одговара Радуновић.

И не, не мисли ту на паре. Али штета је заиста да оваквом голману навијачи не знају име.

Извор: моззартспорт

ФОТО: УЕФА