U vještačkoj menopauzi - estrogen i progesteron

Odstranjivanje materice i jajnika iz zdravstvenih razloga uvodi ženu u hiruršku ili veštačku menopauzu.

Zdravlje 08.01.2019 | 09:05 ODSTRANjIVANjE materice i jajnika iz zdravstvenih razloga uvodi ženu u hiruršku ili veštačku menopauzu. Ukoliko uzrok zahvata nije maligna bolest genitalnog trakta, ženama mlađim od 40 godina obavezno se uvodi nadoknada hormona. Starijim pacijentkinjama, koje su ušle u menopauzu zbog operacije reproduktivnih organa, hormonska terapija nije neophodna, ali je poželjna, jer umanjuje tegobe. Veštački nastala menopauza mnogo češće uzrokuje neprijatne simptome poput toplih talasa, nesanice, nervoze, depresije, urogenitalnih i seksualnih problema, od menopauze koja je nastala prirodnim putem.

Profesor dr Svetlana Spremović Rađenović, ginekolog-endokrinolog Kliničkog centra Srbije, kaže da je, ukoliko se ne radi o malignoj bolesti, neophodno razmišljati o šteti i koristi pre operacije kojom se ženi uklanjaju reproduktivni organi.

- Poželjno bi bilo da se u kliničku praksu uvede da se ženi pre ovako radikalnog hirurškog zahvata radi analiza hormona da bi se ustanovilo u kojoj fazi reproduktivnog života se nalazi i da li se bliži perimenopauzi i menopauzi - kaže profesorka Spremović Rađenović. - Naravno, žene koje su u menopauzi ovaj način lečenja lakše podnose, dok je onima kojima je veštački prekinut ciklus mnogo teže i treba razmisliti o tome da li je operacija u ovom dobu života zaista neophodna i, ako jeste, da bi im hormonska terapija znatno poboljšala kvalitet života.

Profesorka Spremović Rađenović objašnjava da je nadoknada hormona od velikog značaja za zdravlje žena koje prevremeno uđu u menopauzu.

- Kada žene mlađe od 40 godina prirodno uđu u menopauzu, kod njih je obavezna terapija kombinacijom progesterona i estrogena - kaže naša sagovornica. - Ukoliko je ženi hirurški odstranjena materica, ona dobija terapiju samo u vidu estrogena. Studije su pokazale da je i obolevanje i smrtnost sedam puta veća kod žena koje nisu dobijale terapiju hormonima, a prevremeno su ušle u menopauzu, bez obzira na to da li je ona hirurška ili spontana.

Terapiju hormonima može da propiše isključivo lekar, jer postoje znatne kontraindikacije kada je ne bi trebalo primenjivati.

- Pacijentkinje koje imaju bolesti jetre ili bubrega ne mogu da uzimaju reproduktivne hormone, a isto važi i za one koje imaju neregulisan holesterol, šećer u krvi, hipertenziju ili su pušači - kaže profesorka Spremović Rađenović.

Dobrobiti od nadoknade polnih hormona su velike, ali postoje i rizici.

- Žene koje koriste kombinovanu terapiju, estrogen i progesteron, imaju neznatno povećan rizik za pojavu raka dojke, ukoliko terapiju koriste duže od prt godina, dok kod pacijentkinja koje uzimaju samo estrogen, ovaj rizik nije povećan, čak je i manji - kaže naša sagovornica. - Estrogen se može primenjivati preko kože u vidu flastera ili sprejeva, dok se ženama sa blago narušenim lipidnim statusom preporučuju tablete hormona jer one prolaze kroz jetru i na taj način utiču na smanjivanje nivoa lošeg, a podižu dobar holesterol.

PET GODINA

Hormonska supstituciona terapija najčešće se uzima pet godina. Za vreme njenog trajanja potrebne su kontrole jednom godišnje na kojima se pregleda ultrazvuk dojki, biohemija, radi se kolposkopija i Papanikolau test. Jednom u dve godine savetuje se i merenje gustine kostiju. Kada se radi o prevremenoj menopauzi, pre 40 godine, onda se nadoknada hormonima sporvodi do vremena kada prosečno u populaciji nastaje menopauza, a to je oko 50. godine.

Novosti
foto:internet