Politički epilog grčke katastrofe

Iako je Grčka još uvek u šoku nakon neviđene vatrene stihije, sve se glasnije čuje pitanje: ko je kriv za tu apokalipsu?

Svijet 27.07.2018 | 07:11
Politički epilog grčke katastrofe
Biće tu još mnogih neugodnih pitanja, koja bi mogla da utiču i na rezultate predstojećih izbora, navodi autor Dojče vela, Florijan Šmic.

Dan drugi nakon katastrofe bilans je zastrašujuć: 81 žrtva, preko 200 povređenih, među njima i deca.

Ovog petka završava se trodnevna žalost koju je proglasio premijer Grčke. Svima ćemo pomoći, obećava Aleksis Cipras na televiziji. I neće, dodaje, biti pitanja na koje se neće dati odgovor. To je bila poruka onima koji su još u ponedeljak postavili pitanje krivice.

To čekanje dok žalost prođe da bi se počelo s odgovorima mnogi u Grčkoj doživljavaju kao nekakvu državnu cenzuru. „Zašto već sad ne bismo počeli da raspravljamo o odgovornosti“, pita jedan grčki novinar na društvenoj mreži.

Solidarnost u čitavoj Grčkoj

Većini ljudi ipak je prvo na pameti da pomogne žrtvama. Još dok je gorelo, samoposluge i restorani besplatno su delili vodu i hranu. Ogroman broj ljudi iz čitave Grčke šalje hranu, odeću, lekove.

Da društvenim mrežama ljudi se organizuju, šalju novac, daju krv. U spontano organizovanim centrima za pomoć, stolovi se savijaju od humanitarnih. Grčka je šokirana, ali se nije ukočila od užasa.

Pomoć stiže sa svih strana

To je jedna od najvećih snaga te zemlje: da je u trenucima najveće nevolje samo po sebi razumljivo da se drugima pomogne. „Ne možete ljude da ostavite same u njihovoj nesreći“, kaže jedna 48-godišnja žena u Solunu. Ona nosi dve kese pune namirnica na mesto gde se sakuplja pomoć. Ta humanost podseća i na prve dane izbegličke krize 2015. kad su isto tako pomagali nesrećnim ljudima. Grci, naime, iz sopstvenog iskustva znaju da ne treba računati na državu, pogotovo onda kad pomoć treba da bude brza i bez velike birokratije. Lična inicijativa u grčkoj nije samo ljubav prema bližnjem, već mehanizam preživljavanja.

Letovalište Mati istočno od Atine više nije podesno za život. Spasilačke službe prilično su sigurne da je mrtvih još više: „Veoma je verovatno da ćemo naći još tela u kućama do kojih još nismo ni došli“, kaže jedan vatrogasac. Internet je pun fotografija spaljenih sela i očajnih ljudi koji s nevericom lutaju preko pepela. Neki od njih još traže svoju rodbinu. Mnogi su izgubili sve što su imali.

„Kazna Božija“

Od petka će i zvanično početi istraga o uzrocima požara. Jedno je jasno: kod ovakve suše, šikare suve kao barut i temperature koje seže i do 40 stepeni, vatra vrlo lako plane. A tu je i vetar koji je u Grčkoj takvom brzinom razneo vatru da je službama bilo gotovo nemoguće da spreče katastrofu.

Mnogi u Grčkoj smatraju da su neki požari podmetnuti – a ni to ne bi bilo ništa novo. I tamo, baš kao i u mnogim drugim zemljama Mediterana, postoji raširena praksa da se potpali sopstveno poljoprivredno zemljište kako bi se ono onda pretvorilo u mnogo vrednije- građevinsko.

Ali ni to ne mora da bude razlog: dovoljan je nehajno bačen pikavac ili možda samo bačena staklena flaša kroz koju je sunce stvorilo plamen. Ipak, trenutno su to sve samo nagađanja.

Jedino je mitropolit Amvrosije iz Kalavrite već u ponedeljak tačno znao ko je kriv za katastrofu. On je na svom blogu objavio svoj stav da je vatra – Božija kazna za to što Grčka ima takvog bezbožnika za premijera kao što je Aleksis Cipras.

Šta god da je mitropolit očekivao, reakcije su bile upravo suprotne: iako je Crkva za Grke svetinja, mitropolit se suočio sa ogromnim kritikama. I sama Grčka pravoslavna crkva objavila je da se distancira od takvih nepromišljenih izjava, a jedan mladi sveštenik javno je poručio mitropolitu: „Neka konačno začepi gubicu!“


 
Očekuju se i politički požar

Ako izuzmemo izjavu mitropolita, još uvek su svi zaokupljeni time šta da se radi u ovoj krizi. Relativno je uzdržan i vođa opozicije Kirijakos Micotakis – koji inače ne propušta priliku da napadne Ciprasa. Micotakis za sada samo obilazi mesta požara, razgovara sa žrtvama i onima koji im pomažu.

I on se trudi da osvoji naklonost građana nakon brojnih izgubljenih političkih borbi. Sledeće godine su izbori, a opozicija se nada da bi oni mogli da budu i ranije.

Ovaj požar, ali i jedan zakon mogao bi da pomogne opoziciji da potpali i politički požar. Nikos Sahinidis, predsednik Društva grčkih dobrovoljnih vatrogasaca i pošumljavanja, teško je optužio vladu za brojne propuste, što su preneli i mnogi strani mediji, poput nemačkog „Frankfurter algemajne cajtunga“.

Dobrovoljna vatrogasna društva uvek su prva kada se kreće u borbu protiv šumskog požara, ali jedan zakon iz 2014. zabranjuje takvim lokalnim društvima da deluju na svoju ruku. Borba protiv požara je zadatak profesionalnih vatrogasaca, ali zbog krize, kod njih vlada hroničan nedostatak ljudi i opreme. Sahinidis tvrdi da je i ovaj požar mogao da bude mnogo manji da su mu se odmah suprotstavili dobro obučeni i opremljeni dobrovoljni vatrogasci.

Iako je taj zakon donesen još u doba Ciprasovog prethodnika – i Micotakisovog kolege iz stranke Antonisa Samarasa – taj zakon bi u Grčkoj sada lako mogao da se pretvori u pravi politički skandal. S druge strane, grčki premijer nema baš previše toga čime bi mogao da se pohvali. Njegova zemlja, doduše, ovog avgusta prestaje da bude na finansijskom starateljstvu Evropske unije, ali mnogi Grci ne osećaju taj nekakav ekonomski polet kojim se Cipras hvali.

I sporazum sa Skopljem oko imena severnog suseda, za mnoge Grke nije nešto s čim bi se oni složili. Raspoloženje je napeto, a emocije su na izborima uvek važnije od činjenica. Predizborna kampanja u Grčkoj ionako nikada ne prestaje, a ova vatrena stihija svakako će imati i svoj politički epilog.

(Dojče vele)

Komentari / 1

Ostavite komentar
Name

Nesreća

27.07.2018 08:39

Ovo je kao neki Strašni sud. Ne mogu da razumijem šta se desi na brzinu. Saučešće porodicama.

ODGOVORITE