Политички епилог грчке катастрофе

Иако је Грчка још увек у шоку након невиђене ватрене стихије, све се гласније чује питање: ко је крив за ту апокалипсу?

Свијет 27.07.2018 | 07:11
Политички епилог грчке катастрофе
Биће ту још многих неугодних питања, која би могла да утичу и на резултате предстојећих избора, наводи аутор Дојче вела, Флоријан Шмиц.

Дан други након катастрофе биланс је застрашујућ: 81 жртва, преко 200 повређених, међу њима и деца.

Овог петка завршава се тродневна жалост коју је прогласио премијер Грчке. Свима ћемо помоћи, обећава Алексис Ципрас на телевизији. И неће, додаје, бити питања на које се неће дати одговор. То је била порука онима који су још у понедељак поставили питање кривице.

То чекање док жалост прође да би се почело с одговорима многи у Грчкој доживљавају као некакву државну цензуру. „Зашто већ сад не бисмо почели да расправљамо о одговорности“, пита један грчки новинар на друштвеној мрежи.

Солидарност у читавој Грчкој

Већини људи ипак је прво на памети да помогне жртвама. Још док је горело, самопослуге и ресторани бесплатно су делили воду и храну. Огроман број људи из читаве Грчке шаље храну, одећу, лекове.

Да друштвеним мрежама људи се организују, шаљу новац, дају крв. У спонтано организованим центрима за помоћ, столови се савијају од хуманитарних. Грчка је шокирана, али се није укочила од ужаса.

Помоћ стиже са свих страна

То је једна од највећих снага те земље: да је у тренуцима највеће невоље само по себи разумљиво да се другима помогне. „Не можете људе да оставите саме у њиховој несрећи“, каже једна 48-годишња жена у Солуну. Она носи две кесе пуне намирница на место где се сакупља помоћ. Та хуманост подсећа и на прве дане избегличке кризе 2015. кад су исто тако помагали несрећним људима. Грци, наиме, из сопственог искуства знају да не треба рачунати на државу, поготово онда кад помоћ треба да буде брза и без велике бирократије. Лична иницијатива у грчкој није само љубав према ближњем, већ механизам преживљавања.

Летовалиште Мати источно од Атине више није подесно за живот. Спасилачке службе прилично су сигурне да је мртвих још више: „Веома је вероватно да ћемо наћи још тела у кућама до којих још нисмо ни дошли“, каже један ватрогасац. Интернет је пун фотографија спаљених села и очајних људи који с неверицом лутају преко пепела. Неки од њих још траже своју родбину. Многи су изгубили све што су имали.

„Казна Божија“

Од петка ће и званично почети истрага о узроцима пожара. Једно је јасно: код овакве суше, шикаре суве као барут и температуре које сеже и до 40 степени, ватра врло лако плане. А ту је и ветар који је у Грчкој таквом брзином разнео ватру да је службама било готово немогуће да спрече катастрофу.

Многи у Грчкој сматрају да су неки пожари подметнути – а ни то не би било ништа ново. И тамо, баш као и у многим другим земљама Медитерана, постоји раширена пракса да се потпали сопствено пољопривредно земљиште како би се оно онда претворило у много вредније- грађевинско.

Али ни то не мора да буде разлог: довољан је нехајно бачен пикавац или можда само бачена стаклена флаша кроз коју је сунце створило пламен. Ипак, тренутно су то све само нагађања.

Једино је митрополит Амвросије из Калаврите већ у понедељак тачно знао ко је крив за катастрофу. Он је на свом блогу објавио свој став да је ватра – Божија казна за то што Грчка има таквог безбожника за премијера као што је Алексис Ципрас.

Шта год да је митрополит очекивао, реакције су биле управо супротне: иако је Црква за Грке светиња, митрополит се суочио са огромним критикама. И сама Грчка православна црква објавила је да се дистанцира од таквих непромишљених изјава, а један млади свештеник јавно је поручио митрополиту: „Нека коначно зачепи губицу!“


 
Очекују се и политички пожар

Ако изузмемо изјаву митрополита, још увек су сви заокупљени тиме шта да се ради у овој кризи. Релативно је уздржан и вођа опозиције Киријакос Мицотакис – који иначе не пропушта прилику да нападне Ципраса. Мицотакис за сада само обилази места пожара, разговара са жртвама и онима који им помажу.

И он се труди да освоји наклоност грађана након бројних изгубљених политичких борби. Следеће године су избори, а опозиција се нада да би они могли да буду и раније.

Овај пожар, али и један закон могао би да помогне опозицији да потпали и политички пожар. Никос Сахинидис, председник Друштва грчких добровољних ватрогасаца и пошумљавања, тешко је оптужио владу за бројне пропусте, што су пренели и многи страни медији, попут немачког „Франкфуртер алгемајне цајтунга“.

Добровољна ватрогасна друштва увек су прва када се креће у борбу против шумског пожара, али један закон из 2014. забрањује таквим локалним друштвима да делују на своју руку. Борба против пожара је задатак професионалних ватрогасаца, али због кризе, код њих влада хроничан недостатак људи и опреме. Сахинидис тврди да је и овај пожар могао да буде много мањи да су му се одмах супротставили добро обучени и опремљени добровољни ватрогасци.

Иако је тај закон донесен још у доба Ципрасовог претходника – и Мицотакисовог колеге из странке Антониса Самараса – тај закон би у Грчкој сада лако могао да се претвори у прави политички скандал. С друге стране, грчки премијер нема баш превише тога чиме би могао да се похвали. Његова земља, додуше, овог августа престаје да буде на финансијском старатељству Европске уније, али многи Грци не осећају тај некакав економски полет којим се Ципрас хвали.

И споразум са Скопљем око имена северног суседа, за многе Грке није нешто с чим би се они сложили. Расположење је напето, а емоције су на изборима увек важније од чињеница. Предизборна кампања у Грчкој ионако никада не престаје, а ова ватрена стихија свакако ће имати и свој политички епилог.

(Дојче веле)

Коментари / 1

Оставите коментар
Name

Несрећа

27.07.2018 06:39

Ово је као неки Страшни суд. Не могу да разумијем шта се деси на брзину. Саучешће породицама.

ОДГОВОРИТЕ