Manje novca za djecu i majke

Finansijski problemi javnih fondova Srpske nastavljaju se i ove godine, a posle Fonda PIO i Fonda zdravstva, i Fond dečje zaštite zapao je u krizu! Fond je smanjio i materinski i dečji dodatak koji je bio, ionako, skroman! Materinski dodatak u odnosu na početak prošle godine umanjen je za trećinu i sada iznosi tek - 70 KM. Smanjen je za deset maraka i dečji dodatak, pa je za drugo i četvrto dete samo 35 KM, dok će za treće dete roditelji mesečno primati 70 KM, pod uslovom da ispunjavaju imovinski cenzus.

Republika Srpska 07.05.2018 | 12:11 Drugim rečima, dečji dodatak dobijaju samo oni koji ne primaju više od 100 KM mesečno po članu porodice i ako vrednost pokretne imovine iznosi do 6.000 KM! Roditelji će umanjene dodatke primati do petog u mesecu, a u Fondu tvrde da će u slučaju povećanja prihoda taj novac usmeriti na povećanje dečjeg i materinskog dodatka. Smanjenje dečjeg dodatka jedino neće važiti za roditelje koji imaju bolesnu decu i oni će primati 90 KM.

Ovim postupkom Javnog fonda pada u vodu javna podrška nadležnih o povećanju nataliteta, posebno zbog činjenice da RS nije ni do sada bila milosrdna po pitanju ostvarivanja prava na dečji dodatak. Mada je povećan imovinski cenzus u odnosu na pre dve godine, to i dalje nije dovoljno podsticajna mera za natalitet! U udruženjima sa četvoro i više dece često su upozoravali da je ovaj imovinski cenzus destimulativan, posebno što u takvim situacijama pravo na dečji dodatak imaju samo oni koji jedva krpe kraj sa krajem.

“Što ne smanje plate poslanicima ili ministrima? Ko nam je preči, poslanici ili deca? Žalosno je da se smanjuje dodatak, a svi dobro znaju da je 70 odsto višečlanih porodica nezaposleno i žive od tog dodatka“, kaže predsednik banjalučkog Udruženja četvoro i više dece Jovan Radovanović.

I ekonomista u SWOT Ognjen Aleksić kaže da nije dobro da se na najmlađim stanovnicima Srpske sprovode restriktivne mere, posebno ako se stalno upozorava da je natalitet u padu.

„Trebalo bi da se bebama i mladim majkama pruži dodatna podrška, jer je dugoročni efekat povećanje broja stanovnika. Takođe, fondovi, ako su već u krizi, trebalo bi da dele sudbinu privrede kada je reč o broju zaposlenih i racionalnom trošenju novca, što sada nije slučaj“, kaže Aleksić.

Direktor Javnog fonda za dečju zaštitu RS Momir Popić priznaje da su prihodi po osnovu doprinosa za dečju zaštitu RS od 1,5 odsto za isplatu svih prava iz dečje zaštite - nedovoljni, a redovno se ne mogu isplaćivati ni naknade poslodavcima za vreme korišćenja porodiljskog odsustva.

Da je Javni fond za dečju zaštitu u finansijskoj dubiozi potvrđeno je i u poslednjem revizorskom izveštaju za 2009. u kojem su revizori utvrdili da je deficit ovog fonda čak 17,8 miliona KM. Toliko su iznosili njihovi dugovi poslodavcima za naknade plata za vreme korišćenja porodiljskog odsustva.

Iz Fonda je tada poručeno da je deficit nastao zbog izmene Zakona o dečjoj zaštiti RS po kojem se povećaju prava porodilja, a za te namene predlagač zakona nije obezbedio novac.

Na uštrb majki i dečjeg dodatka koji je smanjen, u Fondu za ovu godinu planiraju da povećaju budžet za naknadu plata za vreme porodiljskog odsustva i to za 261 odsto, a za ove namene opredeljeno je 20,6 miliona KM.Roditelji će za treće dete mesečno primati 70 KM dodatka, a za drugo i četvrto 35 maraka.

Izvor: Blic