Priča: Kad će Petlić da postane Pevac?
Jedino što je sigurno je da se fudbal brzo menja, da je vreme ograničeno i da Maurisio Poketino nije mlađi, već sve stariji i stariji. . .
Fudbal 09.03.2018 | 22:05
Dakle, osim što podseća na klinca po izgledu, zaboravite da je popularni Poč trenerski još klinac koji treba da uči. Po trenerskom iskustvu, Poketino je "stara kajla". Već devet godina radi na top nivou, a osvojio je - ništa.
Sat vremena sinoć na Vembliju, najsvetlijem engleskom fudbalskom mestu, trajalo je ubeđenje da je kucnuo njegov čas, da nastupa nova era engleskog i evropskog fudbala i da će svet konačno biti pod nogama Maurisija Poketina. Maštalo se ove zime u severnom Londonu ne samo o FA kupu, koji izgleda kao neki mali trofejčić, već i o "gospodinu ušatom", onom najvrednijem u svetskom fudbalu. S razlogom, Sparsi su tokom sezone u Ligi šampiona prikazivali fantastične partije i beležili blistave pobede kao protiv Reala ili Borusije iz Dortmunda.
I čak je i posle vodećeg gola Heung Min Sona u prvom poluvremenu taj čuveni Pevac sa grba već video sebe u finalu u Kijevu krajem maja ove godine.
Ali onda se desila "pljačka". Bukvalna pljačka od strane Stare dame koja je ponovo onako kako samo ona zna "uličarski" (ništa loše ne mislimo pritom) preko Poketinovih zemljaka Iguaina i Dibale vratila nadobudnim Pevcima osećaj realnosti. Surov, ali iskren i poučan - još uvek nisu zreli za najviše domete.
Maurisio Poketino konstantno podvlači kako u fudbalu nije sve u osvajanju trofeja, već da su mu važniji taktika, tim i čista i atraktivna igra. Malo morgen, bato. Može da se zavarava koliko hoće, svi znamo da očajnički želi da ih osvoji. Samo izgleda ne zna još kako.
A treneru Totenhema biološki sat uveliko otkucava. Pehari mu trebaju kao 'leba, pa da li sa Pevcima ili nekim drugim klubom to je već druga tema.
Biće sigurno hleba, na novom Vajt Hart Lejnu ga čekaju fensi kuhinje, stakleni tunel za igrače, pokretni krov i teren za NFL utakmice, novi stadion Totenhema izgleda kao spejs šatl. Svega ima u novom domu Pevaca, samo izgleda nema trofejne sale, iste one zbog koje su ih sinoć mnogi ismevali na društvenim mrežama posle poraza od Juventusa. Hejteri kažu - ne treba im.
Za tri i po godine u klubu od dolaska Poketina nijedan trofej nije ušao u klub, samo pobede u prvenstvenim utakmicama i grupnim fazama međunarodnih takmičenja. Da ne grešimo dušu, Totenhem se jeste popravio za sve te godine, toliko da ga više ne prepoznajemo.
Fantastične noći na Vembliju protiv Borusije, Liverpula, Reala i Mančester Junajteda pokazale su da su Sparsi izrasli u veličinu kojoj sasvim pristoji da igra na jednom od najvećih svetskih stadiona protiv najvećih. Od prosečnog londonskog kluba transformisali su se u fudbalsku aristrokratiju koja igra sa najvećima pred 90.000 ljudi, gde se umesto kokni dobacivanja sa tribina sluša himna Lige šampiona.
Zato ih sinoćnih tri minuta strave i užasa više bole danas. Jer su barem prvi put u životu navijači Sparsa iskreno počeli da veruju i da zamišljaju da će stvari ovog puta biti drugačije od onih na koje su navikli, da će proći tu poslednju veliku granicu, pobediti Juventus i naći se među izabranima.
Ali đavola, sve je nestalo u sekundama.
Prvi gol je usisao optimizam i utišao Vembli, drugi samo pružio zadovoljstvo hejterima koji su opet podsetili na totenhemovski način samodestrukcije koji smo toliko puta u prošlosti gledali. Naravno, ne smemo posle jednog poraza odmah da izudaramo Pevce i otpišemo kao gubitnike. Ko je lud da to uradi?
Bez obzira na trenutni bol i razočaranje, Pevci su mlad i dinamičan tim, dobro tehnički potkovan, napravljen sa mnogo manjim ulaganjima u odnosu na ostale konkurente u Engleskoj. Opet, među svima nama postoje oni - i to ne samo navijači Arsenala - koji će se s pravom zapitati šta je tu pozitivno ako klub zaostaje 20 bodova u šampionskoj trci u Premijer ligi.
E zato je sinoćna utakmica značila mnogo, pobeda nad šampionima i legendama kao što su Bufonili Kjelini zvučala bi baš kao potvrda jednog novog Totenhema. Kruna jednog tima koji, kao i njegov menadžer, više nisu klinci koji igraju fudbal zbog lepote, za raju.
Totenhem je, nesumnjivo, dosta uradio i ove sezone čime se pokazalo da je Poketino sposoban i dobar trener. Ali opet, Argentinac nije uspeo ni da ponovi rezultat Harija Rednapa iz 2011. godine koji je igrao četvrtfinale Lige šampiona. Šta to znači za budućnost Poča na klupi Pevaca i dalje je nejasno. On mora da zna duboko u sebi da će sa Totenhemom uvek biti autsajder u ovakvim utakmicama (kao protiv Juventusa) čak i kada bude u prednosti posle prvog meča.
Možda će novi stadion učiniti Totenhem ozbiljnijim u budućnosti i omogućiti mu da od rukija u Ligi šampiona izraste u izazivača i favorita za gospodina ušatog.
Možda, ne znamo.
To će vreme pokazati.
Jedino što je sigurno je da se fudbal brzo menja, da je vreme ograničeno i da Poketino nije mlađi, već sve stariji i stariji...
Izvor: mozzartsport
Foto: Action Images
Komentari / 0
Ostavite komentar