Ceca imala ulogu u vođenju kluba

Bivši fudbaler, a sada trener Milan Obradović za ruske medije je pričao o periodu kada je nastupao za Obilić, koji je u to vreme bio u vlasništvu pokojnog Željka Ražnatovića Arkana.

Srbija 24.02.2018 | 22:08 Arkan je, prema rečima Obradovića, tražio samo jedno od igrača.

- Njegova kancelarija je bila na stadionu. Sve što je imao dao je klubu, a imao je mnogo. Zauzvrat je tražio od igrača da budu profesionalci - "nemate mnogo vremena da zaradite novac za vaše porodice. Ne budite budale. Ne traćite te godine".

Veliku ulogu u vođenju imala je i Arkanova supruga, Svetlana Ražnatović.

- Njegova supruga Ceca, simpatična i vesela žena, bi nas zvala uveče u pola 10 i pitala da li gledamo taj i taj film. Tako je proveravao da li je svaki igrač zaspao. Znao je sve šta se događa u klubu. Posle poraza je bio veoma ljut, ali posle uspešnih utakmica nas je bogato nagrađivao.



Govorio je o najvećoj premiji koju je dobio u to vreme.

- Oko 1.000 nemačkih maraka. Moja prva mesečna plata bila je oko 300 maraka. Moja majka je radila u vrtiću, a otac u IBM-u i primao je tu istu sumu. Ja sam imao 18 godina i za mene je to bio ogroman novac. Odmah sam sebi kupio cipele i popularne farmerke. Sve ostalo bilo je za hranu.

Godine 1998. je Obilić uspeo da prekine niz Crvene zvezde i Partizana koji su se smenjivali kao šampioni. 

- Željko je želeo da pokaže Partizanu i Crvenoj zvezdi da može da se takmiči sa njima. Kada je 2000. godine ubijen, njegova supruga je postala predsednik Obilića. Bila je toliko zabrinuta za poslove njenog supruga da je plakala posle svakog poraza. Ona je bila specifičan lider za Srbiju, mogla je prosto da sedi sa igračima u restoranu, da razgovara sa nama, puši i pije pivo. Ceca je posle Željkove smrti nekoliko godina održavala Obilić na visokom nivou. Uložila je puno ličnog novca u klub. Međutim, 2003. godine u Srbiji je nastala kriza i za Cecu je bilo teško da obezbedi finansije. Ona je izdržala koliko je mogla, ali niko nije želeo da joj pomogne.

Obradović je objasnio i kako je proživljavao godine bombardovanja.

- Bili smo mladi i ludi. Sedimo u kafiću, pijemo đus, vodu, kafu. I u sedam uveče se čuje sirena. Dakle, avioni su poleteli. Majka galami - hajde u sklonište. Ali moji prijatelji i ja se nikada nismo krili. Naprotiv, peli smo se na krov i gledali u nebo. Rakete su zviždale oko nas kao sudijski zvižduci. Samo je svake sekunde bilo sve glasnije. Zviždanje, zviždanje, zviždanje i onda bljesak. To je trajalo preko tri meseca. 

Kako se porodica nosila sa tim nedaćama tokom rata?

- Moja majka je iz Hrvatske. Mnogi njeni rođaci su prošli kroz našu kuću. Dolazili bi sa malom decom i bili dan ili dva kod mene. Nekoliko mojih rođaka je umrlo u Bosni. Da su političari bili pametniji, sve bi se rešilo mirnijim putem - ispričao je Obradović ruskim medijima.

(Kurir)