Žene na selu: Bez plate i penzije

Radni dan žene na selu duži je od radnog vremena u drugim delatnostima, ali u pravilu nije plaćen, a ne postoji ni pouzdana procena koliko taj rad vredi.

Republika Srpska 05.11.2017 | 13:18 "Ako sela u Republici Srpskoj ostanu bez žena, Srpska će ostati bez sela", upozorila je nedavno Jelena Milinović iz Džender centra Vlade Srpske, na skupu povodom Međunarodnog dana žena na selu.

Kao i u zemljama u okruženju, i u RS žene beže sa sela, jer beže od teškog i potcenjenog rada.

Većina žena sa selu u ekonomskim je statistikama potpuno nevidljiva. One nisu evidentirane na tržištu rada, ne vode se kao nezaposlene, pa nisu obuhvaćene programima zapošljavanja.

Najčešće rade na imanjima svojih očeva, braće ili muževa, koji su isključivi vlasnici imovine. Zbog tradicije se mnoge od njih odriču nasledstva, a vrlo retko su formalno suvlasnice imovine stečene u braku.

Njihov veliki radni angažman u kući i poljoprivrednom gazdinstvu ne donosi im redovne prihode, niti socijalne beneficije, kao što su penziono osiguranje i plaćeno porodiljsko odsustvo.

Na sve ove probleme Džender centar Vlade RS upozorava još od 2009. godine, kada je urađena analiza položaja žena na selu.

Prema podacima Agencije za stručne usluge u poljoprivredi Ministarstva poljoprivrede RS iz 2011. godine, samo 13 odsto žena na selu imalo je zaposlenje, a samo tri odsto njih je imalo samostalnu poslovnu delatnost.

Mapiranjem preduzetničkih potencijala žena u ruralnim zajednicama, ustanovljeno je da samo 5,6 odsto žena sa sela poseduje kuću, zemlju ili drugu imovinu na kojoj žive i rade.

Ovo istraživanje je utvrdilo da žene samo u 21 odsto slučajeva učestvuju u donošenju odluka, dok je suprug u 66 odsto slučajeva taj koji donosi odluke o raspodeli poslova. Navedena istraživanja pokazala su da više od 60 odsto žena na selu radi duže od punog radnog vremena na poljoprivrednim poslovima, ali da ih posle njive i štale čeka posao u kući.

"Žene u ruralnim domaćinstvima brinu i o ishrani svih članova domaćinstva, te o deci, bolesnima i starima. U oblasti poljoprivredne proizvodnje žena se više bavi poslovima primarne proizvodnje i eventualno prerade, dok su poslovi marketinga i prodaje obično prepušteni muškarcima, čime žena gubi direktnu kontrolu nad zajedničkom zaradom", upozorava Milinovićeva.

Kada je u pitanju podela kućnih poslova, osim brige o deci i brige o starijima koje obavljaju zajedno, muškarci i žene ne dele ostale kućne poslove: skoro sve ostale poslove obavljaju žene i to u preko 90 odsto slučajeva.

"Iako su navedeni podaci iz ranijih godina, oni su pokazatelj trenda koji se vrlo sporo menja", kaže Milinovićeva i ističe da je ekonomsko osnaživanje žena na selu presudno za jačanje njihovog društvenog položaja.

Džender centar od 2011. godine podržavao je žene na selu iz FIGAP programa za BiH, a kroz taj program je u ekonomsko osnaživanje uloženo više od 674.000 KM iz sredstava Ministarstva poljoprivrede RS i 230.000 KM iz sredstava FIGAP programa.

Cilj ulaganja je bio povećanje informisanosti žena o dostupnim programima, podsticajima, kreditima i edukacijama, te uključivanje seoskih žena u programe podrške za započinjanje samostalnog ili porodičnog biznisa u oblasti poljoprivrede, stočarstva i prerade mleka i mesa, zadrugarstva, seoskog turizma i ruralnog razvoja.

Ženska udruženja i zadruge

Ministarstva poljoprivrede RS je, u cilju ekonomskog osnaživanja žena na selu obezbedilo podsticaje za udruženja žena i ženske zadruge. U 2013. kroz te podsticaje su 34 udruženja dobila ukupno 303.676 KM, a obezbeđene su im i savetodavne usluge.

U Kravici kod Bratunca je iste godine osnovana prva opšta poljoprivredna zadruga „Žena“, kroz koju je 57 korisnica. Kasnije su osnovane još dve ženske zadruge, što predstavlja važan oblik profitnog organizovanja žena.

(EuroBlic)