Жене на селу: Без плате и пензије

Радни дан жене на селу дужи је од радног времена у другим делатностима, али у правилу није плаћен, а не постоји ни поуздана процена колико тај рад вреди.

Република Српска 05.11.2017 | 13:18
Жене на селу: Без плате и пензије
"Ако села у Републици Српској остану без жена, Српска ће остати без села", упозорила је недавно Јелена Милиновић из Џендер центра Владе Српске, на скупу поводом Међународног дана жена на селу.

Као и у земљама у окружењу, и у РС жене беже са села, јер беже од тешког и потцењеног рада.

Већина жена са селу у економским је статистикама потпуно невидљива. Оне нису евидентиране на тржишту рада, не воде се као незапослене, па нису обухваћене програмима запошљавања.

Најчешће раде на имањима својих очева, браће или мужева, који су искључиви власници имовине. Због традиције се многе од њих одричу наследства, а врло ретко су формално сувласнице имовине стечене у браку.

Њихов велики радни ангажман у кући и пољопривредном газдинству не доноси им редовне приходе, нити социјалне бенефиције, као што су пензионо осигурање и плаћено породиљско одсуство.

На све ове проблеме Џендер центар Владе РС упозорава још од 2009. године, када је урађена анализа положаја жена на селу.

Према подацима Агенције за стручне услуге у пољопривреди Министарства пољопривреде РС из 2011. године, само 13 одсто жена на селу имало је запослење, а само три одсто њих је имало самосталну пословну делатност.

Мапирањем предузетничких потенцијала жена у руралним заједницама, установљено је да само 5,6 одсто жена са села поседује кућу, земљу или другу имовину на којој живе и раде.

Ово истраживање је утврдило да жене само у 21 одсто случајева учествују у доношењу одлука, док је супруг у 66 одсто случајева тај који доноси одлуке о расподели послова. Наведена истраживања показала су да више од 60 одсто жена на селу ради дуже од пуног радног времена на пољопривредним пословима, али да их после њиве и штале чека посао у кући.

"Жене у руралним домаћинствима брину и о исхрани свих чланова домаћинства, те о деци, болеснима и старима. У области пољопривредне производње жена се више бави пословима примарне производње и евентуално прераде, док су послови маркетинга и продаје обично препуштени мушкарцима, чиме жена губи директну контролу над заједничком зарадом", упозорава Милиновићева.

Када је у питању подела кућних послова, осим бриге о деци и бриге о старијима које обављају заједно, мушкарци и жене не деле остале кућне послове: скоро све остале послове обављају жене и то у преко 90 одсто случајева.

"Иако су наведени подаци из ранијих година, они су показатељ тренда који се врло споро мења", каже Милиновићева и истиче да је економско оснаживање жена на селу пресудно за јачање њиховог друштвеног положаја.

Џендер центар од 2011. године подржавао је жене на селу из ФИГАП програма за БиХ, а кроз тај програм је у економско оснаживање уложено више од 674.000 КМ из средстава Министарства пољопривреде РС и 230.000 КМ из средстава ФИГАП програма.

Циљ улагања је био повећање информисаности жена о доступним програмима, подстицајима, кредитима и едукацијама, те укључивање сеоских жена у програме подршке за започињање самосталног или породичног бизниса у области пољопривреде, сточарства и прераде млека и меса, задругарства, сеоског туризма и руралног развоја.

Женска удружења и задруге

Министарства пољопривреде РС је, у циљу економског оснаживања жена на селу обезбедило подстицаје за удружења жена и женске задруге. У 2013. кроз те подстицаје су 34 удружења добила укупно 303.676 КМ, а обезбеђене су им и саветодавне услуге.

У Кравици код Братунца је исте године основана прва општа пољопривредна задруга „Жена“, кроз коју је 57 корисница. Касније су основане још две женске задруге, што представља важан облик профитног организовања жена.

(ЕуроБлиц)

Коментари / 7

Оставите коментар
Name

Трифун

05.11.2017 13:38

Мислим да би те жене на селу треббао платити СНСД и њихов доживотни предсједник Милорад Лакташенко. Скоро сви са села су гласали за СНСД, па нека их он и плати.

ОДГОВОРИТЕ
Name

цето

05.11.2017 13:53

Треба натјерати доду и цвијку дати им срп и нек зању класуру па да виде мало и они тезак зивот.у класури је мозе додо завуци опанак.

ОДГОВОРИТЕ
Name

обновљено село

05.11.2017 13:59

Живим у селу које обновљено послије рата и поплаве. Има колико хоћеш њива које су ранијих година очишћене од мина али су поново зарасле зато што су њихови власници и насљедници у страним земљама па дођу само преко љета. Ја стално живим с мајком. Она је некада била учитељица. Сада како је у пензији ради искључиво у нашем врту, воћњаку и кухуињи. Она зна и кречити зидове и фарбати врата и друге површине. У селу је било формирано удружење жена али због исељавања млађих у иностранство и међусобних свађа због неравноправне подјеле помоћи послије поплаве и других несугласица задње окупљање локалних жена је било прије двије године.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Мајке

05.11.2017 14:15

Кроз вијекове су наше жене стрпљиво радиле и подизале породицу, мирно и тихо, без помпезне приче, трпиле све, и ратове и мир, и на својим леђима изнијеле све. Хвала им!!! Кад видим своју баку како још, у 86 години, спрема домаћинство, ја се увијек сјетим да је много трпила и молим се Богу да јој да благост души.

ОДГОВОРИТЕ
Name

израелац

05.11.2017 17:16

Мускаи су гинули и гинули и пензије остављали а зене користиле право на музеву пензију и то борацку. Сад нема бораца треба стаз уплацивати. И ови на селу нек одријесе сламарице и паре на банку ставе...

Name

Сељак

05.11.2017 17:33

Рече ово госпоја која је побјегла из села и више ни да завири у исто

ОДГОВОРИТЕ
Name

Цигановиц .

05.11.2017 17:45

Село фали , а у град се свали .

ОДГОВОРИТЕ