Analiza: Da jedan dan ne upropasti dvije godine...

Uzde sudbine i dalje u srpskim rukama!

Fudbal 07.10.2017 | 22:30 Flešbek na neka ranija vremena. Srpska reprezentacija je u Beču izgledala kao razbijena vojska. Zašto tako? Teško je pronaći odgovor. Kapiten Branislav Ivanović rekao je da je to strah, druge su reprezentativne kolege pominjale i taktičku nezrelost, glavu u Rusiji i pre no što je viza pečatirana, neko će reći da smo potcenili rivala... Na kraju, nije ni bitno, jer iz poraza u Beču teško se mogu izvući nekakve velike pouke s obzirom da mi u Austriji fudbal nismo ni igrali. Ali...

Igrali smo ga u Dablinu, u Kardifu, Tbilisiju pre toga. Igrali smo ga na momente veoma solidno i šteta bi bilo da sve to što smo radiili u proteklih godinu dana padne u vodu samo zbog jedne ne loše, već užasne večeri. Šteta bi bilo i zato što ne bi nestala samo da jedna godina, već i ona sledeća. Sve do Mundijala pa i malo duže. Narod tek što je počeo ponovo da se raspituje kad igra Srbija.

A igra u ponedeljak, od 20.45 na nadamo se punom stadionu "Rajko Mitić" protiv Gruzije. Ne samo da igra, bori se za Svetsko prvenstvo. Kao što to lepo primećuje Matija Nastasić...

"Da nam je neko pre početka kvalifikacija ponudio da za odlazak na Mundijal igramo u poslednjem kolu igramo protiv Gruzije, i to u Beogradu, oberučke bismo prihvatili".

Računica je jasna: pobedimo i sigurni smo. Uzmemo bod i nadamo se remiju Velsa i Irske u Kardifu ili ćemo da strepimo pred izvlačenje parova baraža. Teoretski, ako u Kardifu bude nerešeno možemo i da izgubimo sa golom razlike, a ipak ostanemo na prvom mestu.

Samo, utisak je da smo mi sav kredit kod Fortune odavno potrošili. Sve nam je išlo na vodenicu u ovim kvalifikacijama. I zato na sreću ne bismo sreli da računamo. Moramo da igramo taj fudbal! I moramo od prvog minuta. Glupo bi bilo od Stojkovića očekivati da nas ponovo održava na aparatima.

"Mi smo poklekli pod pritiskom, mislili smo da moramo baš večeras sve da završimo. I nismo izdržali. Austrijanci su bili rasterećeni, nisu imali šta da izgube. Izašli su da se nadigravaju, mogli su da nam daju pet i da prime pet. Iznenadili su nas", komentariše Stojković.

U tim rečima leži i deo problema: Austrijanci su nas pobedili jer su izašli na teren da se nadigravaju. Mi smo i u boljim izdanjima od ovog bečkog imali plan, ideju, čvrstinu,  dobar pas, ali retko smo i uglavnom prekratko igrom davili rivala. A bez prave igre, koje u Beču nije bilo ni u nagoveštaju, teško će se na Svetsko prvenstvo. Gruzija je na četiri gostovanja u kvalifikacijama izgubila samo u Dablinu. Ako je pred megdan sa Austrijom i moglo da se zbog dve meč lopte dozvoli mislima da malo odlutaju sada ih treba zaključati.

Zaboraviti i Beč. Postoji samo ponedeljak. Postoji samo Gruzija. Postoji samo jedan izbor: pobeda. Nema matematike, nema sreće, nema ni ambijenta na tribinama koji će nas spasiti sam od sebe. Samo fudbal može da nam pomogne. Dobar fudbal. I hajde da pokažemo da nismo sa njim na "vi". Da uzviknemo da nam je mesto u Rusiji. Da svet vidi da umemo.

Jer nismo mi baš tolike neznalice. Naprotiv. Samo treba da se prisetimo da nismo. Ne moraju čak Bane i drugovi da idu toliko daleko u prošlost da bi to shvatili.

Znate. Možete. Prelomite u glavi i - igrajte! 

Izvor: mozzartsport