Анализа: Да један дан не упропасти двије године...

Узде судбине и даље у српским рукама!

Фудбал 07.10.2017 | 22:30 Флешбек на нека ранија времена. Српска репрезентација је у Бечу изгледала као разбијена војска. Зашто тако? Тешко је пронаћи одговор. Капитен Бранислав Ивановић рекао је да је то страх, друге су репрезентативне колеге помињале и тактичку незрелост, главу у Русији и пре но што је виза печатирана, неко ће рећи да смо потценили ривала... На крају, није ни битно, јер из пораза у Бечу тешко се могу извући некакве велике поуке с обзиром да ми у Аустрији фудбал нисмо ни играли. Али...

Играли смо га у Даблину, у Кардифу, Тбилисију пре тога. Играли смо га на моменте веома солидно и штета би било да све то што смо радиили у протеклих годину дана падне у воду само због једне не лоше, већ ужасне вечери. Штета би било и зато што не би нестала само да једна година, већ и она следећа. Све до Мундијала па и мало дуже. Народ тек што је почео поново да се распитује кад игра Србија.

А игра у понедељак, од 20.45 на надамо се пуном стадиону "Рајко Митић" против Грузије. Не само да игра, бори се за Светско првенство. Као што то лепо примећује Матија Настасић...

"Да нам је неко пре почетка квалификација понудио да за одлазак на Мундијал играмо у последњем колу играмо против Грузије, и то у Београду, оберучке бисмо прихватили".

Рачуница је јасна: победимо и сигурни смо. Узмемо бод и надамо се ремију Велса и Ирске у Кардифу или ћемо да стрепимо пред извлачење парова баража. Теоретски, ако у Кардифу буде нерешено можемо и да изгубимо са голом разлике, а ипак останемо на првом месту.

Само, утисак је да смо ми сав кредит код Фортуне одавно потрошили. Све нам је ишло на воденицу у овим квалификацијама. И зато на срећу не бисмо срели да рачунамо. Морамо да играмо тај фудбал! И морамо од првог минута. Глупо би било од Стојковића очекивати да нас поново одржава на апаратима.

"Ми смо поклекли под притиском, мислили смо да морамо баш вечерас све да завршимо. И нисмо издржали. Аустријанци су били растерећени, нису имали шта да изгубе. Изашли су да се надигравају, могли су да нам дају пет и да приме пет. Изненадили су нас", коментарише Стојковић.

У тим речима лежи и део проблема: Аустријанци су нас победили јер су изашли на терен да се надигравају. Ми смо и у бољим издањима од овог бечког имали план, идеју, чврстину,  добар пас, али ретко смо и углавном прекратко игром давили ривала. А без праве игре, које у Бечу није било ни у наговештају, тешко ће се на Светско првенство. Грузија је на четири гостовања у квалификацијама изгубила само у Даблину. Ако је пред мегдан са Аустријом и могло да се због две меч лопте дозволи мислима да мало одлутају сада их треба закључати.

Заборавити и Беч. Постоји само понедељак. Постоји само Грузија. Постоји само један избор: победа. Нема математике, нема среће, нема ни амбијента на трибинама који ће нас спасити сам од себе. Само фудбал може да нам помогне. Добар фудбал. И хајде да покажемо да нисмо са њим на "ви". Да узвикнемо да нам је место у Русији. Да свет види да умемо.

Јер нисмо ми баш толике незналице. Напротив. Само треба да се присетимо да нисмо. Не морају чак Бане и другови да иду толико далеко у прошлост да би то схватили.

Знате. Можете. Преломите у глави и - играјте! 

Извор: моззартспорт