Transformacija Nemanje Gudelja - od osigurača do okidača!

Drugačije lice srpskog veziste. . .

Fudbal 13.06.2017 | 09:15 Otvaranje kvalifikacija protiv Irske je propustio, kao i pobedu protiv Moldavije. I onda redom: 13 minuta protiv Austrije, pa dva u Kardifu, 19 u Tbilisiju i sada 27 (ne računajući nadoknadu) u revanšu sa Velsom u Beogradu. Sa jednom vrlo bitnom razlikom: u prva tri navrata u ovim kvalifikacijama Nemanja Gudelj je u igru ulazio kada je Srbija imala rezultat kojim je bila zadovoljna kako bi zaključao sve prilaze golu naše reprezentacije. Protiv Velsa je ušao sa dijametralno suprotnim zadatkom – da pogura ekipu napred.

Da, delovalo je pomalo zbunjujuće. Zadnji vezni se obično ne uvodi kad se juri rezultat. I ne, dozvolite da se ne saglasimo sa većinskim brojem komentara po društvenim mrežama i raznim sajtovima uključujući tu i naš: Gudelj protiv Velsa nije igrao antifudbal; Gudelj je dao onu savršenu loptu kroz četvoricu igrača do Aleksandra Prijovića, koja je za posledicu imala spasonosni pogodak Aleksandra Mitrovića; podjednako bitno, Gudelj je u igru već pomalo iscrpljenih Orlova uneo energiju koja jeste povukla Orlove. Pa nek je par puta i preambiciozno raspalio. Ne može se do gola bez šuta na gol...

Kao narod, umemo ponekad da podlegnemo stereotipima. A Gudelj nije ni bio posebno omiljen među navijačima. Zadnji vezni retko jesu. Zadnjih veznih koji kvare igru imali smo na pretek. Uvek su nam nedostajali igrači koji menjaju tempo. I verovatno su se mnogi, potpisinik ovih redova svakako jeste, kad su videli da selektor u igru uvodi Gudeljazapitali: zašto on? Na kraju, možda je teško prihvatiti da je jedan klasičan razarač promenio tok utakmice, ali objektivno – jeste. Mada to naravno nije i ne može biti zasluga samo jednog igrača. Osim ako se oni ne zovu Lionel Mesi, Kristijano Ronaldo ili nešto slično tome, ali takvih se nećete nagledati u dresu Srbije.

Poenta priče je da je naša zemlja objektivno limitirana brojem kvalitetnih fudbalera. I nije ovo priča o tome da li neko drugi zaslužuje poziv pre nekog od ovih koji jesu na spisku Slavoljuba Muslina. To je sasvim druga tema. Poenta je u tome da u granicama prilično male fudbalske nacije svi moraju da se isprse kad dođe njihov trenutak. Barem protiv Velsa Gudelj je to učinio, ma šta govorili dežurni kritičari.

Samo, otkud to? Zasluga Gudelja seniora - Nebojše.

“Analizirao sam svoju igru još dok sam bio u Kini. Sa ocem. Bio mi je jedno mesec dana u poseti. Govorio mi je o nekim stvarima koje treba da radim. Pa i to da treba da idem malo više napred. Ja sam ipak vezni fudbaler. I treba da se vidim na terenu, da imam loptu u nogama”, kaže Gudelj za MOZZART Sport.

Naravno, sve ovo ne znači da će Gudelj uvek biti taj koji će da uruči odlučujući pas – da je tako verovatno bi igrao u Premijer ligi - ali znači da Orlovi, ako žele da nastave da rastu kao tim, moraju da budu još odvažniji, još spremniji na rizik. Neće uvek moći Dušan Tadićsam da pospremi tri gola, neće moći Nemanja Matić da veže ceo protivnički vezni red. Moraće svi da zavrnu rukave i obave svoj deo posla. Ma kakav on bio.

“Zapravo, nisam ni očekivao da ću ući u igru, jer sam obično ulazio da budem osigurač, a sad je bila sasvim druga igra”, iskren je Gudelj.

A da se vratimo i na taj pas. Nije baš da smo na tako nešto navikli od njega...

“Još jedna stvar koju sam analizirao sa ocem. Savetovao me je da treba češće da tražim napadače. I ne samo to, nego i da nastavim kretnju kad predam loptu. Ovo sad... Video sam da ima prostora do Prijovića. I mislim da sam je dobro gurnuo, a on i Mitar su sve uradili kako treba”.

I sve je još kako treba. Jer naivni su svi koji su mislili da će se Srbija – reprezentacija koja je ne tako davno već na polovini kvalifkacija bila bez prava da se makar i nada plasmanu na neko veliko takmičenje – prošetati do Rusije. Srbija će da se pati. Svaki put. Ali Srbija će i  rasti ako svi budu, kao Gudelj protiv Velsa, spremni da se pobiju. Ne samo za puki plasman na Mundijal. Već i za nešto više. 

Izvor: mozzartsport

FOTO: Star Sport