Трансформација Немање Гудеља - од осигурача до окидача!

Другачије лице српског везисте. . .

Фудбал 13.06.2017 | 09:15 Отварање квалификација против Ирске је пропустио, као и победу против Молдавије. И онда редом: 13 минута против Аустрије, па два у Кардифу, 19 у Тбилисију и сада 27 (не рачунајући надокнаду) у реваншу са Велсом у Београду. Са једном врло битном разликом: у прва три наврата у овим квалификацијама Немања Гудељ је у игру улазио када је Србија имала резултат којим је била задовољна како би закључао све прилазе голу наше репрезентације. Против Велса је ушао са дијаметрално супротним задатком – да погура екипу напред.

Да, деловало је помало збуњујуће. Задњи везни се обично не уводи кад се јури резултат. И не, дозволите да се не сагласимо са већинским бројем коментара по друштвеним мрежама и разним сајтовима укључујући ту и наш: Гудељ против Велса није играо антифудбал; Гудељ је дао ону савршену лопту кроз четворицу играча до Александра Пријовића, која је за последицу имала спасоносни погодак Александра Митровића; подједнако битно, Гудељ је у игру већ помало исцрпљених Орлова унео енергију која јесте повукла Орлове. Па нек је пар пута и преамбициозно распалио. Не може се до гола без шута на гол...

Као народ, умемо понекад да подлегнемо стереотипима. А Гудељ није ни био посебно омиљен међу навијачима. Задњи везни ретко јесу. Задњих везних који кваре игру имали смо на претек. Увек су нам недостајали играчи који мењају темпо. И вероватно су се многи, потписиник ових редова свакако јесте, кад су видели да селектор у игру уводи Гудељазапитали: зашто он? На крају, можда је тешко прихватити да је један класичан разарач променио ток утакмице, али објективно – јесте. Мада то наравно није и не може бити заслуга само једног играча. Осим ако се они не зову Лионел Меси, Кристијано Роналдо или нешто слично томе, али таквих се нећете нагледати у дресу Србије.

Поента приче је да је наша земља објективно лимитирана бројем квалитетних фудбалера. И није ово прича о томе да ли неко други заслужује позив пре неког од ових који јесу на списку Славољуба Муслина. То је сасвим друга тема. Поента је у томе да у границама прилично мале фудбалске нације сви морају да се испрсе кад дође њихов тренутак. Барем против Велса Гудељ је то учинио, ма шта говорили дежурни критичари.

Само, откуд то? Заслуга Гудеља сениора - Небојше.

“Анализирао сам своју игру још док сам био у Кини. Са оцем. Био ми је једно месец дана у посети. Говорио ми је о неким стварима које треба да радим. Па и то да треба да идем мало више напред. Ја сам ипак везни фудбалер. И треба да се видим на терену, да имам лопту у ногама”, каже Гудељ за МОЗЗАРТ Спорт.

Наравно, све ово не значи да ће Гудељ увек бити тај који ће да уручи одлучујући пас – да је тако вероватно би играо у Премијер лиги - али значи да Орлови, ако желе да наставе да расту као тим, морају да буду још одважнији, још спремнији на ризик. Неће увек моћи Душан Тадићсам да поспреми три гола, неће моћи Немања Матић да веже цео противнички везни ред. Мораће сви да заврну рукаве и обаве свој део посла. Ма какав он био.

“Заправо, нисам ни очекивао да ћу ући у игру, јер сам обично улазио да будем осигурач, а сад је била сасвим друга игра”, искрен је Гудељ.

А да се вратимо и на тај пас. Није баш да смо на тако нешто навикли од њега...

“Још једна ствар коју сам анализирао са оцем. Саветовао ме је да треба чешће да тражим нападаче. И не само то, него и да наставим кретњу кад предам лопту. Ово сад... Видео сам да има простора до Пријовића. И мислим да сам је добро гурнуо, а он и Митар су све урадили како треба”.

И све је још како треба. Јер наивни су сви који су мислили да ће се Србија – репрезентација која је не тако давно већ на половини квалифкација била без права да се макар и нада пласману на неко велико такмичење – прошетати до Русије. Србија ће да се пати. Сваки пут. Али Србија ће и  расти ако сви буду, као Гудељ против Велса, спремни да се побију. Не само за пуки пласман на Мундијал. Већ и за нешто више. 

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт