Priča: Posljednji ples ''Princa'' Rima - Frančesko Toti!
Ljudi me često pitaju - zašto si ceo život, celu karijeru proveo u Romi? Rim je za mene svet. Ovaj klub, ovaj grad - to je moj život.
Fudbal 30.05.2017 | 23:00Na rasprodatom "Olimpiku" Toti je ušao u igru u 54. minutu umesto Mohameda Salaha, odigrao više od pola sata i kasnije se emotivno oprostio od navijača i terena gde je debitovao još 1993. godine.
Sa svog prestola otišao je u 40. godini gde je četvrt veka uspešno vodio svoj “principat”.
'Princ' je rekao zbogom svojoj najvećoj ljubavi kojoj je bio veran 25 godina.
28. maj u Italiji, u Rimu, protekao je u znaku Totija – Totty day kako su ga nazvali.
Italijanske novine Il Tiempo (Vreme) promenile su naziv u Il Tiempo di Totti – Vreme Totija i posvetile mu celu stranu, a na gradskom prevozu ostavljene su poruke u čast ‘Princa’. Eto, koliko je značio Italii i Rimu.
Odbijao je veće, bogatije i primamljivije ponude, ali je uspevao da se odupre i najvećim izazovima.
Mnogi se pitaju kako? U svetu u kom je najbitniji novac i gde mnogi fudbaleri svoje karijere nastavljaju u dalekim klubovima gde se ne igra tako dobar fudbal kao u Evropi, ali se odlično plaća.
Toti nije želeo novac, svojim fudbalskim talentom i odanošću Vučici’, u 'Večnom gradu' svoje ime je ispisao zlatnim slovima.
Iako sa Romom nikada nije osvojio Ligu šampiona, on je ponosno vodio svoj klub, sa kojim je osvojio samo jedan Skudeto, dva Kupa i dva Superkupa. Na tom putu odigrao je 785 utakmica i postigao 307 golova.
"Rim je moj dom 40 godina. Kao fudbaleru Roma mi je dom 26 godina. Kad god sam igrao, bilo da je to bila prvenstvena utakmica ili meč u Ligi šampiona, nadam se da sam predstavljao Romu i njen grb što sam bolje mogao i da sam njen barjak držao visoko. Nadam se da sam vas učinio ponosnima.
Možete reći da sam ja čovek u čijem se životu red oduvek znao. Nisam se iselio iz porodične kuće dok nisam verio moju ženu Ilari. Kada se osvrnem i pogledam šta će mi nedostajati, znam da će to biti ona rutina, oni svakodnevni detalji koji se ponavljaju iz dana u dan. Sati treninga, razgovori u svlačionici. Mislim da će mi najviše nedostajati šoljica kafe sa saigračima. I to svakog dana. Možda ako se jednog dana vratim kao sportski direktor, možda će opet biti tih dana.
Ljudi me često pitaju - zašto si ceo život, celu karijeru proveo u Romi?
Zato što je Rim moja porodica, moji prijatelji, ljudi koje volim. Rim je grad, Rim je more, Rim su planine, spomenici. Rim su, naravno, Rimljani.
Rim je žuto i bordo.
Rim je za mene svet.
Ovaj klub, ovaj grad - to je moj život.
Sempre (zauvek)".
Rimska bajka počela je 28.03.1993.
Jedna rimska bajka je završena, a počela je 28.03.1993. godine.
U gradu u kom je rođen počeo je da gradi blistavu karijeru. Toti je za rimski klub počeo da igra u mlađim kategorijama, da bi ubrzo njegov talenat bio primećen.
Frančesko Toti rođen je 27. septembra 1976. godine u glavnom gradu Italije, tačnije rođen je i odrastao u delu Rima pod nazivom Porta Metranija.
Prema rečima njegove majke, koja je imala veliki uticaj na njegovu karijeru, prvi kontakt sa fudbalskom loptom dogodio se u desetom mesecu života. Još kao dete više je voleo da gleda fudbalske utakmice nego crtaće, pa je svima bilo jasno čime će se baviti u budućnosti.
Ipak, na fudbalski teren dospeo je iz čudnih razloga. Deo Rima u kojem je Frančesco odrastao bio je poznat kao jako buran i nemiran deo grada. U strahu da se ne prepusti ulici, njegovi roditelji Enco i Fjorela odlučili su da ga upišu u najbližu fudbalsku školu.
Zbog neverovatnog talenta često je igrao u selekcijih starijih decaka. Ubrzo je dobija prvu ponudu i to, ni manje ni vise, nego od Milana, koji je prvi zapazio njegov talenat.
Milan nije uspešno proveo pregovore sa porodicom Toti, budući da je njegova majka insistirala da Frančesko nikada neće napustiti Rim.
“Neko je pokucao na vrata našeg stana u Rimu. Moja mama, Fjorela, krenula je da ih otvori. Oni koji su pokucali, ispostaviće se, odredili su moju fudbalsku karijeru. Kada je otvorila vrata, grupa muškaraca joj se predstavila. Rekli su da su fudbalski skauti-direktori. Ali, nisu bili iz Rome. Nosili su crno i crveno. Bili su iz Milana. I želeli su da me odvedu u Milano, da igram za njih i nisu pitali za cenu. Moja majka je podigla ruke u vazduh. Šta mislite da je rekla ovoj gospodi?
'Ne, ne, ne, rekla je ona predstavnicima Milana. Bilo je to sve što je rekla. Žao mi je, ali ne, ne ne' (Mi dispiace, no, no, no). To je bio kraj. Moj prvi transfer je odbijen. Kasnije tog vikenda otac je mene i brata odveo na utakmice. Od ponedeljka do petka u kući je komandant' bila mama. Bilo je teško odbiti Milan. Dobili bismo mnogo novca. Cela moja porodica. Ali, tog dana majka me je naučila lekciju. Dom je najvažnija stvar u čovekovom životu", rekao je Toti.
Hej, nosiću bordo i žuto!
Najveca želja malog Frančeska bila je da zaigra za njegov najdraži klub Romu, a 1989. godine želja mu se ostvarila.
“Kada ste dete u Rimu, imate samo dve mogućnosti - ili ste bordo ili ste plavi. Roma ili Lacio. Roma je više od fudbalskog kluba. Ona je deo naše porodice, u našoj je krvi i našim dušama. Nismo mogli da gledamo mnogo utakmica Rome na televiziji tih 80-ih godina. Ali, kada sam imao sedam godina, moj otac je kupio karte i konačno sam mogao uživo da gledam vučicu na stadinu Olimpiko".
"Moja mama je znala. Ona mi je pomagala u karijeri toliko puta. Da, uvek je bila naš veliki zaštitnik - i dalje je! - ali se i toliko mnogo žrtvovala da budem na treningu svakog dana. Znam da su te moje prve fudbalske godine bile i te kako teške za nju. Ona je me vodila na treninge. I ona me je čekala da završim treninge. Čekala bi dva, tri, nekada i po četiri sata. Čekala je po kiši, hladnoći... nije joj smetalo ništa".
Jedan Srbin prepoznao je ‘Prinčev’ talenat
Velike zasluge u njegovoj karijeri imao je jedan Srbin – Vujadin Boškov, koji je golobradom dečaku pružio šansu da debituje sa samo 16 godina.
Na stadion 'Mario Rigamonti'u Breši, igrao se 87. minut, Roma je vodila sa 2:0, a Boškov je odlučio da ubaci ‘Vunderkinda’ i tako je on postao deo čuvene Totijeve istorije.
"Da ću debitovati za Romu na stadionu Olimpiko saznao sam oko 90 minuta pre nego što će utakmica početi. Seo sam u klupski autobus od našeg kampa do stadiona i uzbuđenje je počelo da raste. Mir koji se 'nataložio posle prespavane noći sada je nestao . Ustao sam s klupe, zagrevao se desetak sekundi i ušao u igru. Dotakao sam loptu samo nekoliko puta. Bio sam previše uzbuđen i presrećan“,Bio sam ispunjen ponosom, jer igram za svoj dom, za svog dedu, za svoju porodicu”, opisao je svoj debi na meču protiv Breše.
Te sezone odigrao je dve utakmice za ‘Vučicu.’
Kada je svet napustio jugoslovenski stručnjak, kultni italijanski napadač u suzama se oprostio od svog fudbalskog oca, čoveka koji je prepoznao njegov talenat.
"Danas je otišao jedan od najvažnijih članova naše fudbalske porodice. Vujadin Boškov je bio veliki čovek, sposoban, pobednik, koji je imao redak dar, prirodan i inteligentan smisao za humor. I dalje se sećam dana kada sam debitovao, a on sedeo na klupi. Kako to da zaboravim? Hvala Mister, što ste mi dali tu šansu, jedinstvenu šansu kakvi ste i Vi bili. Siguran sam da ćete iz raja nastaviti da gledate fudbal, sa Vašom prepoznatljivom ironijom i osmehom, očima velikog fudbalskog gospodara", napisao je Toti o srpskom fudbalskom geniju.
Značajnu minutažu dobio je kod trenera Karla Maconea. U septembru 1994. postigao je prvi gol u dresu Rome u meču protiv ekipe Fođije.
Jedini trener koji nije verovao u Totija bio je argentinski stručnjak Karlos Bijanki koji je Romu preuzeo 1996/97. On je italijanskog napadač smatrao običnim veznim igračem i želeo je da ga proda.
Postavio je ultimatum tadašnjem vlasniku ‘Vučice’ Franku Sensiju, da bira između njih dvojice. Ko zna kakav bi Frančeskov put bio da Sensi na to nije odgovorio rečima:
"U Frančesku vidim sina kojeg nikada nisam imao" .
Zlatno doba
Za razliku od Bjankina, Zdenjek Zeman prepoznao je Totijev talenat i dodelio mu najvažniju ulogu za ostvaranje njegovog sna –‘Zlatni dečko’ postao je kapiten Rome u oktobru 1998. sa samo 22 godine.
Tada kreće njegovo zlatno doba.
Te godine debitovao je za reprezentaciju Italije, a A selekciju Azura je debitovao protiv Švajcarske u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2000 u Belgiji i Holandiji.
Prvi reprezentativni gol postigao je protiv Portugala, što mu je zagarantovalo mesto u startnoj postsvi.
Toti je predvodio Azure do finala Evropskog prvenstva, gde je italija izgubila od Francuske, a ostali su upamćeni njegov gol protiv Holandije tokom izvođenje jedanaesteraca u polufinalu, kada je u stilu legandarnog Čeha Panenke, prebacio Van Der Sara i finalna utakmica u kojoj je i pored poraza, Toti je tada proglašen za najboljeg igrača.
Već naredne sezone, Roma prvi puta posle 1983. godine osvaja Skudeto, a Toti je sa 13 golova i velikim brojem asistencija bio ključni igrač. U toj sezoni je i proglašen za njaboljeg italijanskog igrača, a za navijače Rome već tada postaje nedodirljiv i simbol kluba.
“Ako hoćete da igram za vas, morate da kupite Romu”
Ubrzo su i drugi klubovi počeli da se raspituju, poput velikana kao što su Milan, Real Madrid, Čelsi, ali iako je znao da bi s tim klubovima osvajao vredne titule i individualna priznanja, ljubav prema klubu ništa nije moglo da zameni. Vernost I odanost klubu bilo je jače od svega.
Zbog toga je Toti ikona, simbol Rima.
"Rođen sam u Rimu i u Rimu će umreti".
Real je u svom kraljevstvu želeo da ima i Princa I kada su mu ponudili blanko ugovor on je odbio da ode iz svog kraljevstva, uz ove reči:
“Ako hoćete da igram za vas, morate da kupite Romu”.
Pored neospornog fudbalskog umeća, ‘Zlatni dečak’ je znao da pokaže i svoju drugu stranu. Kao temperamentni igrač često je nervirao svoje protivnike i dolazio u sukobe sa njima. Sećamo se incidenta sa Ramelovim, Poulsenom i Balotelijem, gde je Toti nepromišljenim potezima često znao okrenuti objektivnu fudbalsku publiku protiv sebe.
Zlatna kruna Totijeve karijere
Svoj cilj koji je od malena zacrtao ostvario mu se u sezoni 2004/05 kada je postao najbolji strelac u istoriji Rome srušivši rekord Roberta Pruca.
U meču protiv Intera 19. decembra 2004. godine postigao je 107. pogodak za Romu i iste sezone po treći put proglašen je za najboljeg italijanskog fudbalera.
Odličnu sezonu koju je imao 2005/06 morao je da završi u februaru zbog teške povrede koju je doživeo na meču protiv Empolija. Cela nacija strepela je da li će se oporaviti za SP u Nemačkoj 2006. Zbog prevelike želje i pored povrede odlučio je da zaigra.
Frančesko je odlučujućim golom protiv Australije u osmini finale, sa četiti asistencije, bio jedan od ključnih igrača Italije koja je 2006. osvojila Mundijal.
Bio je to vrhunac i Zlatna kruna Totijeve karijere.
Italijanski napadač se posle tog Svetskog prvenstva, pomalo neočekivano oprostio od reprezentativnog dresa, u kom je upisao je 58 nastupa uz devet pogodaka.
On je nastavio da ruši rekorde u dresu Rome I 2007. godine postaje najbolji strelac Serije A i osvaja Zlatnu kopačku Evrope, a 2010. osvaja Zlatno stopalo.
Osvojio je rekordnih 11 Oskara „del calcios“ iz udruženja italijanski fudbalera. Od strane Međunarodne federacije istorije fudbala i statistike izabran je za najpopularnijeg fudbalera u Evropi.
Pored fudbala, Toti je poznat i kao skupljač anegdota i viceva. Kako svojih, tako i šala saigrača. Sve je to sakupio i objavio u dve knjige koje su postale najprodavanije.
Takođe je I humanitarac Od 2003. godine postao je i ambasador dobre volje u UNICEF-u. Uz pomoć Svetske kuće fudbala, 2006. godine, uspeo je da sagradi humanitarno dečije selo.
Poštovanje od najvećih neprijatelja do legendi svetskog fudbala…
Toti je dokazao da može da se voli jedan grad, jedan klub, zbog čega je zavredio poštovanja svih ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu.
Nije lako dobiti titulu 'Princa', potrebno je mnogo da postanete simbol jednog grada, da steknete poverenje i ljubav svojih navijača, svoje zemlje i cele Evrope.
Toti je to uspeo.
Ima i onih koji ga u Rimu nisu voleli, a to su, naravno, navijači Lacija.
'Gladijator'i je 1998. godine postigao gol protiv gradskog rivala za 3:3, a zatim je godinu kasnije ponovo pogodio I to u poslednjem minutu, za 3:1. Tada je skinuo dres, a na majici je pisalo “opet sam vas počistio momci”.
Kada je objavio da se povlači, Lacijali su dokazali da prave vrednosti ne prepoznaju razlike u bojama.
Toliko puta im je ‘Princ’ presudio u derbijima, šalio se na njihov račun, kako na terenu, tako i van njega -Pismo najboljem neprijatelju dokaz je koliko su ga poštovali i dokazali šta znači pravo rivalstvo.
Velika imena u svetu fudbala smatrali su ga i većim nego što je bio.
Iako nije dobijao individualna priznanja koliko je zaslužio, mnogo veća nagrada za igrača jesu priznanja koje dobijaju od svojih kolega na terenu. Dokaz za to je jeste čestitka portuglaske ikone Luisa Figa za Totijev 40. rođendan:
Žao mi je što sam ti ukrao Zlatnu loptu 2000. godine, ti si je zaslužio!
Toti nikada nije igrao u četvrtfinalu Lige šampiona, najbolji plasman u takmičenju za Zlatnu loptu bilo mu je peto mesto, ali ga legende fudbala Pele i Dijego Maradona smatraju jedinim od najboljih igrača u istoriji.
Pele: "Toti je svojevremeno bio najbolji fudbaler na svetu",
Maradona: "Toti je bio i ostaće najbolji fudbaler kojeg sam ikada video".
Mesi: „Veliki igrač, fenomen“
Karlo Ančeloti: „Toti je besmrtan. On je fudbalski simbol. Mogu da žalim što nisam radio sa njim“
De Rosi: “Bila je čast, čast koju u Rimu razumiju, jer igrati sa Totijem nije nešto što je pošlo za rukom mnogima, Uz to, igranje kao “romanisti”, i to dugo vremena je zaista…To je nešto važno što ću moći da pričam svima”.
Nesta: Sećam se u Rimu, kada smo bili deca, Toti je već bio Toti, sa osam godina. Svi su znali koliko je jak, svi su pričali o njemu i već tada svi su od njega imali velika očekivanja”.
Žeremi Menes: On je svoje srce ostavio Romi, a mogao je da igra bilo gde. On je izuzetan igrač".
Vensan Kandela: On je jedan od najboljih, među prvih deset grača u poslednjih 30 godina bez sumnje. Zidan, Pirlo... Posle njih nema takvih".
Totijeva era: Četiri predsednika Italije, šest gradonačelnika, sedam Mundijala, 55 trenera Palerma
Deluje nestvarno kada pomislite šta se sve izdešavalo u eri Frančeska Totija – od jedne države do promene čak petoro predsednika SAD. Održano je čak sedam Mundijala, Napoli je osvojio Skudeto, bankrotirao, bio u seriji C, a potom se vratio u Seriju A i zaigrao Ligu šampiona.
4 – predsednika Italije (Skalfaro, Ćampi, Napolitano, Matarela) je tokom igračke karijere doživeo Toti. U tom periodu su na čelu Rimokatoličke crkve sedeli Jovan Pavle II, Benedikt XVI I aktuelni pontifex maksimus Franju, a u Rimu se promijenilo šest gradonačelnika (Kararo, Ruteli, Veltroni, Alemano, Marino, Rađi).
4 – puta je postigao het-trik u karijeri.
7 – trofeja je u karijeri osvojio. Jedan Skudeto, po dva Kupa i Super kupa Italije, jedno Evropsko prvenstvo za omladince te jedno Svjetsko prvenstvo.
9 – predsednika u Romi je imao Toti, računajući I period u mlađim kategorijama – Dino Viola, Flora Viola, Čarapiko, Di Martino, Franko Sensi, Rozela Sensi, Kapeli, Di Benedeto, Palota.
11 – je golova postigao na ukupno 44 mečeva protiv Lacija i najbolji je strijelac u gradskom derbiju zajedno sa Da Kostom.
11 – golova je postigao legendarnom Đanluiđiju Bufonu
12 – puta je postizao golove kada je sudija bio Kolina.
17 – trenera je treniralo Totija u Romi – Vujadin Boškov, Karlo Macone, Karlos Bjanki, Nils Lidholm, Ecio Sela, Zdenjek Zeman,Fabio Kapelo, Čezare Prandeli, Rudi Feler, Luiđi Del Neri, Bruno Konti, Lučano Spaleti, Klaudio Ranijeri, Vinčenco Montela, Luis Enrike, Aurelio Andreacoli, Rudi Garsija.
19 – golova postigao je protiv Parme, omiljene “žrtve” u Seriji A, 15 Sampdoriji, a po 14 Kaljariju I Udinezeu.
23 – su sezone u Seriji A u kojima je postigao barem po jedan gol, što nije pošlo za rukom nijednom drugom fudbaleru.
25 – je sezona odigrao u Seriji A, kao Maldini. Niko nije igrao više od njih dvojice.
36- mečeva odigrao je protiv Intera u Seriji A
37 – je utakmica odigrao protiv Lacija u prvenstvu, zajedno sa Milanom najviše od bilo kog drugog protivnika.
38 – godina je imao kada je u novembru 2014. godine, golom protiv CSKA iz Moskve, postao najstariji strelac u istoriji Lige šampiona.
46 – puta je bio dvostruki strelac na nekom meču Serije A. Niko nije imao takav učinak u Italiji. U kupovima je šest puta bio dvostruki strelac-
91 – penal je iskoristio od 113 šuteva. Niko u Italiji nema takav učinak.
113 – golova postigao na golu ispred južne tribine, gde su najvatreniji navijači Rome.
180 – igrača od ukupno 551 u Seriji A, koliko ih je izlazilo na teren ove sezone, nije bilo rođeno 28. marta 1993. godine kada je Toti debitovao u Seriji A.
250 – golova je postigao u Seriji A, pa je na večnoj listi drugi iza Piole (274). Prvi je na listi strelaca u samo jednom klubu.
307 – golova je postigao u Romi, od čega 250 u Seriji A. Prvi je postigao 4. septembra 1994. godine na “Olimpiku” protiv Fođe. Tog dana Totijev saigrač Žerson nije bio ni rođen, dok su Paredes i Emerson bili stari po nekoliko meseci.
786 – je broj utakmica koje je Toti odigrao u dresu Rome, od čega 619 u Seriji A8.057 – dana je prošlo od njegovog prvog gola u Seriji A (4. septembar 1994. godine protiv Fođe) do posljednjeg, 25. septembra 2016. godine protiv Torina.
8.827 – dana je prošlo od debija u dresu Rome, od 28. marta 1993. godine do nedeljnog poslednjeg meča u dresu Rome, protiv Đenoe.
Suze za kraj!
Niko nije mogao da sakrije suze na oproštaju. Ni navijači, ni njegovi saigrači, ni njegovi najbliži, kao ni on. Mnogo emocija viđeno je na terenu 'Olimpika', a 'Princu' je bilo veoma teško da napusti svoje kraljevstvo.
Posle utakmice je na centru terena postavljen veliki dres sa brojem 10 koji je Toti nosio tokom karijere, dok je na video bimovima bilo napisano "hvala kapitenu".
'Gladijator' je zajedno sa svojom suprugom i decom prošetao je krug oko stadiona kako bi se pozdravio sa 'romanistima'. Koračao je polako kako bi imao što više vremena na mestu gde je proveo 25 sezona.
Jedan navijač je preskočio ogradu, a Toti mu je prišao i slikao se sa njim pre nego što je reagovalo obezbeđenje. Potom je na lopti napisao poruku uz potpši i šutnuo na navijačku tribinu.
Čelnici kluba su mu poklonili uramljen dres, dok je od svog zamenika kapitena Danijelea De Rosija dobio plaketu sa potpisima saigrača.
Prema nekim podacima 529 fudbalera koji su ove sezone zaigrali u Seriji A, njih čak 168 rođeno posle njegovog debija, što je neverovatnih 32%.
Za kraj, pesma koju mu je posvetio klupski kolega Alesandro Florenci govori o kakvom se, pre svega, čoveku radi i fudbalskoj veličini.
„Uvek si bio tu”
U mojim mislima, otkad sam bio dete, oduvek sam sanjao da budem kao ti. Kao i sva ostala deca koja su učila da šutnu loptu.
UVEK SI BIO TU.
Kad sam debitovao u Seriji A. Pogledao si me tako da sam u trenu shvatio da mi čuvaš leđa. U stilu „biće sve u redu“, govorio si mi očima.
UVEK SI BIO TU.
Kad sam dao prvi gol u Kalču. Pomilovao si me po glavi i rekao: „sad prestani da sanjaš, ovo je tvoje stvarnost, postao si jedan od nas“.
UVEK SI BIO TU.
I UVEK ĆEŠ BITI TU.
Za mene, za one koji vole fudbal, za ovaj večni grad. Baš kao što si i ti večan“, napisao je Florenci koji je imao dve godine kada je Toti debitovao.
Fudbal u Rimu posle 28. maja više nikada neče biti isti...
Top 10 najboljih golova.
U karijeri dugoj četvrt veka u kojoj je viđeno 250 golova, veoma teško je bilo odlučiti se za Totijevih najboljih deset golova.
Izvor: B92
Komentari / 0
Ostavite komentar