Прича: Посљедњи плес ''Принца'' Рима - Франческо Тоти!
Људи ме често питају - зашто си цео живот, целу каријеру провео у Роми? Рим је за мене свет. Овај клуб, овај град - то је мој живот.
Фудбал 30.05.2017 | 23:00
На распродатом "Олимпику" Тоти је ушао у игру у 54. минуту уместо Мохамеда Салаха, одиграо више од пола сата и касније се емотивно опростио од навијача и терена где је дебитовао још 1993. године.
Са свог престола отишао је у 40. години где је четврт века успешно водио свој “принципат”.
'Принц' је рекао збогом својој највећој љубави којој је био веран 25 година.
28. мај у Италији, у Риму, протекао је у знаку Тотија – Тоттy даy како су га назвали.
Италијанске новине Ил Тиемпо (Време) промениле су назив у Ил Тиемпо ди Тотти – Време Тотија и посветиле му целу страну, а на градском превозу остављене су поруке у част ‘Принца’. Ето, колико је значио Италии и Риму.
Одбијао је веће, богатије и примамљивије понуде, али је успевао да се одупре и највећим изазовима.
Многи се питају како? У свету у ком је најбитнији новац и где многи фудбалери своје каријере настављају у далеким клубовима где се не игра тако добар фудбал као у Европи, али се одлично плаћа.
Тоти није желео новац, својим фудбалским талентом и оданошћу Вучици’, у 'Вечном граду' своје име је исписао златним словима.
Иако са Ромом никада није освојио Лигу шампиона, он је поносно водио свој клуб, са којим је освојио само један Скудето, два Купа и два Суперкупа. На том путу одиграо је 785 утакмица и постигао 307 голова.
"Рим је мој дом 40 година. Као фудбалеру Рома ми је дом 26 година. Кад год сам играо, било да је то била првенствена утакмица или меч у Лиги шампиона, надам се да сам представљао Рому и њен грб што сам боље могао и да сам њен барјак држао високо. Надам се да сам вас учинио поноснима.
Можете рећи да сам ја човек у чијем се животу ред одувек знао. Нисам се иселио из породичне куће док нисам верио моју жену Илари. Када се осврнем и погледам шта ће ми недостајати, знам да ће то бити она рутина, они свакодневни детаљи који се понављају из дана у дан. Сати тренинга, разговори у свлачионици. Мислим да ће ми највише недостајати шољица кафе са саиграчима. И то сваког дана. Можда ако се једног дана вратим као спортски директор, можда ће опет бити тих дана.
Људи ме често питају - зашто си цео живот, целу каријеру провео у Роми?
Зато што је Рим моја породица, моји пријатељи, људи које волим. Рим је град, Рим је море, Рим су планине, споменици. Рим су, наравно, Римљани.
Рим је жуто и бордо.
Рим је за мене свет.
Овај клуб, овај град - то је мој живот.
Семпре (заувек)".
Римска бајка почела је 28.03.1993.
Једна римска бајка је завршена, а почела је 28.03.1993. године.
У граду у ком је рођен почео је да гради блиставу каријеру. Тоти је за римски клуб почео да игра у млађим категоријама, да би убрзо његов таленат био примећен.
Франческо Тоти рођен је 27. септембра 1976. године у главном граду Италије, тачније рођен је и одрастао у делу Рима под називом Порта Метранија.
Према речима његове мајке, која је имала велики утицај на његову каријеру, први контакт са фудбалском лоптом догодио се у десетом месецу живота. Још као дете више је волео да гледа фудбалске утакмице него цртаће, па је свима било јасно чиме ће се бавити у будућности.
Ипак, на фудбалски терен доспео је из чудних разлога. Део Рима у којем је Франчесцо одрастао био је познат као јако буран и немиран део града. У страху да се не препусти улици, његови родитељи Енцо и Фјорела одлучили су да га упишу у најближу фудбалску школу.
Због невероватног талента често је играо у селекцијих старијих децака. Убрзо је добија прву понуду и то, ни мање ни висе, него од Милана, који је први запазио његов таленат.
Милан није успешно провео преговоре са породицом Тоти, будући да је његова мајка инсистирала да Франческо никада неће напустити Рим.
“Неко је покуцао на врата нашег стана у Риму. Моја мама, Фјорела, кренула је да их отвори. Они који су покуцали, испоставиће се, одредили су моју фудбалску каријеру. Када је отворила врата, група мушкараца јој се представила. Рекли су да су фудбалски скаути-директори. Али, нису били из Роме. Носили су црно и црвено. Били су из Милана. И желели су да ме одведу у Милано, да играм за њих и нису питали за цену. Моја мајка је подигла руке у ваздух. Шта мислите да је рекла овој господи?
'Не, не, не, рекла је она представницима Милана. Било је то све што је рекла. Жао ми је, али не, не не' (Ми диспиаце, но, но, но). То је био крај. Мој први трансфер је одбијен. Касније тог викенда отац је мене и брата одвео на утакмице. Од понедељка до петка у кући је командант' била мама. Било је тешко одбити Милан. Добили бисмо много новца. Цела моја породица. Али, тог дана мајка ме је научила лекцију. Дом је најважнија ствар у човековом животу", рекао је Тоти.
Хеј, носићу бордо и жуто!
Највеца жеља малог Франческа била је да заигра за његов најдражи клуб Рому, а 1989. године жеља му се остварила.
“Када сте дете у Риму, имате само две могућности - или сте бордо или сте плави. Рома или Лацио. Рома је више од фудбалског клуба. Она је део наше породице, у нашој је крви и нашим душама. Нисмо могли да гледамо много утакмица Роме на телевизији тих 80-их година. Али, када сам имао седам година, мој отац је купио карте и коначно сам могао уживо да гледам вучицу на стадину Олимпико".
"Моја мама је знала. Она ми је помагала у каријери толико пута. Да, увек је била наш велики заштитник - и даље је! - али се и толико много жртвовала да будем на тренингу сваког дана. Знам да су те моје прве фудбалске године биле и те како тешке за њу. Она је ме водила на тренинге. И она ме је чекала да завршим тренинге. Чекала би два, три, некада и по четири сата. Чекала је по киши, хладноћи... није јој сметало ништа".
Један Србин препознао је ‘Принчев’ таленат
Велике заслуге у његовој каријери имао је један Србин – Вујадин Бошков, који је голобрадом дечаку пружио шансу да дебитује са само 16 година.
На стадион 'Марио Ригамонти'у Бреши, играо се 87. минут, Рома је водила са 2:0, а Бошков је одлучио да убаци ‘Вундеркинда’ и тако је он постао део чувене Тотијеве историје.
"Да ћу дебитовати за Рому на стадиону Олимпико сазнао сам око 90 минута пре него што ће утакмица почети. Сео сам у клупски аутобус од нашег кампа до стадиона и узбуђење је почело да расте. Мир који се 'наталожио после преспаване ноћи сада је нестао . Устао сам с клупе, загревао се десетак секунди и ушао у игру. Дотакао сам лопту само неколико пута. Био сам превише узбуђен и пресрећан“,Био сам испуњен поносом, јер играм за свој дом, за свог деду, за своју породицу”, описао је свој деби на мечу против Бреше.
Те сезоне одиграо је две утакмице за ‘Вучицу.’
Када је свет напустио југословенски стручњак, култни италијански нападач у сузама се опростио од свог фудбалског оца, човека који је препознао његов таленат.
"Данас је отишао један од најважнијих чланова наше фудбалске породице. Вујадин Бошков је био велики човек, способан, победник, који је имао редак дар, природан и интелигентан смисао за хумор. И даље се сећам дана када сам дебитовао, а он седео на клупи. Како то да заборавим? Хвала Мистер, што сте ми дали ту шансу, јединствену шансу какви сте и Ви били. Сигуран сам да ћете из раја наставити да гледате фудбал, са Вашом препознатљивом иронијом и осмехом, очима великог фудбалског господара", написао је Тоти о српском фудбалском генију.
Значајну минутажу добио је код тренера Карла Мацонеа. У септембру 1994. постигао је први гол у дресу Роме у мечу против екипе Фођије.
Једини тренер који није веровао у Тотија био је аргентински стручњак Карлос Бијанки који је Рому преузео 1996/97. Он је италијанског нападач сматрао обичним везним играчем и желео је да га прода.
Поставио је ултиматум тадашњем власнику ‘Вучице’ Франку Сенсију, да бира између њих двојице. Ко зна какав би Франческов пут био да Сенси на то није одговорио речима:
"У Франческу видим сина којег никада нисам имао" .
Златно доба
За разлику од Бјанкина, Здењек Земан препознао је Тотијев таленат и доделио му најважнију улогу за остварање његовог сна –‘Златни дечко’ постао је капитен Роме у октобру 1998. са само 22 године.
Тада креће његово златно доба.
Те године дебитовао је за репрезентацију Италије, а А селекцију Азура је дебитовао против Швајцарске у квалификацијама за Европско првенство 2000 у Белгији и Холандији.
Први репрезентативни гол постигао је против Португала, што му је загарантовало место у стартној постсви.
Тоти је предводио Азуре до финала Европског првенства, где је италија изгубила од Француске, а остали су упамћени његов гол против Холандије током извођење једанаестераца у полуфиналу, када је у стилу легандарног Чеха Паненке, пребацио Ван Дер Сара и финална утакмица у којој је и поред пораза, Тоти је тада проглашен за најбољег играча.
Већ наредне сезоне, Рома први пута после 1983. године осваја Скудето, а Тоти је са 13 голова и великим бројем асистенција био кључни играч. У тој сезони је и проглашен за њабољег италијанског играча, а за навијаче Роме већ тада постаје недодирљив и симбол клуба.
“Ако хоћете да играм за вас, морате да купите Рому”
Убрзо су и други клубови почели да се распитују, попут великана као што су Милан, Реал Мадрид, Челси, али иако је знао да би с тим клубовима освајао вредне титуле и индивидуална признања, љубав према клубу ништа није могло да замени. Верност И оданост клубу било је јаче од свега.
Због тога је Тоти икона, симбол Рима.
"Рођен сам у Риму и у Риму ће умрети".
Реал је у свом краљевству желео да има и Принца И када су му понудили бланко уговор он је одбио да оде из свог краљевства, уз ове речи:
“Ако хоћете да играм за вас, морате да купите Рому”.
Поред неоспорног фудбалског умећа, ‘Златни дечак’ је знао да покаже и своју другу страну. Као темпераментни играч често је нервирао своје противнике и долазио у сукобе са њима. Сећамо се инцидента са Рамеловим, Поулсеном и Балотелијем, где је Тоти непромишљеним потезима често знао окренути објективну фудбалску публику против себе.
Златна круна Тотијеве каријере
Свој циљ који је од малена зацртао остварио му се у сезони 2004/05 када је постао најбољи стрелац у историји Роме срушивши рекорд Роберта Пруца.
У мечу против Интера 19. децембра 2004. године постигао је 107. погодак за Рому и исте сезоне по трећи пут проглашен је за најбољег италијанског фудбалера.
Одличну сезону коју је имао 2005/06 морао је да заврши у фебруару због тешке повреде коју је доживео на мечу против Емполија. Цела нација стрепела је да ли ће се опоравити за СП у Немачкој 2006. Због превелике жеље и поред повреде одлучио је да заигра.
Франческо је одлучујућим голом против Аустралије у осмини финале, са четити асистенције, био један од кључних играча Италије која је 2006. освојила Мундијал.
Био је то врхунац и Златна круна Тотијеве каријере.
Италијански нападач се после тог Светског првенства, помало неочекивано опростио од репрезентативног дреса, у ком је уписао је 58 наступа уз девет погодака.
Он је наставио да руши рекорде у дресу Роме И 2007. године постаје најбољи стрелац Серије А и осваја Златну копачку Европе, а 2010. осваја Златно стопало.
Освојио је рекордних 11 Оскара „дел цалциос“ из удружења италијански фудбалера. Од стране Међународне федерације историје фудбала и статистике изабран је за најпопуларнијег фудбалера у Европи.
Поред фудбала, Тоти је познат и као скупљач анегдота и вицева. Како својих, тако и шала саиграча. Све је то сакупио и објавио у две књиге које су постале најпродаваније.
Такође је И хуманитарац Од 2003. године постао је и амбасадор добре воље у УНИЦЕФ-у. Уз помоћ Светске куће фудбала, 2006. године, успео је да сагради хуманитарно дечије село.
Поштовање од највећих непријатеља до легенди светског фудбала…
Тоти је доказао да може да се воли један град, један клуб, због чега је завредио поштовања свих љубитеља најважније споредне ствари на свету.
Није лако добити титулу 'Принца', потребно је много да постанете симбол једног града, да стекнете поверење и љубав својих навијача, своје земље и целе Европе.
Тоти је то успео.
Има и оних који га у Риму нису волели, а то су, наравно, навијачи Лација.
'Гладијатор'и је 1998. године постигао гол против градског ривала за 3:3, а затим је годину касније поново погодио И то у последњем минуту, за 3:1. Тада је скинуо дрес, а на мајици је писало “опет сам вас почистио момци”.
Када је објавио да се повлачи, Лацијали су доказали да праве вредности не препознају разлике у бојама.
Толико пута им је ‘Принц’ пресудио у дербијима, шалио се на њихов рачун, како на терену, тако и ван њега -Писмо најбољем непријатељу доказ је колико су га поштовали и доказали шта значи право ривалство.
Велика имена у свету фудбала сматрали су га и већим него што је био.
Иако није добијао индивидуална признања колико је заслужио, много већа награда за играча јесу признања које добијају од својих колега на терену. Доказ за то је јесте честитка португласке иконе Луиса Фига за Тотијев 40. рођендан:
Жао ми је што сам ти украо Златну лопту 2000. године, ти си је заслужио!
Тоти никада није играо у четвртфиналу Лиге шампиона, најбољи пласман у такмичењу за Златну лопту било му је пето место, али га легенде фудбала Пеле и Дијего Марадона сматрају јединим од најбољих играча у историји.
Пеле: "Тоти је својевремено био најбољи фудбалер на свету",
Марадона: "Тоти је био и остаће најбољи фудбалер којег сам икада видео".
Меси: „Велики играч, феномен“
Карло Анчелоти: „Тоти је бесмртан. Он је фудбалски симбол. Могу да жалим што нисам радио са њим“
Де Роси: “Била је част, част коју у Риму разумију, јер играти са Тотијем није нешто што је пошло за руком многима, Уз то, играње као “романисти”, и то дуго времена је заиста…То је нешто важно што ћу моћи да причам свима”.
Неста: Сећам се у Риму, када смо били деца, Тоти је већ био Тоти, са осам година. Сви су знали колико је јак, сви су причали о њему и већ тада сви су од њега имали велика очекивања”.
Жереми Менес: Он је своје срце оставио Роми, а могао је да игра било где. Он је изузетан играч".
Венсан Кандела: Он је један од најбољих, међу првих десет грача у последњих 30 година без сумње. Зидан, Пирло... После њих нема таквих".
Тотијева ера: Четири председника Италије, шест градоначелника, седам Мундијала, 55 тренера Палерма
Делује нестварно када помислите шта се све издешавало у ери Франческа Тотија – од једне државе до промене чак петоро председника САД. Одржано је чак седам Мундијала, Наполи је освојио Скудето, банкротирао, био у серији Ц, а потом се вратио у Серију А и заиграо Лигу шампиона.
4 – председника Италије (Скалфаро, Ћампи, Наполитано, Матарела) је током играчке каријере доживео Тоти. У том периоду су на челу Римокатоличке цркве седели Јован Павле ИИ, Бенедикт XВИ И актуелни понтифеx максимус Фрању, а у Риму се промијенило шест градоначелника (Караро, Рутели, Велтрони, Алемано, Марино, Рађи).
4 – пута је постигао хет-трик у каријери.
7 – трофеја је у каријери освојио. Један Скудето, по два Купа и Супер купа Италије, једно Европско првенство за омладинце те једно Свјетско првенство.
9 – председника у Роми је имао Тоти, рачунајући И период у млађим категоријама – Дино Виола, Флора Виола, Чарапико, Ди Мартино, Франко Сенси, Розела Сенси, Капели, Ди Бенедето, Палота.
11 – је голова постигао на укупно 44 мечева против Лација и најбољи је стријелац у градском дербију заједно са Да Костом.
11 – голова је постигао легендарном Ђанлуиђију Буфону
12 – пута је постизао голове када је судија био Колина.
17 – тренера је тренирало Тотија у Роми – Вујадин Бошков, Карло Мацоне, Карлос Бјанки, Нилс Лидхолм, Ецио Села, Здењек Земан,Фабио Капело, Чезаре Прандели, Руди Фелер, Луиђи Дел Нери, Бруно Конти, Лучано Спалети, Клаудио Ранијери, Винченцо Монтела, Луис Енрике, Аурелио Андреацоли, Руди Гарсија.
19 – голова постигао је против Парме, омиљене “жртве” у Серији А, 15 Сампдорији, а по 14 Каљарију И Удинезеу.
23 – су сезоне у Серији А у којима је постигао барем по један гол, што није пошло за руком ниједном другом фудбалеру.
25 – је сезона одиграо у Серији А, као Малдини. Нико није играо више од њих двојице.
36- мечева одиграо је против Интера у Серији А
37 – је утакмица одиграо против Лација у првенству, заједно са Миланом највише од било ког другог противника.
38 – година је имао када је у новембру 2014. године, голом против ЦСКА из Москве, постао најстарији стрелац у историји Лиге шампиона.
46 – пута је био двоструки стрелац на неком мечу Серије А. Нико није имао такав учинак у Италији. У куповима је шест пута био двоструки стрелац-
91 – пенал је искористио од 113 шутева. Нико у Италији нема такав учинак.
113 – голова постигао на голу испред јужне трибине, где су најватренији навијачи Роме.
180 – играча од укупно 551 у Серији А, колико их је излазило на терен ове сезоне, није било рођено 28. марта 1993. године када је Тоти дебитовао у Серији А.
250 – голова је постигао у Серији А, па је на вечној листи други иза Пиоле (274). Први је на листи стрелаца у само једном клубу.
307 – голова је постигао у Роми, од чега 250 у Серији А. Први је постигао 4. септембра 1994. године на “Олимпику” против Фође. Тог дана Тотијев саиграч Жерсон није био ни рођен, док су Паредес и Емерсон били стари по неколико месеци.
786 – је број утакмица које је Тоти одиграо у дресу Роме, од чега 619 у Серији А8.057 – дана је прошло од његовог првог гола у Серији А (4. септембар 1994. године против Фође) до посљедњег, 25. септембра 2016. године против Торина.
8.827 – дана је прошло од дебија у дресу Роме, од 28. марта 1993. године до недељног последњег меча у дресу Роме, против Ђеное.
Сузе за крај!
Нико није могао да сакрије сузе на опроштају. Ни навијачи, ни његови саиграчи, ни његови најближи, као ни он. Много емоција виђено је на терену 'Олимпика', а 'Принцу' је било веома тешко да напусти своје краљевство.
После утакмице је на центру терена постављен велики дрес са бројем 10 који је Тоти носио током каријере, док је на видео бимовима било написано "хвала капитену".
'Гладијатор' је заједно са својом супругом и децом прошетао је круг око стадиона како би се поздравио са 'романистима'. Корачао је полако како би имао што више времена на месту где је провео 25 сезона.
Један навијач је прескочио ограду, а Тоти му је пришао и сликао се са њим пре него што је реаговало обезбеђење. Потом је на лопти написао поруку уз потпши и шутнуо на навијачку трибину.
Челници клуба су му поклонили урамљен дрес, док је од свог заменика капитена Данијелеа Де Росија добио плакету са потписима саиграча.
Према неким подацима 529 фудбалера који су ове сезоне заиграли у Серији А, њих чак 168 рођено после његовог дебија, што је невероватних 32%.
За крај, песма коју му је посветио клупски колега Алесандро Флоренци говори о каквом се, пре свега, човеку ради и фудбалској величини.
„Увек си био ту”
У мојим мислима, откад сам био дете, одувек сам сањао да будем као ти. Као и сва остала деца која су учила да шутну лопту.
УВЕК СИ БИО ТУ.
Кад сам дебитовао у Серији А. Погледао си ме тако да сам у трену схватио да ми чуваш леђа. У стилу „биће све у реду“, говорио си ми очима.
УВЕК СИ БИО ТУ.
Кад сам дао први гол у Калчу. Помиловао си ме по глави и рекао: „сад престани да сањаш, ово је твоје стварност, постао си један од нас“.
УВЕК СИ БИО ТУ.
И УВЕК ЋЕШ БИТИ ТУ.
За мене, за оне који воле фудбал, за овај вечни град. Баш као што си и ти вечан“, написао је Флоренци који је имао две године када је Тоти дебитовао.
Фудбал у Риму после 28. маја више никада нече бити исти...
Топ 10 најбољих голова.
У каријери дугој четврт века у којој је виђено 250 голова, веома тешко је било одлучити се за Тотијевих најбољих десет голова.
Извор: Б92
Коментари / 0
Оставите коментар