Sve što ste želejli da znate o migreni

Da li su žene podložnije migreni? Da li se simptomi smanjuju s godinama? Da li su neki novi tretmani i lekovi na vidiku?

Zdravlje 08.11.2016 | 09:19 Jedan od sedam ljudi širom sveta pati od migrene. Iako je ovo stanje proučavano još od vremena starih Grka – koji su pokušali da je leče trepanacijom, bušenjem rupe u lobanji kako bi oslobodili zle duhove – i dalje nije potpuno razumljiva, sa samo nekoliko adekvatnih tretmana.

Šta je migrena?

Migrena je nasledna bolest koju karakterišu epizode jakog bola u glavi. Mnogi pacijenti takođe navode kao simptome mučninu, senzornu hiperaktivnost, kao i da im normalna jačina zvuka i svetlosti deluje veoma jako i nepodnošljivo. Ostali doživljavaju neurološke abnormalnosti kao što su vrtoglavica, privremeno slepilo i ukočenost. Neke retke vrste, kao što je hemiplegična afera, predstavljaju poremećaje gena, sa posebnim mutacijama, što pojedince čini podložnim za neurološke hiperaktivnosti. Ali najučestalije forme su poligene. Različiti faktori u okolini su takođe jako povezani sa migrenom, uključujući stres, preskakanje obroka i nedostatak sna.

Razumevanje neuroloških procesa je i dalje ograničeno, ali naučnici počinju polako da sklapaju kockice.

“Znamo da dilatacija krvnih sudova igra ulogu i neki novi tretmani pokušavaju ovo da spreče“, rekla je Elizabet Loder, profesorka neurologije u medicinskoj školi na Harvardu.

Zašto ne znamo više o tome?

Ozbiljna istraživanja migrene počela su nedavno, jer su dugo doktori verovali da je migrena zapravo psihosomatsko stanje koje se javlja kod ljudi koji ne mogu da se izbore sa stresom.

“Bio je to poremećaj koji je uglavnom pogađao žene i nije uziman za ozbiljno. To je bolni poremećaj, a bol je subjektivan. Ne možemo da ga izmerimo, što otežava ostalim ljudima da poveruju da je stvaran. Plus je epizodan, pa osoba između bolnih perioda deluje normalno“, rekla je Loderova.

Da li su žene izloženije migreni?

Migrena je zastupljena kod oba pola, ali statistike navode da su žene izloženije.

Naučnici sumnjaju da je kruženje steroidnih hormona u jajniku, posebno pad estrogena koji se javlja tokom menstrualnog ciklusa, posebno provokativno, pogotovo za one žene koje imaju genetske predispozicije za poremećaj. Rasipanje ovih hormona s godinama objašnjava zašto su napadi migrene manje uobičajeni,što su žene starije.

Da li se onda migrena smanjuje s godinama?

Poremećaj je najaktivniji i najproblematičniji tokom srednjih godina, u godinama kada su ljudi najproduktivniji. Ali, kako ste stariji, efekti se smanjuju. Razlog tome je to što naše arterije postaju čvršće i neki od vaskularnih događaja koji uzrokuju migrenu ne mogu da se dogode tako lako.

Koji tretmani su dostupni?

Obično se prepisuje grupa lekova nazvana triptan. Međutim, na oko 30-40 odsto pacijenata ne deluje prvi prepisani lek, a za one koji uopšte ne reaguju, postoji malo alternativa, jer novi lekovi za migrenu nisu razvijeni još od 1devedesetih godina. Što se triptana tiče, deluje jako sporo i treba mu od 45 do 90 minuta da počne da deluje.

Za hronično obolele od migrene, postoji jako siromašan broj tretmana, sa lekovima koji obično proizvode neželjene efekte, poput sedacija, vrtoglavica i promena raspoloženja.

“Problem je što većina lekova koji se koriste za migrenu nisu prvenstveno za nju namenjeni. Uglavnom su za epilepsiju ili depresiju, a kasnije je otkriveno da mogu da deluju i na migrenu“, rekao je Brendan Dejvis, konsultant za neurologiju u Univerzitetskim bolnicama Severni Midland.

Da li će biti razvijeni bolji tretmani?

Kompanije za proizvodnju lekova traže injekciju koja će moći da spreči sam početak migrene. Nivoi jednog posebnog proteina, CGRP, veoma moćne vazodilatacione supstance, mogu da pomognu tokom napada migrene. Drugi protein, PACAP, je takođe potencijalni obećavajući novi lek. Do sada su kompanije investirale u razvijanje antitela koja mogu da se vežu za CGRP molekule i da ih blokiraju. Ovo se može izvesti mesečnim injekcijama, pre nego sa lekovima.

“Do sada su rezultati studije pokazali da ovi tretmani deluju bolje od placeba. Oni ne eliminišu potpuno glavobolje, ali smanjuju njihov intenzitet. U nedavnoj studiji, u proseku, ljudima koji su imali 18 dana mesečno glavobolju, broj se smanjio za 6,6 dana, a kod onih koji su uzimali placebo, za 4,2 dana. Razlika nije velika, ali je opet ima.“

B 92
foto:internet