Све што сте желејли да знате о мигрени

Да ли су жене подложније мигрени? Да ли се симптоми смањују с годинама? Да ли су неки нови третмани и лекови на видику?

Здравље 08.11.2016 | 09:19 Један од седам људи широм света пати од мигрене. Иако је ово стање проучавано још од времена старих Грка – који су покушали да је лече трепанацијом, бушењем рупе у лобањи како би ослободили зле духове – и даље није потпуно разумљива, са само неколико адекватних третмана.

Шта је мигрена?

Мигрена је наследна болест коју карактеришу епизоде јаког бола у глави. Многи пацијенти такође наводе као симптоме мучнину, сензорну хиперактивност, као и да им нормална јачина звука и светлости делује веома јако и неподношљиво. Остали доживљавају неуролошке абнормалности као што су вртоглавица, привремено слепило и укоченост. Неке ретке врсте, као што је хемиплегична афера, представљају поремећаје гена, са посебним мутацијама, што појединце чини подложним за неуролошке хиперактивности. Али најучесталије форме су полигене. Различити фактори у околини су такође јако повезани са мигреном, укључујући стрес, прескакање оброка и недостатак сна.

Разумевање неуролошких процеса је и даље ограничено, али научници почињу полако да склапају коцкице.

“Знамо да дилатација крвних судова игра улогу и неки нови третмани покушавају ово да спрече“, рекла је Елизабет Лодер, професорка неурологије у медицинској школи на Харварду.

Зашто не знамо више о томе?

Озбиљна истраживања мигрене почела су недавно, јер су дуго доктори веровали да је мигрена заправо психосоматско стање које се јавља код људи који не могу да се изборе са стресом.

“Био је то поремећај који је углавном погађао жене и није узиман за озбиљно. То је болни поремећај, а бол је субјективан. Не можемо да га измеримо, што отежава осталим људима да поверују да је стваран. Плус је епизодан, па особа између болних периода делује нормално“, рекла је Лодерова.

Да ли су жене изложеније мигрени?

Мигрена је заступљена код оба пола, али статистике наводе да су жене изложеније.

Научници сумњају да је кружење стероидних хормона у јајнику, посебно пад естрогена који се јавља током менструалног циклуса, посебно провокативно, поготово за оне жене које имају генетске предиспозиције за поремећај. Расипање ових хормона с годинама објашњава зашто су напади мигрене мање уобичајени,што су жене старије.

Да ли се онда мигрена смањује с годинама?

Поремећај је најактивнији и најпроблематичнији током средњих година, у годинама када су људи најпродуктивнији. Али, како сте старији, ефекти се смањују. Разлог томе је то што наше артерије постају чвршће и неки од васкуларних догађаја који узрокују мигрену не могу да се догоде тако лако.

Који третмани су доступни?

Обично се преписује група лекова названа триптан. Међутим, на око 30-40 одсто пацијената не делује први преписани лек, а за оне који уопште не реагују, постоји мало алтернатива, јер нови лекови за мигрену нису развијени још од 1деведесетих година. Што се триптана тиче, делује јако споро и треба му од 45 до 90 минута да почне да делује.

За хронично оболеле од мигрене, постоји јако сиромашан број третмана, са лековима који обично производе нежељене ефекте, попут седација, вртоглавица и промена расположења.

“Проблем је што већина лекова који се користе за мигрену нису првенствено за њу намењени. Углавном су за епилепсију или депресију, а касније је откривено да могу да делују и на мигрену“, рекао је Брендан Дејвис, консултант за неурологију у Универзитетским болницама Северни Мидланд.

Да ли ће бити развијени бољи третмани?

Компаније за производњу лекова траже ињекцију која ће моћи да спречи сам почетак мигрене. Нивои једног посебног протеина, ЦГРП, веома моћне вазодилатационе супстанце, могу да помогну током напада мигрене. Други протеин, ПАЦАП, је такође потенцијални обећавајући нови лек. До сада су компаније инвестирале у развијање антитела која могу да се вежу за ЦГРП молекуле и да их блокирају. Ово се може извести месечним ињекцијама, пре него са лековима.

“До сада су резултати студије показали да ови третмани делују боље од плацеба. Они не елиминишу потпуно главобоље, али смањују њихов интензитет. У недавној студији, у просеку, људима који су имали 18 дана месечно главобољу, број се смањио за 6,6 дана, а код оних који су узимали плацебо, за 4,2 дана. Разлика није велика, али је опет има.“

Б 92
фото:интернет