Analiza: Aeroplanino! Milanov let koji se čekao četiri godine!

Montela nije ni najavljivao ništa, jer je došao u trenutku kada uprava kluba u prelaznom roku nije bila u stanju da obezbedi ni milion evra na pojačanja. Ipak, on nije kukao, skupio je redove, aktuelnom igračkom kadru priključio nekoliko mladih igrača i izašao na "bojno polje".

Fudbal 25.10.2016 | 22:30 Serija A bez velikog Milana nije bila ona ista Serija A iz devedesetih godina prošlog veka i ranog početka novog milenijuma - to je sada svima jasno. Neočekivano slavlje Rosonera protiv Juvenstusa u subotu na San Siru dobro je prodrmalo, ne samo Apenine, već i kompletnu fudbalsku Evropu, koja je bila željna velikih rezultata slavnog kluba iz grada mode. Milan nema ni približno moćan tim kakav je imao samo deceniju ranije, kada je gazio sve redom na Starom kontinentu, ali ovaj sastav izgleda ima osvajačku filozofiju, koja se izgubila na početku ove decenije. Za tako nešto je očigledno bilo potrebno pravo trenersko rešenje, neko ko dobro zna da se uvuče pod kožu igračima, ali ne nekom surovom disciplinom i restriktivnim merama, već neko ko će na pravi način ući u svlačionicu i staviti do znanja utučenoj ekipi da sa duge strane terena ne postoji bolji tim.

Tačno kakav je bio igrač Vinćenco Montela, tako sada igra i njegov Milan, klub za koji je navijao od malih nogu, iako nikada u njemu nije zaigrao. Popularni Aeroplanino bio je golgeter iznenađenja, skrivao je svoje namere od odbrambenih igrača, prolazio im je iza leđa onda kada niko nije očekivao. Pogađao je iz daljine, onda kada su mu svi zamerali da nema šut sa distance, već da se samo dobro snalazi u "pet metara". Čak i onda kada su svi u Rimu gledali u Totija i Batistutu kao božanstva, on je rešetao mreže i bio podjednako zaslužan za osvajanje toliko čekanog "skudeta" 2001. godine.

U Rimu su ga kasnije obožavali, a u Rimu je i dobio svoju prvu šansu da se okuša ka trener. Ipak, nestrpljivi Rimljani mu i nisu dali dovoljno prostora da se dokaže. Došao je u najlošijem mogućem trenutku, prelaznom periodu između odlaska jedne i dolaska druge vlasničke garniture, pa je već posle nekoliko meseci morao da ode iz Večnog grada. Uspon je krenuo odmah na klupi Katanije, usledio je prelazak u Fjorentinu, gde je posle tri sezone dobio otkaz. Pozvala ga je Sampdorija, u kojoj se dokazao kao igrač, a onda je u junu ove godine pozvao Milan, koji se nikada ne odbija.

Navijači slavnih Rosonera su bili ravnodušni, jer posle neslavnih epizoda sa Sedorfom,Inzagijem, Mihajlovićem i Brokijem, više nisu očekivali ništa. A Montela nije ni najavljivao ništa, jer je došao u trenutku kada uprava kluba u prelaznom roku nije bila u stanju da obezbedi ni milion evra na pojačanja. Ipak, on nije kukao, skupio je redove, aktuelnom igračkom kadru priključio nekoliko mladih igrača i izašao na "bojno polje".

Krenulo se traljavom pobedom protiv Torina, usledio je potop na San Paolu, pa poniženje od Udinezea u Milanu. Ipak, tada se već videlo da stvari mogu da krenu uzlaznom putanjom. Osvojena su tri boda u Đenovi, pa savladn Lacio na San Siru. Čini se da se kljčni "prelom" u glavama igrača iz ovog Milana dogodio u nestvarnoj utakmici sa Sasuolom, kada su Rosoneri zaostatak od dva gola (1:3) pretvorili u fenomenalnu pobedu (4:3). Da je tim u pravom ritmu bilo je jasno u Veroni (1:3), ali niko nije mogao ni da pomisli da će uslediti gotovo taktička perfekcija protiv Juventusa, koja je krunisana fantastičnim golom 18-godišnjeg Manuela Lokatelija.

"Mi smo Montelu hteli još pre dve godine, ali on je ovde i drago nam je zbog toga. Mi smo fleksibilan tim sa vrlo dobrim trenerom. Sve funkcioniše perfektno, ne vidimo nijedan problem. Izgleda neverovatno, pobedili smo Juventus zahvaljujući igračima rođenim 1998. i 1999. godine. Odbrana Donarume me je podsetila na ono što je Kristijan Abijati uradio 1999. godine protiv Peruđe, kada smo osvojili "skudeto". Ono što radi Lokateli je legendarno, gol je bio fantastičan. Niko u Evropi nema igrače 1998. i 1999. godište u startnih 11", rekao je generalni direktor Milana Adrijano Galijani.

Sve ovo što Milan radi kosi se sa realnim stanjem stvari, uloženim novcem, ali i kvalitetom tima, pa nema sumnje da Montelu tek očekuju ozbiljna iskušenja i ogromne poteškoće. Ono što Milanu ide na ruku jeste to je što ova ekipa nije opterećenja igrom na više frontova, pa bi uz dozu sreće mogla da se upusti u borbu za izlazak na evroscenu. Sve ostalo bi bio ravno prvorazrednoj senzaciji. Već u utorak (20.45), Rosonere očekuje gostovanje u Đenovi, a onda slede naizgled lagani mečevi sa najlošijim timovima u ligi Peskarom i Palermom. Kruna tog niza biće derbi sa Interom 20. novembra.

Poslednji put Milan je šampionski trofej u italijanskom fudbalu podigao u sezoni 2010/2011. Ipak, pravi pad je krenuo od sezone 2013/2014, kada je Milan prvo bio osmi, pa deseti, a prošle godine i sedmi na tabeli Serije A.

Izvor: mozzartsport