Анализа: Аеропланино! Миланов лет који се чекао четири године!

Монтела није ни најављивао ништа, јер је дошао у тренутку када управа клуба у прелазном року није била у стању да обезбеди ни милион евра на појачања. Ипак, он није кукао, скупио је редове, актуелном играчком кадру прикључио неколико младих играча и изашао на "бојно поље".

Фудбал 25.10.2016 | 22:30 Серија А без великог Милана није била она иста Серија А из деведесетих година прошлог века и раног почетка новог миленијума - то је сада свима јасно. Неочекивано славље Росонера против Јувенстуса у суботу на Сан Сиру добро је продрмало, не само Апенине, већ и комплетну фудбалску Европу, која је била жељна великих резултата славног клуба из града моде. Милан нема ни приближно моћан тим какав је имао само деценију раније, када је газио све редом на Старом континенту, али овај састав изгледа има освајачку филозофију, која се изгубила на почетку ове деценије. За тако нешто је очигледно било потребно право тренерско решење, неко ко добро зна да се увуче под кожу играчима, али не неком суровом дисциплином и рестриктивним мерама, већ неко ко ће на прави начин ући у свлачионицу и ставити до знања утученој екипи да са дуге стране терена не постоји бољи тим.

Тачно какав је био играч Винћенцо Монтела, тако сада игра и његов Милан, клуб за који је навијао од малих ногу, иако никада у њему није заиграо. Популарни Аеропланино био је голгетер изненађења, скривао је своје намере од одбрамбених играча, пролазио им је иза леђа онда када нико није очекивао. Погађао је из даљине, онда када су му сви замерали да нема шут са дистанце, већ да се само добро сналази у "пет метара". Чак и онда када су сви у Риму гледали у Тотија и Батистуту као божанства, он је решетао мреже и био подједнако заслужан за освајање толико чеканог "скудета" 2001. године.

У Риму су га касније обожавали, а у Риму је и добио своју прву шансу да се окуша ка тренер. Ипак, нестрпљиви Римљани му и нису дали довољно простора да се докаже. Дошао је у најлошијем могућем тренутку, прелазном периоду између одласка једне и доласка друге власничке гарнитуре, па је већ после неколико месеци морао да оде из Вечног града. Успон је кренуо одмах на клупи Катаније, уследио је прелазак у Фјорентину, где је после три сезоне добио отказ. Позвала га је Сампдорија, у којој се доказао као играч, а онда је у јуну ове године позвао Милан, који се никада не одбија.

Навијачи славних Росонера су били равнодушни, јер после неславних епизода са Седорфом,Инзагијем, Михајловићем и Брокијем, више нису очекивали ништа. А Монтела није ни најављивао ништа, јер је дошао у тренутку када управа клуба у прелазном року није била у стању да обезбеди ни милион евра на појачања. Ипак, он није кукао, скупио је редове, актуелном играчком кадру прикључио неколико младих играча и изашао на "бојно поље".

Кренуло се траљавом победом против Торина, уследио је потоп на Сан Паолу, па понижење од Удинезеа у Милану. Ипак, тада се већ видело да ствари могу да крену узлазном путањом. Освојена су три бода у Ђенови, па савладн Лацио на Сан Сиру. Чини се да се кљчни "прелом" у главама играча из овог Милана догодио у нестварној утакмици са Сасуолом, када су Росонери заостатак од два гола (1:3) претворили у феноменалну победу (4:3). Да је тим у правом ритму било је јасно у Верони (1:3), али нико није могао ни да помисли да ће уследити готово тактичка перфекција против Јувентуса, која је крунисана фантастичним голом 18-годишњег Мануела Локателија.

"Ми смо Монтелу хтели још пре две године, али он је овде и драго нам је због тога. Ми смо флексибилан тим са врло добрим тренером. Све функционише перфектно, не видимо ниједан проблем. Изгледа невероватно, победили смо Јувентус захваљујући играчима рођеним 1998. и 1999. године. Одбрана Донаруме ме је подсетила на оно што је Кристијан Абијати урадио 1999. године против Перуђе, када смо освојили "скудето". Оно што ради Локатели је легендарно, гол је био фантастичан. Нико у Европи нема играче 1998. и 1999. годиште у стартних 11", рекао је генерални директор Милана Адријано Галијани.

Све ово што Милан ради коси се са реалним стањем ствари, уложеним новцем, али и квалитетом тима, па нема сумње да Монтелу тек очекују озбиљна искушења и огромне потешкоће. Оно што Милану иде на руку јесте то је што ова екипа није оптерећења игром на више фронтова, па би уз дозу среће могла да се упусти у борбу за излазак на евросцену. Све остало би био равно прворазредној сензацији. Већ у уторак (20.45), Росонере очекује гостовање у Ђенови, а онда следе наизглед лагани мечеви са најлошијим тимовима у лиги Пескаром и Палермом. Круна тог низа биће дерби са Интером 20. новембра.

Последњи пут Милан је шампионски трофеј у италијанском фудбалу подигао у сезони 2010/2011. Ипак, прави пад је кренуо од сезоне 2013/2014, када је Милан прво био осми, па десети, а прошле године и седми на табели Серије А.

Извор: моззартспорт