Sumorni dani u sivoj zoni ekonomije

Siva ekonomija u BiH je oko četiri puta veća od podnošljive mere, a njeno suzbijanje jedan je od glavnih zadataka vlasti u narednom periodu.

Bosna i Hercegovina 23.09.2016 | 07:38 Predstavnici sindikata trgovine Srpske, Srbije, Crne Gore, Rumunije, Hrvatske i Slovenije 2015. godine su izračunali da bi procenat sive ekonomije, koju najviše čini rad na crno, trebalo svesti na oko osam odsto bruto društvenog proizvoda, sa sadašnje trećine BDP. Da bi se to postiglo potrebne su brojne zakonske mere, uključujući pojačan rad kontrolnih i sudskih organa.

Veća ovlaštenja inspektora

Ta potreba prepoznata je i u Reformskoj agendi, na koju su se obavezale sve vlasti u BiH. U RS je i usvojen set mera za suzbijanje sive ekonomije, koje podrazumevaju i veća ovlaštenja svih inspektora u kontroli prijave radnika i neregistrovanih delatnosti, ali na njihove efekte se još čeka.

- Ne vidim da je puno toga odmaklo, ali krajem godine ćemo možda imati prve pokazatelje toga koliko je radnika nađeno da radi na crno, koliko ih se i dalje nalazi u radnom odnosu, da li se plata isplaćuje u skladu sa kolektivnim ugovorima i zakonima, koliko ih radi prekovremeno, odnosno svega što čini rad na crno i doprinosi sivoj ekonomiji – kaže generalni sekretar Saveza sindikata RS Velka Odžaković.

Proveravaju prekovremeni rad u radno vreme

Po procenama sindikata, dobar deo rada na crno čini neplaćeni prekovremeni rad, a tome se u kraj može stati samo dobrim inspekcijskim kontrolama. Inspekcija rada je ove godine napravila više od 3.800 kontrola rada na crno, dok su inspektori drugih inspekcija, u sklopu novih ovlaštenja koja su im data, obavili još oko 230 provera prijavljivanja radnika.

Sama učestalost kontrola, međutim, neće doneti efekte ako inspektori budu proveravali prekovremeni rad u radno vreme, kakvih primera je do sada bilo.

- Kada bi Vlada krenula odmah u doslednu primenu tih svojih mera, odnosno zakona i propisa koje je donela, te kada bi bila adekvatna kontrola, vrlo brzo bi se osetio određeni pomak – smatra Odžakovićeva.

Identifikacione kartice

Vlada RS je još početkom prošle godine najavila i izdavanje identifikacionih kartica Poreske uprave za svakog prijavljenog radnika, upravo radi bolje kontrole rada na crno.

- Sada imamo situaciju da radnik ima ugovor o radu, da mu je overena i radna knjižica kod poslodavca, a da zapravo nikada nije prijavljen u Poreskoj upravi, te da nije stekao pravo da za njega budu plaćeni porezi i doprinosi. Kada se za radnika izda ta kartica, počinju da teku prava za tog radnika i obaveze za poslodavca, što do sada nismo imali – rekao je tada ministar finansija RS Zoran Tegeltija.

Ove kartice, međutim, do danas nisu uvedene, a zvanično objašnjenje zašto se sa tim čeka iz Poreske uprave RS ne daju.

Privrednici i ekonomisti, uz sve ovo, upozoravaju i da same pojačane kontrole nisu dovoljne da bi se suzbila siva ekonomija. Potrebno je“udariti” na uzrok problema, odnosno smanjiti namete i obaveze zbog kojih oni koji nešto privređuju i zapošljavaju radnike i beže u sivu zonu, u kojoj mogu da prežive.

- Siva ekonomija je posledica, a ne uzrok. Napravljen je ambijent u kojem je preskupo zaposliti čoveka, a onaj ko želi nešto samostalno da počne da radi je već na početku izložen tolikim opterećenjima da mu je pokušaj unapred osuđen na propast – kaže ekonomista Zoran Pavlović.

Doprinose ne plaćaju za 100.000 radnika

Po zvaničnim podacima, u Srpskoj oko 100.000 radnika ne može da overi zdravstvenu knjižicu ili da ostvari pravo na penziju, jer se za njihov rad ne plaćaju doprinosi.

Istovremeno, za još oko 200.000 zaposlenih poslodavci plaćaju doprinose na minimalne plate, a sve to zajedno čini oko 40 odsto ukupnog broja zaposlenih.

U neformalnoj ekonomiji 15 odsto radno sposobnih

U Savezu samostalnih sindikata BiH analizirali su i stopu nezaposlenosti u BiH i zaključili da u neformalnoj ekonomiji radi više od 15 odsto radno aktivnog stanovništva, za koje je ovaj način rada jedini način za preživljavanje.

Istovremeno, nema pouzdanih podataka o tome koliko je firmi koje nesmetano rade, a nisu registrovane.

Izvor: Blic