Суморни дани у сивој зони економије

Сива економија у БиХ је око четири пута већа од подношљиве мере, а њено сузбијање један је од главних задатака власти у наредном периоду.

Босна и Херцеговина 23.09.2016 | 07:38
Суморни дани у сивој зони економије
Представници синдиката трговине Српске, Србије, Црне Горе, Румуније, Хрватске и Словеније 2015. године су израчунали да би проценат сиве економије, коју највише чини рад на црно, требало свести на око осам одсто бруто друштвеног производа, са садашње трећине БДП. Да би се то постигло потребне су бројне законске мере, укључујући појачан рад контролних и судских органа.

Већа овлаштења инспектора

Та потреба препозната је и у Реформској агенди, на коју су се обавезале све власти у БиХ. У РС је и усвојен сет мера за сузбијање сиве економије, које подразумевају и већа овлаштења свих инспектора у контроли пријаве радника и нерегистрованих делатности, али на њихове ефекте се још чека.

- Не видим да је пуно тога одмакло, али крајем године ћемо можда имати прве показатеље тога колико је радника нађено да ради на црно, колико их се и даље налази у радном односу, да ли се плата исплаћује у складу са колективним уговорима и законима, колико их ради прековремено, односно свега што чини рад на црно и доприноси сивој економији – каже генерални секретар Савеза синдиката РС Велка Оџаковић.

Проверавају прековремени рад у радно време

По проценама синдиката, добар део рада на црно чини неплаћени прековремени рад, а томе се у крај може стати само добрим инспекцијским контролама. Инспекција рада је ове године направила више од 3.800 контрола рада на црно, док су инспектори других инспекција, у склопу нових овлаштења која су им дата, обавили још око 230 провера пријављивања радника.

Сама учесталост контрола, међутим, неће донети ефекте ако инспектори буду проверавали прековремени рад у радно време, каквих примера је до сада било.

- Када би Влада кренула одмах у доследну примену тих својих мера, односно закона и прописа које је донела, те када би била адекватна контрола, врло брзо би се осетио одређени помак – сматра Оџаковићева.

Идентификационе картице

Влада РС је још почетком прошле године најавила и издавање идентификационих картица Пореске управе за сваког пријављеног радника, управо ради боље контроле рада на црно.

- Сада имамо ситуацију да радник има уговор о раду, да му је оверена и радна књижица код послодавца, а да заправо никада није пријављен у Пореској управи, те да није стекао право да за њега буду плаћени порези и доприноси. Када се за радника изда та картица, почињу да теку права за тог радника и обавезе за послодавца, што до сада нисмо имали – рекао је тада министар финансија РС Зоран Тегелтија.

Ове картице, међутим, до данас нису уведене, а званично објашњење зашто се са тим чека из Пореске управе РС не дају.

Привредници и економисти, уз све ово, упозоравају и да саме појачане контроле нису довољне да би се сузбила сива економија. Потребно је“ударити” на узрок проблема, односно смањити намете и обавезе због којих они који нешто привређују и запошљавају раднике и беже у сиву зону, у којој могу да преживе.

- Сива економија је последица, а не узрок. Направљен је амбијент у којем је прескупо запослити човека, а онај ко жели нешто самостално да почне да ради је већ на почетку изложен толиким оптерећењима да му је покушај унапред осуђен на пропаст – каже економиста Зоран Павловић.

Доприносе не плаћају за 100.000 радника

По званичним подацима, у Српској око 100.000 радника не може да овери здравствену књижицу или да оствари право на пензију, јер се за њихов рад не плаћају доприноси.

Истовремено, за још око 200.000 запослених послодавци плаћају доприносе на минималне плате, а све то заједно чини око 40 одсто укупног броја запослених.

У неформалној економији 15 одсто радно способних

У Савезу самосталних синдиката БиХ анализирали су и стопу незапослености у БиХ и закључили да у неформалној економији ради више од 15 одсто радно активног становништва, за које је овај начин рада једини начин за преживљавање.

Истовремено, нема поузданих података о томе колико је фирми које несметано раде, а нису регистроване.

Извор: Блиц

Коментари / 5

Оставите коментар
Name

Драган

23.09.2016 06:03

Мој предлог је да се прво крене од Пореске управе. Како је могуће да нека приватна фирма накупи пар милиона КМ дуга за порез,и добије репрограм за даље пословање? Како се уопште дозвољава толики дуг за порез а да нико не реагује?

ОДГОВОРИТЕ
Name

Милутин

23.09.2016 06:16

Угледати се на Ирску.Укинути све намете ,увести минималне пореске стопе например од 1%,увести банкарску тајну као свицарци ,укинуте све инспекције и разно разне непотребне процедуре приликом покретања фирими. Додјес на један салтер и за 10 минута имас фирму која мозе да послује а нема разно разних инспектора који те гњаве и гусе,тразе длаку у јајету како би те уцјењивали и изнудили новац.Република Српска дрзава која це бити препознатљива као пословна мека Европе,где је лако пословати ,где нема намета,Република Српска дрзава позната као порески рај где це се сливати капитал из цитавог свијета и европе.Ово би могло да успе да има мало памти

ОДГОВОРИТЕ
Name

Маxо

23.09.2016 06:16

Ако зеле да сузбију да радници раде неплацено и по 12 сати на дан мора се увести за Фирме преко нпр. 5 радника да има електронска картица коју радник мора на поцетку и крају радног времена да "провуце" и кад инспекција додје мозе да види кад је поцео да ради и колико је присутан јер овако инспектор немозе да утврди дали је радник 4 сата на радном мјесту или 12 сати. ЛП

ОДГОВОРИТЕ
Name

Кики

23.09.2016 07:37

Драги Максо гдје ти зивис???? Овдје инспекторе цека коверта 30 километара испред мјеста контроле,так да јадан не губи вријеме.

Name

Занатлија

24.09.2016 06:59

Ста ви знате ста је економија. Ви сте сиви а не људи који покусавају да презиве.

ОДГОВОРИТЕ