U Ugljeviku pronašli "recept" za bolji život

Opština Ugljevik nije samo po prosečnoj zaradi od 1.200 konvertibilnih maraka jedna od najrazvijenih opština, već i po infrastrukturi, uređenju škola, vrtića, ulaganju u privredu, posebno u agrar, kulturnim dešavanjima, brizi o studentima, đacima, najsiromašnijima i posebno porodicama minulog rata.

Republika Srpska 22.09.2016 | 19:25 Ovaj grad, koji je dobio ime po uglju koji im je ostao o predaka, sve je značajniji i voćarski kraj, ali i onaj deo Republike Srpske u koji se vraćaju i naši ljudi iz inostranstva, da u zavičaju šire biznis iz oblasti koje su savladali širom Evrope i sveta. Lokalna vlast je pre više godina preuzela obavezu na sebe, a rezultati su sve vidljiviji.

"Ranije smo subvencionisali kamate za kredite preduzetnicima i shvatili smo da to nije valjano rešenje, pa smo počeli da dajemo nepovratna sredstva privrednicima i poljoprivrednicima iz lokalnog budžeta, za koje smo se uverili da mogu i da zapošljavaju nove radnike i da ostvaruju proizvode za kojima prosto vapi inostrana pijaca od Istoka do Zapada", kaže Vasilije Perić.

"Tako su nikle velike plantaže raznog voća, od šljiva do jabuka i krušaka, ali i hladnjače i sušare, kao i pogoni za prozvodnju predmeta od metala i drveta. Imamo, s obzirom na našu veličinu, jaku privredu koja iz dana u dan daje sve veći razvoj ovog dela Republike Srpske gde smo, pored ostalog, uspeli jedini u Republici Srpskoj da zbrinemo sve porodice boraca minulog rata, koji su dali najveći doprinos i za slobodu i za stvaranje Republike Srpske."

I do najzabitijih sela odavno je stigao asfalt, urađeno je 16 seoskih vodovoda, više domova kulture, na desetine sportskih terena i stadiona, mostova, lovačkih kuća, a spremaju se da podignu Spomen-kuću Filipu Višnjiću, poput one u Tršiću Vuku Karadžiću, "što je jedan od uvoda u razvoj turizma pod Majevicom". Grad ali i sela uređeni su "pod konac", od travnjaka u njihovim središtima, cveća, uređenih fasada. Ljudi se, kao po nepisanom pravilu, utrkuju čija će zgrada, kuća ili dvorište biti bolje, lepše, pedantnije, uređenije.

"Za mene je najveći kompliment bio kada je u Ugljevik prvi put došao naš episkop Hrizostom, koji je šetajući ulicama našeg grada, posle liturgije u prelepoj gradskoj crkvi, rekao da je ovde tako lepo i uredno kao da nije kod nas", kaže načelnik Perić, ističući da grad uskoro dobija jednu od najmodernijih sportskih dvorana, a da je Centar za kulturu, ne samo kao jedno od najlepših zdanja u Republici Srpskoj i BiH, već i ono koje je po broju programa, više od 200 godišnje, u samom vrhu ustanova te vrste u regionu.

Opština je, osim novčanih subvencija, za relativno kratko vreme ovdašnjim voćarima podelila više od 300.000 sadnica raznog voća. Pod Majevicom, kod ovdašnjih majstora voćarstva, šljiva "čačanka" rađa pre nego u Šumadiji odakle je potekla, pa ne mogu da je nakupe koliko za njom i ostalim vrstama tog voća vape svetske pijace, pre svega ruska, gde ode najmanje 1.000 tona godišnje.

"Kad je reč o ulaganjima, slušamo reč ljudi sa terena, pažljivo razmatramo njihove molbe, ideje i želje, pa se tako i ponašamo ulažući svaku marku tamo gde je najpotrebnije, za dobro svih nas", poručuje načelnik Perić.

V. Mitrić