Intervju - Boban Marjanović: O Dankanu, Gregu, žalu zbog Rija i sreći zbog srebra...
Srpski NBA as govorio je za MOZZART Sport o tome kako je gledao utakmice reprezentacije na aerodromu, anegdotama s treninga San Antonija i Detroita...
Košarka 07.09.2016 | 22:45
Toliko ga deca i Zaječarci vole. Čak su ga pratili sve do kola. Svaka slika je vredna zlata.
Vozimo se potom kratko do kafića u centru grada u kome ćemo obaviti razgovor. Čak iako ta bašta važi za mirno mesto i tu je Boban morao da odradi foto-sešn. Konačno ga izdvajamo nasamo, srpski div naručuje malu limunadu i počinje priča.
Najvažnija tema je reprezentacija. Njemu svakako ne i omiljena. Poznato je da nije igrao na Olimpijskim igrama u Riju, poznato je i zbog čega. Kaže, ipak je imao osećaj kao da je bio tamo.
"Naravno da sam pratio igre košarkaša i ne samo njih već svih sportista. Žao mi je što odbojkaši nisu otišli u Rio jer ja taj sport obožavam. Mislim da je tamo bilo mesta za njih. Gledao sam skoro sve utakmice košarkaša, navijao sam. Protiv Australije smo stvarno igrali neverovatno, bukvalno kao sat. Kada bi neko crtao i rekao - ovako hoću da igrate, oni su baš tako igrali. Bio sam tad na aerodromu vraćao sam se... Uđem u neki kafić, gledam tekmu i nerviram se. Neki lik pored mene me je gledao u fazonu: Šta mu je", slikovito objašnjava Marjanović kako je provodio vreme pred televizorom dok su se njegovi saigrači borili na drugom kraju sveta.
Miroslav Muta Nikolić je više puta istakao da bi Orlovi namučili Amere da je tu bio Bobi.
"Finale protiv Amerike? Nisam pametan, realno sve smo videli. Imali smo ih na početku, posle su se odvojili. Dosta smo otvorenih šuteva promašili tako da je to bio ključ lošeg rezultata u toj utakmici".
IMAO SAM OSEĆAJ DA SAM BIO TAMO
Kaže Marjanović, nije propustio priliku da čestita saigračima na osvojenoj medalji.
"Naravno da sam se čuo sa saigračima. Čestitao sam na uspehu svakom ponaosob. Mnogo mi je drago zbog tih momaka koji su tamo bili, to su moji drugari, dobri prijatelji. Imao sam osećaj da sam i ja tamo", kaže Boban.
Da li mu je žao što nije?
"Znaš kako, žao mi je što nisam igrao, ali i nije zato što su momci ostvarili veliki uspeh. Bili su drugi. Nemam pojma, da mi je neko to ponudio, odmah bih potpisao srebro. Ostvarili su veliki uspeh. Baš mi je drago. Stvarno sam navijao da tako bude. Meni je generalno baš žao što nisam mogao da pomognem momcima, a nije mi žao što nisam osvojio medalju. Hvala Bogu, imam još godina za to. Srbija do Tokija", poruka je Marjanovića vezana za sledeće Olimpijske igre koje se održavaju za četiri godine u Japanu.
Sledeće godine nas čeka Evropsko prvenstvo. Ukoliko bude dobio poziv od selektoraAleksandra Đorđevića, da li će ga prihvatiti?
"Naravno. Pod ugovorom sam sa klubom, to je rešeno. Hvala Bogu, nema nijedan razlog da ne bude tako, biće mi čast", zaključio je ovu temu Marjanović.
J...TE, LADNO TIM DANKAN!
Sledeća tema bila je NBA. Momak iz Boljevca u jednom od najboljih klubova na svetu. Kako se snašao? Ko mu je pomogao? Bio je Marjanović raspoložen da nam ispriča anegdote pri dolasku u San Antonio.
"U bilo kom timu da sam igrao, pa čak i oni u kojima sam dobio otkaz, bili su mi odskočna daska i dizali su mi želju za radom. To su isto učinila i ova deca danas. Sezona u Zvezdi je bila izvanredna i za klub i za mene. Kada sam saznao da ću biti član jednog od najboljih klubova na svetu, San Antonija, bilo je malo nerealno. Dankan, Kavaj Lenard, Oldridž, Parker i kao šlag na tortu Greg Popovič.... Sediš na klupi i gledaš NBA utakmicu... Kao, ne igraš. Baš me briga, tu sam!", kaže Marjanović.
Prvi saigrač kog je upoznao bio je, sudbina se poigrala, Tim Dankan.
"Dankan je izvanredan čovek. Na primer, imamo teško trčanje. Ti moraš da budeš barem dva-tri koraka ispred njega. Kad vidiš čoveka u 40 godina kako trči.... Neke bi zvezde rekle: ’Ma daj, šta će mi to’. Ali zato je on Tim Dankan. Malo je uvek u tišini. Momčina i po, stvarno. Prvo sam upoznao njega kada sam stigao. Ulazim u teretanu, kad pogledam, a ono j... te Tim Dankan! Gledam ga, a on mi prilazi i onako nasmejano kaže: ’E, kako si, treba nešto, je l' sve ok? Jesi se snašao?’. Napravio sam takvu facu (pokazuje), zaledio sam se. A on u sebi verovatno misli: ’Šta me gleda ova budala’. On i Greg Popovič su mi stvarno pomogli da ta prva sezona u NBA bude savršena. Meni je bilo baš savršeno. Ostali smo prijatelji iako nismo našli zajednički jezik oko produžetka ugovora", kaže Bobi i ističe da se i dalje čuje sa svima njima.
"Dovoljno je kada ti pošalju poruku Toni Parker, Đinobili ili Dankan. Čuli smo se nekoliko puta do sada. Prija mi kad mi pružaju podršku i vetar u leđa. Kada kažu - bravo, majstore, zaslužio si sve, odličan si igrač, kako ranije nisi došao u NBA i tako te stvari. Mnogo je važno da te vole saigrači. Ako ja tebe ne volim, ne možemo da budemo tim. Bitno je da se cenimo, da te volim, a dobrog čoveka i radnika vole svi".
Marjanović ima 28 godina i ugovor koji mu garantuje tri godine igranja u najboljoj košarkaškoj ligi na svetu. U karijeri je imao sreće da sarađuje sa odličnim stručnjacima, a to je posebno za centra takvog tipa i gabarita jako važna stvar.
Najveći utisak je ipak ostavio Greg Popovič.
"Greg je najbolji trener na svetu. Da počnemo od psihologije. Zna da priđe igraču, da ga posavetuje, zna da opusti tim. Tačno zna taj pravi trenutak kada je važno da se tim opusti, pa nas spusti, pa nas opet digne. Kada ga vidiš, uliva poverenje, poštovanje, mnogo zna košarku. Zna i poneku reč na srpskom, nije da perfektno priča, zna neke reči. Tamo je rođen, samo ima naše daleke korene. Ali pored nekih delova srpskog, zna i ruski, dobro engleski i čak mislim i španski", oduševljeno govori Bobi.
Kao majstori sa glinom, ruke na njegovoj karijeri ostavljalji su Duda Ivković, Dule Vujošević, Muta Nikolić, Deki Milojević, Dejo Radonjić...
"Nisu mi oni za poređenje. Nekog bih zaboravio, neko bi se uvredio. Svako mi je pomogao, čak i onaj ko me je otpustio. Od svakog sam naučio puno ili ponešto, ali ne želim nikog da stavljam u pvi plan zato što je svako od nas pomalo sujetan", iskreno će Marjanović.
"UH, PA OVAJ JE BAŠ VISOK". DRAMOND SE OKRENE I KAŽE MU "E, SAD VIDIŠ KAKO JE MENI"
Sledeća stanica u karijeri srpskog diva je Detroit. Grad severniji od San Antonija, malo hladniji, ali ne drastično. Klub u kom će Marjanović zaraditi 21.000.000 evra za tri godine igranja.
"Veliko ime, velika istorija. Mlad tim. Upoznao sam sve momke, vredni su, mladi, željni dokazivanja. Nije kao u San Antoniju, malo je više, kako da kažem, opuštenije na neki način. Kad sam ja najstariji u timu, ipak su oni mladi dijamanti koji tek treba da se obrađuju", kaže Bobi.
Nije štedeo reči hvale za novog trenera Van Gandija. Kaže, ume on sa centrima.
"Izvanredan čovek stvarno. Leći će mi sto odsto! Bio je u Orlandu, pomogao je Dvajt Hauardu dosta. Pomogao je mnogim centrima, uostalom i Dramondu. Dobar je čovek što je najbitnije. Meni ta ljudskost mnogo znači. Jedva čekam da počnem da radim sa novim trenerom", nestrpljiv je Bobi.
Mnogima je interesantan odnos našeg centra i Andrea Dramonda koji je imao zanimljive izjave kada je saznao da će mu društvo praviti momak iz Srbije od 222 centrimetra visine.
"Da, da, napisao je: ’Konačno nećeš kucati preko mene, igraćemo zajedno’. A-ha-ha. Videli smo se posle toga i rekao mi je da je mnogo teško dati koš preko mene. Na treningu je bila interesantna situacija. Baš bilo neko preuzimanje, ja podigao loptu visoko, a ovaj saigrač koji me je čuvao kaže: ’Uh, pa ovaj je baš visok’. Dramond se okrene i kaže:’E, sad vidiš kako je meni’. A-ha-ha. Ja sam malo drugačiji tip igrača od svih. Priroda mi je to dala, ali na tome i radim. Zahvalan sam na tome, kako ne. Ne mogu da stanem u svaki auto, u svaku garderobu, ali da nisam ovo što jesam, ne bih nikada mogao da gledam to što gledam svakog dana. Mnogo više sam dobio nego što sam izgubio", iskren je i otvoren srpski gorostas.
Da li se Bobi navikao na Ameriku?
"Nije to teško. Sa privatnim avionima i jednim treningom na dan, teško se ne navići, a-ha-ha. Mislim da je NBA realno kao Liga šampiona, ali organizacija je verovatno na višem nivou. Imaš hranu na svakom koraku, ljude koji brinu o tebi 24 sata, možeš da tražiš šta god poželiš".
POLOVINU FINTI KOJE ZNAM NAUČIO SAM NA BETONU
Da bi čovek došao do pomenutog izobilja prvo mora da prođe one teže stvari. Da počne od početka. Igranja pred zgradom na betoncu sa izlizanom loptom. Tu se gradi igra, gradi se igrač, karakter, srčanost.
"Naravno da sam igrao basket kao klinac. Nismo igrali u novac, ali smo igrali u sok i čokoladicu, mnogo sam prijatelja upoznao na basketu. U novac smo igrali tek kasnije kad smo odrasli, imali svoje rituale, ali kada smo bili deca to je sve bilo u sok, žvake ili čokoladice. Nisam uvek pobeđivao, bilo je pola-pola. Ivan mi je najbolji drug, tako da smo on i ja najviše vodili te ratove, bilo je mnogo okršaja", priseća se Bobi detinjstva, a nije propustio priliku ni da “bocne“ druga koji je bio za stolom pored "da je uvek bio bolji od njega kao klinac".
Ceo taj period odrastanja je deo temelja koji vas može odvesti i do najvećih visina. Tolikih da možete da se nosite sa najboljim igračima sveta.
"Cenim da 50 odsto finti koje se nauče na basketu, na betonu - sprovode i u košarci, naročito u NBA. Tamo ima više prostora, defanzivne tri sekunde, tako da imaš malo više mesta i sam si svoj čovek. Mnogo se više igra jedan na jedan nego u Evropi. Bio sam fasciniran kako oni igraju basket sa bilo kime, ne samo na treningu. Baš uživaju u tome", ističe važnost uličnog basketa Bobi.
SAVETOVAO SAM SE SA KOLEGAMA IZ KK BOLJEVAC I KK RTANJ
Sve je počelo kada je Marjanović imao 11-12 godina. U školi su drugari primetili njegov talenat i fizički dar. On je shvatio da želi da igra košarku, da sebe vidi u sportu, zdravom životu.
"Trudim se da budem borac i želim da postavim ciljeve. Sam sam sebi tako nacrtao. Počeo sam da treniram sa 11-12 godina i tako sam u razgovoru sa Ivanom i drugarima iz škole i starijim igračima iz KK Boljevca i KK Rtnja, shvatio sam da je taj sport za mene. Svideo mi se sportski život, uvek imaš obaveze, imaš trening, malo se smeješ sa društvom, naučiš nešto novo. Tako je sve počelo, a onda je usledio poziv Hemofarma gde sam proveo divnih osam godina..."
Ostalo je istorija.
Upravo će jedan takav basket teren nosi ime po njemu u centru Zaječara.
"Velika mi je čast, drago mi je da deca mogu da se sklone sa ulice, od kompjutera, da imaju neku drugu kuću. Sada imaju lepo igralište gde mogu da se sretnu da odigraju basket, da se malo druže, da ostvare kontakte. Biće tu i vatre i borbe. Važno je da nije ulica, da nisu klubovi, diskoteke ili ono najgore - droga. Čini me srećnim što jedan od terena iz vaše akcije nosi ime po meni, mnogo lep osećaj. Kada su deca skandirala ’Bobi, Bobi’ stvarno sam se naježio", istakao je Marjanović i poručio da u utorak ujutro ide preko bare. Čekaju ga novi izazovi u najjačoj košarkaškoj ligi sveta.
Do sledećeg viđenja...
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar