Zatvori koji su oličenje "pakla na zemlji"

Mnogi zatvori imaju dugu i brutalnu istoriju, ali ovi spadaju među najgore i zverstva u njima je teško zamisliti i opisati.

Svijet 16.08.2016 | 09:55 "Đavolje ostrvo", Francuska Gvajana (1852-1953)

Tokom najvećeg dela 19. i 20. veka Francuska Gvajana je bila izolovano i nesrećno mesto naseljeno različitim kolonijama zatvorenika. Bekstvo je bilo gotovo nemoguće, osim čamcem, i od desetina hiljada osuđenika koji su tamo upućeni tek nekoliko stotina je preživelo i dočekalo da ispriča užase sa kojima su se suočili.



Francuzi su pokušali da kolonizuju Francusku Gvajanu još 1763. godine, ali je pokušaj propao. Od 12.000 kolonista koje su poslali, 75 odsto je umrlo u prvoj godini po dolasku. Godine 1852. Nalopeon III je mestu smislio drugu namenu, osnovao je nekoliko zatvoreničkih radnih kampova za francuske prestupnike i kriminalce.

Mali komad kopna nedaleko do današnje Kajene postao je tako Đavolje ostrvo koje je uskoro postalo simbol za brutalnost i pravi "pakao na zemlji". Tropske bolesti desetkovale su zatvorenike. Pobune i međusobna ubistva dokrajčili su one koji su nekim čudom preživeli zaraze. Upravo zatočenici ovog mesta su mu i nadenuli nadimak "giljotina na suvom" zbog velike stope smrtnosti od gladi, bolesti i uslova života.

Najveći broj zatvorenika bio je zadužen na seči tropskog drveća i izgradnji puteva. Ako ne bi ispunili dnevnu kvotu, ne bi dobijali hranu. Oni koji bi umrli nisu sahranjivani, već su jednostavno bacani u more.



Njugejt zatvor, London (1188-1902)

Od nekoliko zloglasnih zatvora starog sveta, ovaj spada u najgore. Vlada je veoma malo pažnje u to vreme posvećivala održavanju ove tamnice, pa je tako bolest bila večiti gospodar zatvoreničkih ćelija.



Doktori su odbija da uđu unutra i pomognu zatvorenicima, što samo svedoči o njegovim neljudskim uslovima. Smrtonosna epidemija je svakodnevno odnosila brojne živote, a zatvorenici su pored bolesti bili izladneli i vezani lancima, bukvalno ostavljeni da umru. Stražari su bili među najbrutalnijima, pa postoji i legenda o tzv. "Crnom psu", koji je predstavljao strah i trepet i bio najveća patnja svih namučenih zarobjenika.

Koncentracioni kamp 22 (Hoerjong), Severna Koreja, (1965-2012)

Ukoliko nešto zgrešite u zatvor ne idete samo vi, već cela vaša najbliža porodica. Ovaj zatvor je bio organizovan kao radna kolonija, a svako je dobijao 170 grama kukuruza dva puta dnevno. Zatvorenici su stalno fizički zlostavljani ukoliko nisu izvršavali sve zadatke, a čak trećina njih je imala neki deformitet od svakodnevnog premlaćivanja. Procenjuje se da je oko 2000 njih umrlo od neuhranjenosti, a broj pogubljenih je i dalje nepoznata cifra.

Osim premlaćivnja, postojale su i druge metode mučenja. Zatvorenici su morali da stoje na vrhovima prstiju u velikom rezervoaru punom vode ili su jednostavno bacani u samice pune buba i prljavštine, gde danima, nekad i mesecima ne bi ugledali svetlost dana.

Najzverskije od svega je bilo testiranje hemijskog oružja na zatvorenicima, kao i nekih neisporbanih lekova i medicisnkih tretman

Tulianium, zatvor iz doba Rimskog carstva

Ovaj zatvor se nalazi 12 metara ispod površine zemlje, a tama i smrad ga čine odvratnim i zastrašujućim. Ovaj zatvor je bio namenjen svim kriminalcima, uključujući i vladare koji su zatvarani, a u njemu su se našli i ratni zarobljenici. Danas je ovaj prostor pretvoren u muzej, dok se na površini nalazi crkva San Đuzepe.

Istoričari tvrde kako su na ovom mestu zverski mučeni i ubijani zatvorenici u prisustvu drugih, kako bi ih zaplašili.

Tuol Sleng, Kambodža (1975-1979)

Oko 20.000 ljudi je prošlo kroz ovaj ozloglašeni zatvor, a njihov život tamo podrazumevao je torturu od jutra do sutra.

Zatvorenici su samo jednom dnevno imali obrok, koji je uklljučivao kutlaču kaše ili supe od nekog lišća koje se nije ni koristilo za ishranu.

Kožne bolesti su najviše harale ovim tamnicama. Zatvorenici nisu smeli reč da progovore, osim kad im nije naređeno da odgovore na postavljeno pitanje.

Stražari su ih svakodnevno terali da jedu sopstvene fekalije, a na njima su koristili i elektrošokove, gušili su ih kesam i silovali. Sve ovo je rađeno kako bi priznali zločin koji su počinili.

Zatvor "Crni delfin", Rusija

Ko je ušao u ovaj zatvor više nikad nije imao čak ni priliku da izađe iz njega. Zatvorenicima su vezivane oči, kako ne bi videli put koji vodi do zgrade zatvora. Svi su bili izolovani i većim delom vremena sa lisicama na rukama. Bilo im je dozvoljeno vežbanje od 90 minuta svaki dan u metalnom kavezu.



Od trenutka kad ih probude, do onog trena kad im narede da spavaju, zatvorenici nisu mirovali. Nisu smeli da sede, a kamoli da leže. Svako od njih imao je neku celodnevnu obavezu. O ovom zatvoru kruže samo glasine o brojnim zlostavljanjima, ali zbog njegove tajnovitosti nikada nisu potvrđene.

Tadmor, Sirija (1930-2015)



Ovaj zatvor je oličenje mučenja i ponižavanja i poznat je po tome što je pogubio preko 1000 svojih zatvorenika. U njemu su se držali politički zatvorenici, zajedno sa običnim sitnim kriminalcima.

Zatvor je radio oko 80 i nešto godina, a uslovi u njemu su bili krajnje surovi. Zatvorenici su smeli da gledaju samo u pod, a zlostavlljanje je bilo svakodnevan rutina. Lomljenje prstiju, ruku, vađenje očiju, sva ova zverstva su bila česta pojava u Tadmoru.

Karandiru, Sao Paolo, Brazil (1956-2002)

Kao što u Americi svi znaju za Alkatraz, tako u Brazilu svi znaju za Karandiru. U jednom trenutku ovaj zloglasni zatvor je brojio oko 8000 ljudi, čineći ga najvećim u Južnoj Americi. Epidemija različitih bolesti harala je stalno, a sida je bila najviše rasprostranjena.

(Allday.com)