Затвори који су оличење "пакла на земљи"

Многи затвори имају дугу и бруталну историју, али ови спадају међу најгоре и зверства у њима је тешко замислити и описати.

Свијет 16.08.2016 | 09:55 "Ђавоље острво", Француска Гвајана (1852-1953)

Током највећег дела 19. и 20. века Француска Гвајана је била изоловано и несрећно место насељено различитим колонијама затвореника. Бекство је било готово немогуће, осим чамцем, и од десетина хиљада осуђеника који су тамо упућени тек неколико стотина је преживело и дочекало да исприча ужасе са којима су се суочили.



Французи су покушали да колонизују Француску Гвајану још 1763. године, али је покушај пропао. Од 12.000 колониста које су послали, 75 одсто је умрло у првој години по доласку. Године 1852. Налопеон ИИИ је месту смислио другу намену, основао је неколико затвореничких радних кампова за француске преступнике и криминалце.

Мали комад копна недалеко до данашње Кајене постао је тако Ђавоље острво које је ускоро постало симбол за бруталност и прави "пакао на земљи". Тропске болести десетковале су затворенике. Побуне и међусобна убиства докрајчили су оне који су неким чудом преживели заразе. Управо заточеници овог места су му и наденули надимак "гиљотина на сувом" због велике стопе смртности од глади, болести и услова живота.

Највећи број затвореника био је задужен на сечи тропског дрвећа и изградњи путева. Ако не би испунили дневну квоту, не би добијали храну. Они који би умрли нису сахрањивани, већ су једноставно бацани у море.



Њугејт затвор, Лондон (1188-1902)

Од неколико злогласних затвора старог света, овај спада у најгоре. Влада је веома мало пажње у то време посвећивала одржавању ове тамнице, па је тако болест била вечити господар затвореничких ћелија.



Доктори су одбија да уђу унутра и помогну затвореницима, што само сведочи о његовим нељудским условима. Смртоносна епидемија је свакодневно односила бројне животе, а затвореници су поред болести били изладнели и везани ланцима, буквално остављени да умру. Стражари су били међу најбруталнијима, па постоји и легенда о тзв. "Црном псу", који је представљао страх и трепет и био највећа патња свих намучених заробјеника.

Концентрациони камп 22 (Хоерјонг), Северна Кореја, (1965-2012)

Уколико нешто згрешите у затвор не идете само ви, већ цела ваша најближа породица. Овај затвор је био организован као радна колонија, а свако је добијао 170 грама кукуруза два пута дневно. Затвореници су стално физички злостављани уколико нису извршавали све задатке, а чак трећина њих је имала неки деформитет од свакодневног премлаћивања. Процењује се да је око 2000 њих умрло од неухрањености, а број погубљених је и даље непозната цифра.

Осим премлаћивња, постојале су и друге методе мучења. Затвореници су морали да стоје на врховима прстију у великом резервоару пуном воде или су једноставно бацани у самице пуне буба и прљавштине, где данима, некад и месецима не би угледали светлост дана.

Најзверскије од свега је било тестирање хемијског оружја на затвореницима, као и неких неиспорбаних лекова и медициснких третман

Тулианиум, затвор из доба Римског царства

Овај затвор се налази 12 метара испод површине земље, а тама и смрад га чине одвратним и застрашујућим. Овај затвор је био намењен свим криминалцима, укључујући и владаре који су затварани, а у њему су се нашли и ратни заробљеници. Данас је овај простор претворен у музеј, док се на површини налази црква Сан Ђузепе.

Историчари тврде како су на овом месту зверски мучени и убијани затвореници у присуству других, како би их заплашили.

Туол Сленг, Камбоџа (1975-1979)

Око 20.000 људи је прошло кроз овај озлоглашени затвор, а њихов живот тамо подразумевао је тортуру од јутра до сутра.

Затвореници су само једном дневно имали оброк, који је уклључивао кутлачу каше или супе од неког лишћа које се није ни користило за исхрану.

Кожне болести су највише харале овим тамницама. Затвореници нису смели реч да проговоре, осим кад им није наређено да одговоре на постављено питање.

Стражари су их свакодневно терали да једу сопствене фекалије, а на њима су користили и електрошокове, гушили су их кесам и силовали. Све ово је рађено како би признали злочин који су починили.

Затвор "Црни делфин", Русија

Ко је ушао у овај затвор више никад није имао чак ни прилику да изађе из њега. Затвореницима су везиване очи, како не би видели пут који води до зграде затвора. Сви су били изоловани и већим делом времена са лисицама на рукама. Било им је дозвољено вежбање од 90 минута сваки дан у металном кавезу.



Од тренутка кад их пробуде, до оног трена кад им нареде да спавају, затвореници нису мировали. Нису смели да седе, а камоли да леже. Свако од њих имао је неку целодневну обавезу. О овом затвору круже само гласине о бројним злостављањима, али због његове тајновитости никада нису потврђене.

Тадмор, Сирија (1930-2015)



Овај затвор је оличење мучења и понижавања и познат је по томе што је погубио преко 1000 својих затвореника. У њему су се држали политички затвореници, заједно са обичним ситним криминалцима.

Затвор је радио око 80 и нешто година, а услови у њему су били крајње сурови. Затвореници су смели да гледају само у под, а злоставлљање је било свакодневан рутина. Ломљење прстију, руку, вађење очију, сва ова зверства су била честа појава у Тадмору.

Карандиру, Сао Паоло, Бразил (1956-2002)

Као што у Америци сви знају за Алкатраз, тако у Бразилу сви знају за Карандиру. У једном тренутку овај злогласни затвор је бројио око 8000 људи, чинећи га највећим у Јужној Америци. Епидемија различитих болести харала је стално, а сида је била највише распрострањена.

(Аллдаy.цом)