Građani Srpske duguju u prosjeku 2.050 KM

Stanovnici Republike Srpske grcaju u dugovima, računica kaže da su u minusu dve i po prosečne plate. Građanin Republike Srpske danas 400 maraka zaduženiji nego što je bio pre pet godina

Republika Srpska 02.08.2016 | 11:00 Velika većina građana Republike Srpske već godinama se vrti u začaranom finansijskom krugu ne nalazeći adekvatno rešenje da anuliraju svoje dugove. Plate su niske, životne potrepštine sve skuplje, pa je zaduživanje neizbežno i to nije novost.

Ipak, poražava činjenica da je sada građanin Srpske u proseku dužan 2.050 KM, odnosno 2,4 prosečne plate, što je za oko 400 KM više nego pre pet godina, tvrde stručnjaci.

Ukupna kreditna zaduženost građana oba entiteta u BiH iznosi oko sedam milijardi KM.

Da je sve više onih koji posrću i padaju u otplati rata svedoči i podatak da je u proteklih pet godina procenat nenaplativih kredita u Srpskoj sa 5,9 skočio na čak 16 odsto ukupnog kreditnog plasmana.

Saša Grabovac, ekonomista i izvršni direktor Udruženja ekonomista Svot iz Banjaluke, rekao je za "Novosti" da postoje dve vrste dužnika.

"Među one koji su u većini spadaju ljudi koji se zadužuju iz čisto egzistencijalnih razloga, da bi poplaćali račune koji su se nagomilali. S druge su oni koji se zadužuju radi luksuza, najviše radi godišnjih odmora, putovanja", pojašnjava Grabovac.

"Da su pogrešili, obično shvate kada zagrizu tvrd orah, kada dotaknu limit i nemaju više mogućnosti ni da troše, ali ni da vraćaju ono što su pozajmili".

Prema njegovim rečima, problem postaje još izraženiji kod onih koji imaju male plate ili im primanja kasne, ne isplaćuju ih poslodavci i tako dalje.

"Šta reći tim ljudima, kad oni sami najbolje znaju šta preživljavaju i verovatno ne bi ni bili toliko dužni da ne moraju", kaže Grabovac.

On dodaje da problem ne muči samo one sa malim i gotovo nikakvim primanjima, već muku sa minusima muči i radnik koji zarađuje i više od 1.500 KM. Međutim, kaže Grabovac, njima je dosta lakše jer i dalje dobijaju platu kojom mogu da servisiraju dugovanja.

Tridesetpetogodišnja Banjalučanka M. N. kaže da je "isplivala iz minusa" nakon što je već dotakla samo dno u finansijskom smislu, i to strogom kontrolom prihoda i rashoda. Ona kaže da su joj u disciplinovanju same sebe pomogli olovka i papir, jer je tako imala predstavu o "kretanjima svojih finansija".

"U jednom trenutku sam bila dužna punih šest plata. Nisam ni imala jasnu predstavu koliko trošim i na šta, a onda sam se dosetila da počnem da zapisujem i vidim gde mi "curi" novac. Svakog meseca sam po dva puta pisala prihode i rashode, šta sam dužna i šta sam platila. Malo po malo, izbavila sam se iz pakla dubokih minusa i kredita. Za dve godine sam smanjila dug za 80 odsto".



Od pre nekoliko meseci, građani mogu da se obrate za besplatnu pomoć finansijskim savetnicima. Pomoć finansijskih savetnika u BiH trenutno nudi više od 25 opština, ali praksa pokazuje da se građani često ustručavaju da im se obrate.

Finansijska i pravna savetnica u opštini Milići Jadranka Srdić kaže da u Milićima ipak nema velikog interesovanja kakvo je zabeleženo, na primer, u Zvorniku.

"Građani još stidljivo dolaze, pa dobijamo utisak da nisu prezaduženi. Podsećamo građane da se svi razgovori odvijaju iza zatvorenih vrata i poverljivi su, a da ćemo im pomoći da nađu izlaz iz krize u kojoj se nalaze", kaže Srdićeva.

Izvor: Novosti