Sjećanja: Košarkaški vremeplov - Moskva 1980.: Moćna Juga, ruska tuga i američki bojkot!

U susret košarkaškom turniru na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru odlučili smo da objavimo svojevrsno podsećanje na prethodna takmičenja na kojima je učestvovala naša reprezentacija nekadašnje Jugoslavije, pa onda Srbije i Crne Gore.

Košarka 02.08.2016 | 23:30 Rešili smo da sa krenemo od Olimpijskih igara u Moskvi 1980. godine, jer je tada nacionalna selekcija osvojila zlatnu medalju, što je do danas ostao najveći uspeh.

Iako je veliku senku na ove Igre bacila odluka Sjedinjenih Američkih Država da njihovi sportisti ne učestvuju u znak protesta zbog sovjetske invazije na Avganistan. Naravno, slična situacija ponovila se i četiri godine kasnije u Los Anđelesu kada su izostali Sovjeti, ali o tome, kako kažu televizijski novinari, u sledećoj epizodi.

Elem, odluka da Amerikanci ne dođu u Moskvu značila je i da će u trci za zlato biti jedna ekipa manje, odnosno da bi Jugoslavija i Rusija mogle da se “pobiju“ za najsjajnije odličje.

A kvalitet i kontinuitet u radu svakako je postojao u taboru jugoslovenske reprezentacije o čemu najbolje svedoči izjava legendarnog Dražena Dalipagića za MOZZART Sport.

“To je bila generacija igrača koji su počeli kod selektora Ace Nikolića na prvenstvu Evrope 1977, potom SP u Manili i EP u Torinu. Menjali su se selektori, tu je bio Petar Skansi, a zatim nas je u Moskvi vodio Ranko Žeravica“, rekao nam je Dalipagić.

Pored njega, tu ekipu predvodili su Krešimir Ćosić, Dragan Kićanović, Mirza Delibašić i Zoran Slavnić. Tu su još bili Andro Knego, Branko Skroče, Duje Krstulović, Mihovil Nakić, Rajko Žižić, Ratko Radovanović i Željko Jerkov.

Oni nisu marili za bojkot i političke tenzije na ovim Igrama, mada je u ono vreme Jugoslavija ionako zagovarala takozvani treći put.

“Nas je baš bilo briga za taj bojkot, kao i četiri godine kasnije u Los Anđelesu kada nije bilo Sovjeta. Nismo ih mi terali da ne dolaze, naše je bilo da igramo košarku. Cilj je bio medalja, bilo koja, ali nadali smo se zlatu“, jasan je bio Dalipagić.

I danas se retko dešava, odnosno u košarci na olimpijskim igrama to mogu samo Amerikanci, da jedna ekipa turnir osvoji sa maksimalnim učinkom. A upravo to je uspela da uradi Jugoslavija pre 36 godina u Moskvi.

Sistem takmičenja je bio takav da su Plavi odigrali tri utakmice u grupi u prvoj fazi. Pregaženi su Senegal (104:67) i Poljska (129:91), dok je malo neizvesnosti bilo u duelu sa tada samo neugodnim Špancima (95:91).

Finalna faza turnira bila je takva da je u grupi bilo šest timova, igrao se jednokružni sistem u kojem je Jugoslavija ostvarila svih pet pobeda. Italija je zgažena sa 102:81, a Kuba sa 112:84. A onda je došao verovatno i odlučujući meč na turniru protiv domaće selekcije, SSSR-a. Ni tadašnji Sovjeti, međutim, nisu bili kadri da zaustave Dalipagića i drugove. Slavila je Jugoslavija sa 101:91 i tom utakmicom praktično osigurala finale, tako da meč poslednjeg kola protiv tada odličnih Brazilaca nije imao značaj, mada su ga Plavi na kraju dobili sa 96:95.

“U svojevrsnom polufinalu smo savladali SSSR koji je bio apsolutno najjači protivnik na turniru. Kasnije smo u finalu dobili Italijane i oni su realno bili slabiji protivnik“, dodao je Dalipagić.

U finalnom meču odigranom u velelepnoj hali olimpijskog kompleksa, Jugoslavija je pobedila Italiju predvođenu još jednom legendom Dinom Meneginom sa 86:77.

Iako nesumnjivo istorijski uspeh, osvajanje ovog zlatnog odličja ima taj „minus“, odnosno dilemu da li bi sve baš bilo isto da su se na turniru pojavili i Amerikanci.

“Zlatna medalja na olimpijskim igrama je najveća i najvažnija na svetu, nema tu nikakve filozofije. Ipak ne mogu da budem nerealan, iako je to veliki uspeh, svi imamo u podsvesti tu činjenicu da Amerikanci nisu igrali“, objasnio je Dalipagić i dodao:

“Ne kažem da ih ne bismo dobili... Naprotiv, savladali smo ih dve godine pre toga na Svetskom šampionatu u Manili. Ali niko sa sigurnošću ne može da tvrdi“.

Bilo kako bilo, to je bio prvi i poslednji put u istoriji košarkaškog turnira da je intonirana himna “Hej, Sloveni“.

Inače, Dalipagić je jedan od retkih ovdašnjih košarkaša koji je imao priliku tri puta da učestvuje na najvećoj sportskoj smotri kakve su Olimpijske Igre.

“One su specifične u odnosu na svetske i evropske šampionate po tome što su sve ekipe zajedno na jednom mestu, konkretno smo mi tad u Moskvi bili na istom spratu. Pa onda silaziš i jedeš sa svima u istoj sali, gledaš TV i jednostavno sve ti se svede na boravak u olimpijskom selu. Ipak, što se tiče samog sportskog aspekta, nema velike razlike u odnosu na ostala velika takmičenja“, zaključio je Dalipagić.



Izvor: mozzartsport