Jeftinije je umrijeti u Rimu nego u Beogradu

Zašto su drastične razlike u cenama pogrebnih usluga u Srbiji i inostranstvu. Ukop u Italiji košta 465 evra, a u Beogradu i do 1.000, uz mnogo niža primanja.

Srbija 14.04.2016 | 14:20

 

Prosečnom čoveku više se isplati da umre u Rimu, Pragu ili Bratislavi nego u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu. Da i stvarnost ponekad liči na crnohumorni vic pokazuju cene pogrebnih usluga koje su u ovim zemljama neuporedivo niže nego kod nas. Račun za poslednji ispraćaj u srpskoj prestonici može da bude i nekoliko puta veći od cene sahrane u manjim gradovima u unutrašnjosti.

Na velike razlike u cenama pogrebnih usluga ukazano je u jeku aktuelne borbe privatnika za ravnopravan status na tržištu sahranjivanja.

Ekonomista Dragoljub Rajić izveo je računicu prema kojoj skromni ukop u Milanu, gde je prosečna plata 1.900 evra, košta oko 465 evra. U Pragu, sa srednjom zaradom od oko 1.200 evra, pogreb iznosi 405 evra, a u Bratislavi, gde zarađuju u proseku 1.000 evra, sahrana košta - 376 evra. Poslednji ispraćaj u Srbiji košta od 900 do 1.000 evra.

"U najvećem broju evropskih država javna komunalna preduzeća ne bave se pogrebnim delatnostima, već ove poslove dobijaju privatne firme", objašnjava Rajić.

"Da bi prošla na tenderu, privatnici se trude da maksimalno spuste cenu i povećaju kvalitet. Kod nas to nije slučaj, jer pogrebne usluge pružaju javna preduzeća kojima se neracionalno gazduje".

Rajić kaže da u manjim gradovima u Srbiji troškovi pogreba iznose i tri puta manje nego što je to slučaj u Beogradu. Reč je o mestima koja nemaju javna pogrebna preuzeća, već se sahranama i grobljima bave privatnici.

Specijalizovana pogrebna javna preduzeća u Srbiji posluju u četiri grada - Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu - gde je rastanak sa ovim svetom i najskuplji. Predsednik udruženja privatnih pogrebnika Dragan Zdjelar ovu pojavu objašnjava monopolom komunalnih preduzeća, koja svoje gubitke prebijaju preko cena usluga.

"Osnovni troškovi sahrane koji podrazumevaju taksu, grobno mesto i ukop u Paraćinu koštaju 13.000 dinara (oko 208 KM). Isto to u Beogradu treba platiti između 50.000 i 60.000 dinara (do 955 KM)", navodi Zdjelar.

"Moje preduzeće zapošljava pet radnika, a sa jednim više mogao bih da izvedem i hiljadu sahrana godišnje. Beogradsko preduzeće 'Pogrebne usluge', poređenja radi, ima 430 stalno zaposlenih i oko 150 radnika po osnovu ugovora".

Neuređeno stanje u ovoj oblasti dovelo je i do velikih razlika u cenovnicima pogrebne opreme. Prema podacima Udruženja pogrebnika, prosečan hrastov sanduk za sahranjivanje u Beogradu za najmanje trećinu je jeftiniji kod privatnika. Sličan odnos cena važi i za čuvanje pokojnika u hladnjači, prevoz, pa i cene venaca i cveća.

Za vlasnika privatnog preduzeća "Funero" iz Subotice Jožefa Miškolcija, ključno je pitanje kvaliteta proizvoda i usluga, koji je znatno niži kod javnih preduzeća.

"Nama je zaista važno da kupac stekne poverenje u nas i da dođe ponovo. Cene usluga nismo menjali godinama, a kvalitet smo podigli na nivo koji nijedan javni monopolista ne može da postigne. Svaki naš radnik, koji je u kontaktu sa pokojnikom, obučen je u belu košulju sa crnom kravatom, prevozimo belim vozilima, a red postoji i kod postavljanja cveća na humku. Venci najbliže rodbine idu na vrh, a svaka traka mora da bude vidna i jasno čitljiva", nabraja Miškolci.

MONOPOL BEZ KVALITETA

KADA bi u Subotici moje preduzeće imalo monopol u sahranjivanju, tvrdim da bi svega godinu dana kasnije opao kvalitet - tvrdi Jožef Miškolci iz Subotice.

"Zašto bi monopolista bio motivisan da smanji cene svojih usluga? Važno je da se što više preduzeća takmiči za mesto na tržištu. Oprema i usluge sahranjivanja tako postaju jeftinije i kvalitetnije. To je i razlog što poslednji ispraćaj u Evropi manje košta nego u Srbiji", navodi ovaj subotički pogrebnik.

MANjAK MESTA NA GROBLjIMA

U ODREĐIVANjU cena grobnih mesta javnom komunalnim preduzećima u najvećim gradovima u Srbiji naruku ide i činjenica da su groblja tesna i bez projekata za proširenje. Manjak mesta za sahranjivanje i nedostatak urbanističkih planova, koji jasno predviđaju povećanje kapaciteta, javni pogrebnici koriste za "naduvavanje" cena grobnih mesta i grobnica. Večna počivališta u Beogradu dostižu i cenu od nekoliko desetina hiljada evra, a sve je više parcela kojima se trguje na sivom tržištu.

(Večernje novosti)