Јефтиније је умријети у Риму него у Београду

Зашто су драстичне разлике у ценама погребних услуга у Србији и иностранству. Укоп у Италији кошта 465 евра, а у Београду и до 1.000, уз много нижа примања.

Србија 14.04.2016 | 14:20

 

Просечном човеку више се исплати да умре у Риму, Прагу или Братислави него у Београду, Нишу или Новом Саду. Да и стварност понекад личи на црнохуморни виц показују цене погребних услуга које су у овим земљама неупоредиво ниже него код нас. Рачун за последњи испраћај у српској престоници може да буде и неколико пута већи од цене сахране у мањим градовима у унутрашњости.

На велике разлике у ценама погребних услуга указано је у јеку актуелне борбе приватника за равноправан статус на тржишту сахрањивања.

Економиста Драгољуб Рајић извео је рачуницу према којој скромни укоп у Милану, где је просечна плата 1.900 евра, кошта око 465 евра. У Прагу, са средњом зарадом од око 1.200 евра, погреб износи 405 евра, а у Братислави, где зарађују у просеку 1.000 евра, сахрана кошта - 376 евра. Последњи испраћај у Србији кошта од 900 до 1.000 евра.

"У највећем броју европских држава јавна комунална предузећа не баве се погребним делатностима, већ ове послове добијају приватне фирме", објашњава Рајић.

"Да би прошла на тендеру, приватници се труде да максимално спусте цену и повећају квалитет. Код нас то није случај, јер погребне услуге пружају јавна предузећа којима се нерационално газдује".

Рајић каже да у мањим градовима у Србији трошкови погреба износе и три пута мање него што је то случај у Београду. Реч је о местима која немају јавна погребна преузећа, већ се сахранама и гробљима баве приватници.

Специјализована погребна јавна предузећа у Србији послују у четири града - Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу - где је растанак са овим светом и најскупљи. Председник удружења приватних погребника Драган Здјелар ову појаву објашњава монополом комуналних предузећа, која своје губитке пребијају преко цена услуга.

"Основни трошкови сахране који подразумевају таксу, гробно место и укоп у Параћину коштају 13.000 динара (око 208 КМ). Исто то у Београду треба платити између 50.000 и 60.000 динара (до 955 КМ)", наводи Здјелар.

"Моје предузеће запошљава пет радника, а са једним више могао бих да изведем и хиљаду сахрана годишње. Београдско предузеће 'Погребне услуге', поређења ради, има 430 стално запослених и око 150 радника по основу уговора".

Неуређено стање у овој области довело је и до великих разлика у ценовницима погребне опреме. Према подацима Удружења погребника, просечан храстов сандук за сахрањивање у Београду за најмање трећину је јефтинији код приватника. Сличан однос цена важи и за чување покојника у хладњачи, превоз, па и цене венаца и цвећа.

За власника приватног предузећа "Фунеро" из Суботице Јожефа Мишколција, кључно је питање квалитета производа и услуга, који је знатно нижи код јавних предузећа.

"Нама је заиста важно да купац стекне поверење у нас и да дође поново. Цене услуга нисмо мењали годинама, а квалитет смо подигли на ниво који ниједан јавни монополиста не може да постигне. Сваки наш радник, који је у контакту са покојником, обучен је у белу кошуљу са црном краватом, превозимо белим возилима, а ред постоји и код постављања цвећа на хумку. Венци најближе родбине иду на врх, а свака трака мора да буде видна и јасно читљива", набраја Мишколци.

МОНОПОЛ БЕЗ КВАЛИТЕТА

КАДА би у Суботици моје предузеће имало монопол у сахрањивању, тврдим да би свега годину дана касније опао квалитет - тврди Јожеф Мишколци из Суботице.

"Зашто би монополиста био мотивисан да смањи цене својих услуга? Важно је да се што више предузећа такмичи за место на тржишту. Опрема и услуге сахрањивања тако постају јефтиније и квалитетније. То је и разлог што последњи испраћај у Европи мање кошта него у Србији", наводи овај суботички погребник.

МАЊАК МЕСТА НА ГРОБЉИМА

У ОДРЕЂИВАЊУ цена гробних места јавном комуналним предузећима у највећим градовима у Србији наруку иде и чињеница да су гробља тесна и без пројеката за проширење. Мањак места за сахрањивање и недостатак урбанистичких планова, који јасно предвиђају повећање капацитета, јавни погребници користе за "надувавање" цена гробних места и гробница. Вечна почивалишта у Београду достижу и цену од неколико десетина хиљада евра, а све је више парцела којима се тргује на сивом тржишту.

(Вечерње новости)