Predstavljamo: Ko je sad taj mali Rašford iz Junajteda?!

Da li je Van Gal ispalio novog Klajverta ili Milera?! U pravo vreme na pravom mestu, dva puta iz prve, sa instinktom ubice. Ono što Mančester Junajted nije mogao da kupi!

Fudbal 28.02.2016 | 23:40

Nema još ni stranicu na Vikipediji. Za njega niko nije čuo do sinoć. Ali to mu nije smetalo da uđe u istoriju i navuče osmehe na lice Luja van Gala i Mančesterovih navijača u turobnoj sezoni u kojoj baš i nije bilo mnogo razloga za smeh. Više za podsmeh.

Tinejdžer Markus Rašford je sa dva gola na debiju za Mančester Junajted zapalio plamen nade da bi velikan sa Old Traford konačno mogao da dobije nešto veliko iz sopstvene produkcije. U prvoj zvaničnoj utakmici za Crvene đavole je postigao dva gola i srušio 52 godine star rekord Džordža Besta. Sa 18 godina i 117 dana je postao najmlađi strelac za Mančester Junajted u istoriji evrokupova.

Dovoljno da postane tema broj jedan na Ostrvu, ali i širom Evrope u četvrtak uveče kada se očekivao novi pad posrnulog velikana sa Old Traforda.

Rašford je sa dva gola rasterao sive oblake iznad Teatra snova i postao neplanirano dobra stvar za Crvene đavole. Da ne preterujemo, nije dao neke bogzna kakve golove. Nije pokazao da je novi Rud van Nistelroj ili u najmanju ruku Old Gunar Solskjer. Ali mladić od koga se ništa nije očekivalo je dva puta bio u pravo vreme na pravom mestu. Baš ono što skupo plaćene zvezde Mančester Junajteda ne umeju da urade u gomili utakmica od početka sezone.

Naći se na pravom mestu i gurnuti prokletu loptu u mrežu. Kao da tu postoji neka filozofija? Sigurno postoji, kada to Runi i družina ne umeju da urade od početka sezone... Markus Rašford je to uspeo dva puta u razmaku od 12 minuta. Skinuo je ogroman teret sa srca Junajtedovih navijača i popustio svilen gajtan koji se nalazio oko vrata Luja van Gala.

Ko zna, možda je ovo bila prekretnica za Mančester Junajted u sezoni... Možda će zahvaljujući eliminaciji Midtjilanda uhvatiti zalet i osvojiti Ligu Evrope. To im je verovatno lakši put da se dokopaju Lige šampiona nego kroz prvenstvo Engleske. Moraće velikan sa Old Traforda da proguta ponos, spusti nos i prizna da mu je fudbal četvrtkom uveče prioritet. Jer ako ni sledeće sezone ne bude Lige šampiona, biće to ozbiljan problem i skupo zezanje.

Rašford je neplaniramo postao heroj Teatra snova. Luj van Gal je lupao glavu zbog 13 povređenih igrača, nekako je skrpio tim za revanš sa Midtjilandom i onda mu se na zagrevanju povredio jedini napadač u kojeg je mogao da veruje - Antoni Marsijal. Holanđanin je imao nekoliko minuta da smisli rešenje i rešio je da u vatru grune 18-godišnjeg anonimusa Rašforda. Nije imao šta da izgubi. Osim jednog klinca koji je mogao da sagori u vatrenoj stihiji očekivanja...

U takvoj situaciji i pod takvim pritiskom očekivanja, mnogima se nogu vežu u čvor. Rašford se možda tresao od treme kada mu je saopšteno da ima nekoliko minuta da se spremi za debi, ali je na terenu bio pravi. Kada je posle 15 minuta naterao golmana Midtjilanda na paradu, uneo je dozu euforije na tribine i nemir u redove iznenađenog protivnika. Sa nekoliko prodora je uzdahe celog stadiona i pretvorio utakmicu u trku iščekivanja i sve glasnijeg šaputanja: Da li je ovo noć u kojoj će da se desi nešto veliko?

Posle sat i kusur vremena igre je stigao prvi, ubrzo zatim i drugi gol. Dve rutinske završnice „iz prve“. Hladnokrvan i ubilački instinkt za kojim ovaj tim Mančester Junajteda prosto vapi. Posle celosezonskog davljena lopte i fudbala koji je bio negledljiv u više navrata, napokon igrač koji rešava situacije lako i jednostavno. Većini Junajtedovih navijača u tom trenutku su prošle kroz glavi slike zagrljenih Endija Kola i Dvajta Jorka. Mogu li ovaj novi klinja i Marsijal da narednih godina čine sličan tandem i ubijaju s osmehom kao Dvajt i Endi nekada?

Zanimnljivo, Rašford nije ni počeo karijeru kao napadač. Iako je na debiju nagovestio da poseduje urođeni instinkt predatora u petercu, Rašford je u mlađim kategorijama prekomandovan u napad tek posle povreda nekih igrača. I tu je njegov potencijal počeo da bukti. Niki Bat ga je vrlo brzo imenovao za kapitena mladog tima, a Rašford je počeo da rešeta.

Nekako je i normalno da ga je lansirao baš Luj van Gal. Čovek koji je u fudbalsko sazvežđe vinuo Klajverta, Sedorfa, Ćavija, prepoznao gol mašinu u Tomasu Mileru ima žicu da veruje u klince i da od njih napravi asove. Arogantni i trvdoglavi apsolutista iz Amsterdama je često trpeo kritike i udarce zbog vere u klince, ali je sinoć ubo u centar. Izvukao je džek-pot. Kada je došao u Junajted, to je bila jedna od stvari koje su se očekivala od njega. Da pronađe davno izgubljenu zlatnu žilu u Junajtedovom rudniku i Old Trafordu podari neke nove lokalne heroje. Lutao je, pokušavao, ali nešto je i uspeo. Džesi Lingard je sa zakašnjenjem dobio šansu koju koristi prilično donbro, sve bitnije uloge imaju i mladići poput Pereire, i Bortvik-Džeksona, a sada je zasijala i zvezda Markusa Rašforda.

Van Gal mu ovo neće zaboraviti. daće mu šansu do kraja sezone, umeće i da ga istrpi. Na mladom napadaču je da šansu oberučke iskoristi kao što je to uradio sinoć. I stekne neki rejting do poečtka seldeće sezone i dolaska Žozea Murinja. A onda mu niko ništa ne garantuje. Portugalski ziheraš je čista suprotnost Van Galu. Ne trpi dečije bolesti i više voli sigurnu varijantu kupovine već testiranog oružja.