Putin poručio Zapadu: Ništa mi ne možete

Oživljavanje priče o ubistvu špijuna Aleksandra Litvinjenka ponovo su bacile sumnju na to da Vladimir Putin vešto uklanja svoje neprijatelje.

Svijet 23.01.2016 | 21:40

Litvinjenko je samo jedan od neprijatelja Volođinog režima koji su ubijeni baš u trenutku kada su njihove kritike protiv Kremlja bile najglasnije.

Ana Politkovskaja, novinarka koja je ime izgradila pišući tekstove u kojima je žestoko kritikovala poteze Vladimira Putina, koga je optužila za ratni zločin nad Čečenima, ubijena je ispred svoje kuće u oktobru 2006. godine, svega mesec dana pre nego što je Litvinjenko otrovan.

Opozicionar Boris Njemcov, možda i jedini iole dostojan Putinov protivnik, ubijen je prošlog februara, nekoliko sati pošto je javno kritikovao intervenciju u Ukrajini.

Iako su za sve ove zločine krivci uhapšeni i adekvatno kažnjeni, motiv ubistava nije otkriven, a Zapad smatra da je za njih odgovoran Putin.

Osim „antiputinovski“ nastojenih medija, nijedan britanski zvaničnik nije se usudio da ruskog predsednika direktno optuži za ove zločine.

Čak je i premijer Dejvid Kameron stidljivo poručio kako će „razmotriti dalje akcije protiv Rusije“.

S druge strane, ruski predsednik se ne obazire na kritike koje stižu na njegov račun.

Britanski „Gardijan“ naveo je da je ovakvo Putinovo ponašanje samo usputna stanica na putu do ostvarenja njegovog cilja - da Rusija ponovo postane super-sila. Ubistva političkih protivnika, od kojih je nekolicina smaknuta na tlu Velike Britanije, jasna je poruka Vladimira Putina Zapadu: „Ja igram po svojim pravilima, i vi tu ništa ne možete“, zaključuje „Gardijan“.

Bivši kagebeovac nije se libio da napadne ruskog predsednika kad god je za to imao priliku. Čak je i napisao knjigu u kojoj je žestoko kritikovao politiku Vladimira Putina. Umro je u londonskoj bolnici od posledica trovanja polonijumom.

Ruski oligarh i jedan od najžustrijih kritičara Kremlja pronađen je mrtav u svom domu u Berkšajeru 2013. godine. Iako je Berezovski pronađen obešen, slučaj njegove smrti nikada nije rešen. Bio je deo takozvanog „Londonskog kruga“ ruskih izgnanika u Britaniji.

Biznismen se pridružio timu švajcarskih tužilaca koji su istraživali korupciju u vrhu Kremlja. Perepilčnij je umro u svom domu u Suriju 2012. godine, navodno od infarkta. Međutim, na autopsiji je u njegovom stomaku pronađena otrovna hemikalija.

Za ubistvo velikog kritičara komunizma Georgija Markova na Vaterlo mostu u Londonu Britanci ne mogu da optuže Putina iz prostog razloga jer se incident dogodio u jeku Hladnog rata, 1978. godine. Markov je navodno bio prva žrtva „ubica iz Kremlja“, navode Britanci.

Mlađi brat ubijenog ruskog špijuna Aleksandra Litvinjenka rekao je da iza likvidacije stoje britanske tajne službe. Maksim Litvinjenko odbacio je zaključke istrage o smrti svog brata i rekao da su tvrdnje da iza ubistva u Londonu stoji Kremlj smešne.

"Otac i ja smo sigurni da ruske vlasti nisu umešane u to. To je sve namešteno kako bi bio izvršen pritisak na ruske vlasti", rekao je Maksim.

Izvor: Blic