Путин поручио Западу: Ништа ми не можете

Оживљавање приче о убиству шпијуна Александра Литвињенка поново су бациле сумњу на то да Владимир Путин вешто уклања своје непријатеље.

Свијет 23.01.2016 | 21:40

Литвињенко је само један од непријатеља Волођиног режима који су убијени баш у тренутку када су њихове критике против Кремља биле најгласније.

Ана Политковскаја, новинарка која је име изградила пишући текстове у којима је жестоко критиковала потезе Владимира Путина, кога је оптужила за ратни злочин над Чеченима, убијена је испред своје куће у октобру 2006. године, свега месец дана пре него што је Литвињенко отрован.

Опозиционар Борис Њемцов, можда и једини иоле достојан Путинов противник, убијен је прошлог фебруара, неколико сати пошто је јавно критиковао интервенцију у Украјини.

Иако су за све ове злочине кривци ухапшени и адекватно кажњени, мотив убистава није откривен, а Запад сматра да је за њих одговоран Путин.

Осим „антипутиновски“ настојених медија, ниједан британски званичник није се усудио да руског председника директно оптужи за ове злочине.

Чак је и премијер Дејвид Камерон стидљиво поручио како ће „размотрити даље акције против Русије“.

С друге стране, руски председник се не обазире на критике које стижу на његов рачун.

Британски „Гардијан“ навео је да је овакво Путиново понашање само успутна станица на путу до остварења његовог циља - да Русија поново постане супер-сила. Убиства политичких противника, од којих је неколицина смакнута на тлу Велике Британије, јасна је порука Владимира Путина Западу: „Ја играм по својим правилима, и ви ту ништа не можете“, закључује „Гардијан“.

Бивши кагебеовац није се либио да нападне руског председника кад год је за то имао прилику. Чак је и написао књигу у којој је жестоко критиковао политику Владимира Путина. Умро је у лондонској болници од последица тровања полонијумом.

Руски олигарх и један од најжустријих критичара Кремља пронађен је мртав у свом дому у Беркшајеру 2013. године. Иако је Березовски пронађен обешен, случај његове смрти никада није решен. Био је део такозваног „Лондонског круга“ руских изгнаника у Британији.

Бизнисмен се придружио тиму швајцарских тужилаца који су истраживали корупцију у врху Кремља. Перепилчниј је умро у свом дому у Сурију 2012. године, наводно од инфаркта. Међутим, на аутопсији је у његовом стомаку пронађена отровна хемикалија.

За убиство великог критичара комунизма Георгија Маркова на Ватерло мосту у Лондону Британци не могу да оптуже Путина из простог разлога јер се инцидент догодио у јеку Хладног рата, 1978. године. Марков је наводно био прва жртва „убица из Кремља“, наводе Британци.

Млађи брат убијеног руског шпијуна Александра Литвињенка рекао је да иза ликвидације стоје британске тајне службе. Максим Литвињенко одбацио је закључке истраге о смрти свог брата и рекао да су тврдње да иза убиства у Лондону стоји Кремљ смешне.

"Отац и ја смо сигурни да руске власти нису умешане у то. То је све намештено како би био извршен притисак на руске власти", рекао је Максим.

Извор: Блиц