Analiza: Posebni momak je kupljen da postane as u Liverpulu!

Srušio je neke ružne šablone u srpskom fudbalu, digao lestvicu snova klinaca koji jure za loptom, stavio autogram, rukovao se sa Klopom i dolazi sledećeg leta da radi ono zbog čega je doveden.

Fudbal 09.01.2016 | 23:20

“Jirgen Klop zvao telefonom Marka Grujića“.

Informaciju od 5. decembra mnogi su dočekali sa nepoverenjem, skepsom i podsmehom. Mesec i dan kasnije, Jirgen Klop i Marko Grujić su se rukovali u Melvudu, na promociji bisera srpskog fudbala kao budućeg igrača Liverpula.

Zašto je bilo teško poverovati da neki tamo Marko Grujić može da postane fudbaler Liverpula? Da se ne lažemo, bilo je... Zato što smo tako navikli od našeg fudbala. Moralo je ovo da se desi, pa da shvatimo koliko i ovde ima lepog i dobrog, ali nam to neko uskraćuje.

Kako da igrač sa tek šest meseci ozbiljnog seniorskog fudbala, nijednom utakmicom u A reprezentaciji i nijednom utakmicom u evrokupovima napravi takav korak od sedam milja? Evo, može! Marko Grujić je primer da nije sve baš tako kao što nam se podmeće i da klinci ne moraju da se prodaju sa 18 godina kako blizanci sa Topčidera ne bi bili zakatančeni.

Prošlo je punih 17 godina otkako je Crvena zvezda poslovala sa gigantima. U zimu 1999. je sa Marakane u Real Madrid otišao Perica Ognjenović. Na stranu transferi Drulića, Boškovića, Bunjevčevića, Pjanovića, Vidića, Mladenovića, Purovića, Kastilja... Svi su oni otišli u velike klubove, ali niko u svlačionicu velikana kakav je Liverpul. Od tada je pala Zvezda, pao je njen ugled u Evropi. Nije više mogla za pregovarački sto sa evropskom elitom.

I onda je niotkuda krenuo meteroski uspon Marka Grujića. Prošle godine na dvojnoj registraciji u Kolubari, ove u beležnicama evropskih velikana od kojih je najuporniji bio Liverpul. Marko Grujić je prodat za 7.000.000 evra. U poslednjih osam godina Zvezda toliki novac nije mogla da inakasira za cele prelazne rokove. Nije mogla da proda fudbalera ni za 3.000.000 evra. Tačnije, možda je mogla, ali nije htela. Talentovani i beskarakterni momci su deljeni na kilograme i procente menadžerima kao da su na stočnoj pijaci.

Grujić je momak koji je srušio šablone i ta silom nametnuta pravila. Velikim delom zahvaljujući ocu koji je ga je štitio i kao bivši sportski novinar bio dobro upoznat sa muljem u kojem mu dete pliva. Tako je letos stopirao i prodaju u Hamburger ili Porto za 1.500.000 - 2.000.000 evra. Za razliku od mnogih svojih kolega, Grujić nije bio u situaciji da ga prodaju kao belo roblje i da mora da potpiše papir. Imao je i menadžera koji se ponašao samo kao menadžer, a ne trgovac belim robljem.

Kod Grujića nije bilo tajni. Zvezdin igrač 100 odsto, pošten prema klubu, pošten prema lopti, iskren prema navijačima. Na kraju mu se sve vratilo. I dalo primer adolesecntima u kopačkama i pre svega njihovim alavim roditeljima i agentima kako treba biti pošten, pa ćete doći i do Enfilda.

Pokazao je da može samo suvim talentom i napornim radom. Bez ikakve kampanje i skrivenih namera. Zbog Marka Grujića je Zvezdi na noge došao Liverpul. Što je i najveća čast ukazana ovom klubu u poslednjih nekoliko godina. Došli su pomalo zbog Mundijalita, pomalo zbog ove sjajne jeseni Zvezde, ali ponajviše zbog savremenog arsenala koji se nalazi u nogama ovog mladog momka. Planiran na Marakani kao poslednji za prodaju sa najmanje persprektive, jedini koji je iz generacije “pet zvezdica“ morao na pozajmicu, Grujić je uspeo da dozove Liverpul na noge. Bez ijedne mrlje u dosadašnjoj karijeri. Ni njemu to nije bila normalna situacija. Kako sam reče, imao je tremu kada ga je Jirgen Klop pozvao telefonom pre mesec dana.

Zašto Klop i Liverpul da zapnu za igrača bez ikakvog iskustva i velikog evropskog meča?

Očigledno da oni u tim velikim klubovima znaju malo više i bolje nego mi u Srbiji. Tako su ljudi iz Liverpula sumnjičavom Grujiću objasnili na video snimcima pre mesec dana šta je to što on ima, a njihovi igrači nemaju. Nije ih bilo briga što Marko te kvalitete demonstrira na kaljavim livadama od Surdulice do Subotice. Što nije član one nesrećne A reprezentacije, što nije dao gol u večitom derbiju ili igrao Ligu šampiona. Lopta kojom tako dobro brata je isto okrugla i tamo kod njih kao i ovde kod nas. Ako znaš, onda znaš.

Videli su možda nešto slično što je Čelsi video u tada anonimnom momku iz Košica po imenu Nemanja Matić. I on je pravo niotkuda banuo na Ostrvo. Išao je težim putem, ali pošteno i strpljivo, pa mu se isplatilo. Kada su Grujiću između ostalog objasnili čari te njegove “prenosne lopte“ zbog koje su odlepili i koju nemaju njegovi vršnjaci na Ostrvu, možda je i shvatio da nije nikakva slulajnost ili puka sreća što ga džin sa Enfilda zove. Počeo je da veruje.

Potom je došla i napeta situacija oko momenta odluke. Pritisak onim neukusnim klupskim sopštenjem, pritisak od strane pojedinih saigrača, javnosti, navijača... Samo zato što je dečko hteo da ostane u Zvezdi. U vreme kada svi propsipamo demagogiju kako nam dece beže i neće niko da ostane, pojavio se jedan koji hoće. Ali ne može. Otac je digao gard praveći odbrambeni mehanizam na sav pritisak kojim je bio izložen i danima je vladala neizvesnost. Da li će Marko Grujić biti kriv za propast Zvezde ako odbije?

Prelomio je, izabrao Liverpul i na kraju su svi zadovoljni. Pred njim je sada i težak zadatak kako da se izbori pritiskom polusezone u kojoj će mu nad glavom visiti težina velikog Liverpulovog grba dok se bude borio po očajnim terenima Superlige. Ali na takvim terenima je i zaradio transfer u Liverpul. Nije mu u glavi bio Liverpul, već kako napraviti dobar potez i pobediti rivala. Nije se švercovao.

Na papiru, Grujić će imati dve bitne utakmice. U sezoni čiji je epilog odavno poznat. Ali dva derbija protiv Partizana neće dokazati ništa. Grujić je već dokazan za one kojima je trebalo da se dokaže. Pečat na taj dokaz mu je stavio aristokrata poput Liverpula i overio ga za 7.000.000 evra.

I ne treba sada očekivati samozadovoljnog i opuštenog Grujića. Takav stav ne ide uz momka koji je na svakoj utakmici tražio loptu, probao nešto za šta drugi nemaju sluha i imao petlju.

Odobrojavaće dane do proslave Zvezdine titule, a onda se brzo spakovati i pojaviti se na prozivci Jirgena Klopa. Kao što je sve razuverio da može da pređe u Liverpul, tako će imati misiju da svim pokaže da može da igra u tom Liverpulu. U sredini terena sa Leivom, Alenom, Emreom, Marko Grujić može da sanja velike snove. A vrlo verovatno je da će mu Liverpul narednog leta osloboditi mesto prodajom Alena ili Leive kojima ugovori ističu u leto 2017. godine, pa će to biti poslednja prilika za prodaju. Uostalom, odavno su potrošili kredite na Enfildu... Vreme je za svežu krv i Klopov Liverpul. Tokom prvih pet godina u Dortmundu, Jirgen Klop je samo jednog igrača platio skuplje nego sada Marka Grujića. Njegovog imenjaka Rojsa. Naviknuti na sumanute transfere premijerligaša, a pogotovo ovih sa velikim imenom, reklo bi se da Liverpul sa uloženih 7.000.000 evra i nije baš bacio sve karte na Grujića.

Ali smete li da se kladite da nije tako? Najveće pogotke Jirgen Klop je pravio dovodeći relativno jeftine igrače poput Kagave, Levandovskog, Bendera, Subotića, Gindogana... I svi oni su bili jeftiniji od Grujića. Bio je i Miloš Jojić koji nije eksplodirao kod Klopa u Dortmundu, ali kada su kola krenula nizbrdo bio je jedan od onih sa najmanje kredita. I još jedan primer nepisanog pravila da mladi igrači koji dođu u januaru retko kada imaju dovoljno vremena i poverenja kao oni koji se priključe na leto. I možda je zato dobro što Zvezdin vezista ne ide već ove zime u Liverpul kada to i nije baš zdrava sredina dok Klop ne povuče nekoliko poteza zbog kojih je i preuzeo Redse.

Grujiću je potanko objašnjeno šta se od njega očekuje na Enfildu. A prostim pogledom se može videti koliko toga on može da donese Liverpulu što neki od aktuelnih igrača ne mogu. Mirnoću, pas i stas, lucidnost, nepredvidivost, tako neophodne centimetre u skok igri kojima je Liverul hendikepiran. Mnogo toga ima kod Grujića zbog čega bi Klop mogao zadovoljno da se smeši i češka po bradi za koju godinu konstatujući kako je super prošao sa onih 7.000.000 evra. Primajući čestitke za dobar posao iz januara 2016.

Četvrtog dana letnjeg prelaznog roka 2008. godine tada neafirmisani i pomalo čudni Jirgen Klop je kao prvo “svoje“ pojačanje (prethodno je klub završio transfere Santane i Ovomojele) u Borusiju Dortmund doveo Nevena Subotića. Povukao je iz Majnca za sobom Srbina sa kojim će deliti dobro i zlo narednih sedam godina i kojem će verovati kao sinu.

Petog dana zimskog prelaznog roka 2015. godine, sada već trenerska zvezda Jirgen Klop na istom zadatku da vrati na noge bivšeg prvaka Evrope je kao prvo pojačanje u Liverpul doveo Marka Grujića. Osim neraskidive veze sa svojim “blizancem“ Željkom Buvačom, Klop je nesvesno uspostavio pravilo da velike misije započinje sa Srbima.