Анализа: Посебни момак је купљен да постане ас у Ливерпулу!

Срушио је неке ружне шаблоне у српском фудбалу, дигао лествицу снова клинаца који јуре за лоптом, ставио аутограм, руковао се са Клопом и долази следећег лета да ради оно због чега је доведен.

Фудбал 09.01.2016 | 23:20

“Јирген Клоп звао телефоном Марка Грујића“.

Информацију од 5. децембра многи су дочекали са неповерењем, скепсом и подсмехом. Месец и дан касније, Јирген Клоп и Марко Грујић су се руковали у Мелвуду, на промоцији бисера српског фудбала као будућег играча Ливерпула.

Зашто је било тешко поверовати да неки тамо Марко Грујић може да постане фудбалер Ливерпула? Да се не лажемо, било је... Зато што смо тако навикли од нашег фудбала. Морало је ово да се деси, па да схватимо колико и овде има лепог и доброг, али нам то неко ускраћује.

Како да играч са тек шест месеци озбиљног сениорског фудбала, ниједном утакмицом у А репрезентацији и ниједном утакмицом у еврокуповима направи такав корак од седам миља? Ево, може! Марко Грујић је пример да није све баш тако као што нам се подмеће и да клинци не морају да се продају са 18 година како близанци са Топчидера не би били закатанчени.

Прошло је пуних 17 година откако је Црвена звезда пословала са гигантима. У зиму 1999. је са Маракане у Реал Мадрид отишао Перица Огњеновић. На страну трансфери Друлића, Бошковића, Буњевчевића, Пјановића, Видића, Младеновића, Пуровића, Кастиља... Сви су они отишли у велике клубове, али нико у свлачионицу великана какав је Ливерпул. Од тада је пала Звезда, пао је њен углед у Европи. Није више могла за преговарачки сто са европском елитом.

И онда је ниоткуда кренуо метероски успон Марка Грујића. Прошле године на двојној регистрацији у Колубари, ове у бележницама европских великана од којих је најупорнији био Ливерпул. Марко Грујић је продат за 7.000.000 евра. У последњих осам година Звезда толики новац није могла да инакасира за целе прелазне рокове. Није могла да прода фудбалера ни за 3.000.000 евра. Тачније, можда је могла, али није хтела. Талентовани и бескарактерни момци су дељени на килограме и проценте менаџерима као да су на сточној пијаци.

Грујић је момак који је срушио шаблоне и та силом наметнута правила. Великим делом захваљујући оцу који је га је штитио и као бивши спортски новинар био добро упознат са муљем у којем му дете плива. Тако је летос стопирао и продају у Хамбургер или Порто за 1.500.000 - 2.000.000 евра. За разлику од многих својих колега, Грујић није био у ситуацији да га продају као бело робље и да мора да потпише папир. Имао је и менаџера који се понашао само као менаџер, а не трговац белим робљем.

Код Грујића није било тајни. Звездин играч 100 одсто, поштен према клубу, поштен према лопти, искрен према навијачима. На крају му се све вратило. И дало пример адолесецнтима у копачкама и пре свега њиховим алавим родитељима и агентима како треба бити поштен, па ћете доћи и до Енфилда.

Показао је да може само сувим талентом и напорним радом. Без икакве кампање и скривених намера. Због Марка Грујића је Звезди на ноге дошао Ливерпул. Што је и највећа част указана овом клубу у последњих неколико година. Дошли су помало због Мундијалита, помало због ове сјајне јесени Звезде, али понајвише због савременог арсенала који се налази у ногама овог младог момка. Планиран на Маракани као последњи за продају са најмање перспрективе, једини који је из генерације “пет звездица“ морао на позајмицу, Грујић је успео да дозове Ливерпул на ноге. Без иједне мрље у досадашњој каријери. Ни њему то није била нормална ситуација. Како сам рече, имао је трему када га је Јирген Клоп позвао телефоном пре месец дана.

Зашто Клоп и Ливерпул да запну за играча без икаквог искуства и великог европског меча?

Очигледно да они у тим великим клубовима знају мало више и боље него ми у Србији. Тако су људи из Ливерпула сумњичавом Грујићу објаснили на видео снимцима пре месец дана шта је то што он има, а њихови играчи немају. Није их било брига што Марко те квалитете демонстрира на каљавим ливадама од Сурдулице до Суботице. Што није члан оне несрећне А репрезентације, што није дао гол у вечитом дербију или играо Лигу шампиона. Лопта којом тако добро брата је исто округла и тамо код њих као и овде код нас. Ако знаш, онда знаш.

Видели су можда нешто слично што је Челси видео у тада анонимном момку из Кошица по имену Немања Матић. И он је право ниоткуда бануо на Острво. Ишао је тежим путем, али поштено и стрпљиво, па му се исплатило. Када су Грујићу између осталог објаснили чари те његове “преносне лопте“ због које су одлепили и коју немају његови вршњаци на Острву, можда је и схватио да није никаква слулајност или пука срећа што га џин са Енфилда зове. Почео је да верује.

Потом је дошла и напета ситуација око момента одлуке. Притисак оним неукусним клупским сопштењем, притисак од стране појединих саиграча, јавности, навијача... Само зато што је дечко хтео да остане у Звезди. У време када сви пропсипамо демагогију како нам деце беже и неће нико да остане, појавио се један који хоће. Али не може. Отац је дигао гард правећи одбрамбени механизам на сав притисак којим је био изложен и данима је владала неизвесност. Да ли ће Марко Грујић бити крив за пропаст Звезде ако одбије?

Преломио је, изабрао Ливерпул и на крају су сви задовољни. Пред њим је сада и тежак задатак како да се избори притиском полусезоне у којој ће му над главом висити тежина великог Ливерпуловог грба док се буде борио по очајним теренима Суперлиге. Али на таквим теренима је и зарадио трансфер у Ливерпул. Није му у глави био Ливерпул, већ како направити добар потез и победити ривала. Није се шверцовао.

На папиру, Грујић ће имати две битне утакмице. У сезони чији је епилог одавно познат. Али два дербија против Партизана неће доказати ништа. Грујић је већ доказан за оне којима је требало да се докаже. Печат на тај доказ му је ставио аристократа попут Ливерпула и оверио га за 7.000.000 евра.

И не треба сада очекивати самозадовољног и опуштеног Грујића. Такав став не иде уз момка који је на свакој утакмици тражио лопту, пробао нешто за шта други немају слуха и имао петљу.

Одобројаваће дане до прославе Звездине титуле, а онда се брзо спаковати и појавити се на прозивци Јиргена Клопа. Као што је све разуверио да може да пређе у Ливерпул, тако ће имати мисију да свим покаже да може да игра у том Ливерпулу. У средини терена са Леивом, Аленом, Емреом, Марко Грујић може да сања велике снове. А врло вероватно је да ће му Ливерпул наредног лета ослободити место продајом Алена или Леиве којима уговори истичу у лето 2017. године, па ће то бити последња прилика за продају. Уосталом, одавно су потрошили кредите на Енфилду... Време је за свежу крв и Клопов Ливерпул. Током првих пет година у Дортмунду, Јирген Клоп је само једног играча платио скупље него сада Марка Грујића. Његовог имењака Ројса. Навикнути на сумануте трансфере премијерлигаша, а поготово ових са великим именом, рекло би се да Ливерпул са уложених 7.000.000 евра и није баш бацио све карте на Грујића.

Али смете ли да се кладите да није тако? Највеће поготке Јирген Клоп је правио доводећи релативно јефтине играче попут Кагаве, Левандовског, Бендера, Суботића, Гиндогана... И сви они су били јефтинији од Грујића. Био је и Милош Јојић који није експлодирао код Клопа у Дортмунду, али када су кола кренула низбрдо био је један од оних са најмање кредита. И још један пример неписаног правила да млади играчи који дођу у јануару ретко када имају довољно времена и поверења као они који се прикључе на лето. И можда је зато добро што Звездин везиста не иде већ ове зиме у Ливерпул када то и није баш здрава средина док Клоп не повуче неколико потеза због којих је и преузео Редсе.

Грујићу је потанко објашњено шта се од њега очекује на Енфилду. А простим погледом се може видети колико тога он може да донесе Ливерпулу што неки од актуелних играча не могу. Мирноћу, пас и стас, луцидност, непредвидивост, тако неопходне центиметре у скок игри којима је Ливерул хендикепиран. Много тога има код Грујића због чега би Клоп могао задовољно да се смеши и чешка по бради за коју годину констатујући како је супер прошао са оних 7.000.000 евра. Примајући честитке за добар посао из јануара 2016.

Четвртог дана летњег прелазног рока 2008. године тада неафирмисани и помало чудни Јирген Клоп је као прво “своје“ појачање (претходно је клуб завршио трансфере Сантане и Овомојеле) у Борусију Дортмунд довео Невена Суботића. Повукао је из Мајнца за собом Србина са којим ће делити добро и зло наредних седам година и којем ће веровати као сину.

Петог дана зимског прелазног рока 2015. године, сада већ тренерска звезда Јирген Клоп на истом задатку да врати на ноге бившег првака Европе је као прво појачање у Ливерпул довео Марка Грујића. Осим нераскидиве везе са својим “близанцем“ Жељком Бувачом, Клоп је несвесно успоставио правило да велике мисије започиње са Србима.