Zašto je psovanje dobro za vas?

Suprotno široko rasprostranjenom mišljenju, vulgarne reči nisu uvek tu kako bi vređale. One mogu biti moćno sredstvo ubeđivanja ili olakšati fizički bol, navodi psiholog Ričard Stivens u članku za britanski “Independent”.

Zanimljivosti 11.07.2015 | 08:18

Kasnih pedesetih godina prošlog veka, grupa zoologa otputovala je u severne delove Norveške kako bi ispitivala reakciju ptica na dugotrajnu izloženost dnevnoj svetlosti.

Stvari, međutim, nisu uvek išle tako glatko: podizanje šatora, kuvanje, koračanje po klizavom kamenju i stenama kako bi se zabeležile određene pojave, kao i mnoge druge dnevne aktivnosti bilo je mnogo teže izvesti u surovoj arktičkoj klimi.

Ali, ovo okruženje bilo je idealno za psihologa koji je istovremeno proučavao koliko često i zašto pet muškaraca i tri žene psuju. U pitanju je bila prva studija ovakvog tipa.

Ispostavilo se da su zoolozi psovali uglavnom iz dva razloga. S jedne strane, broj vulgarnih reči rastao bi zajedno sa stepenom osećanja zadovoljstva i sreće istraživača. U pitanju je gest koji ukazuje na ispoljavanje osećanja pripadanja zajednici, odnosno ispoljavanje prijateljske nastrojenosti.

S druge strane, kada bi nešto pošlo po zlu, odnosno rastao nivo stresa, takođe bi rastao broj psovki čiji bi ton odavao osećanje besa i frustriranosti. Ovakve psovke bile su ređe od onih iz prve grupe, i onome ko bi ih izgovario nije bilo potrebno prisustvo publike.

Interesantno je da, što bi stres u okviru grupe postajao intenzivniji, to bi se broj obe vrste psovki smanjivao.

Pojedini ljudi navode da psovanje kod njih izaziva blagi nalet uzbuđenja. Njega naučnici povezuju sa istim onim koje uzrokuje takozvana reakcija ‘udri ili beži’, koja se javlja kada se suočavamo sa nekom životnom opasnošću.

Naučnici sa Univerziteta u Bristolu to su potvrdili kada su dve različite grupe ispitanika zamolili da pročitaju glasno reči sa papira. Primećeno je da su ispitanici koji su izgovarali vulgarne reči i psovke počeli pojačano da se znoje, za razliku od onih učesnika eksperimenta koji su čitali neutralne reči. Ova studija ukazala je na to da se psovanje u najmanju ruku može posmatrati kao vrsta emocionalnog jezika.

Istraživači sa Univerziteta u Ilinoisu takođe su ustanovili da se koristimo psovkama kada želimo da zvučimo ubedljivije dok nešto izlažemo slušaocu. Pokazalo se da psovanje povećava intenzitet poruke koju šaljemo i naše argumente čini uverljivijim, i to bez narušavanja našeg kredibiliteta.

Ali, to nije sve. Psovanje je često i odličan način da se izborimo sa fizičkim bolom.

U istraživanju koje je sproveo Fakultet za psihologiju Univerziteta “Kil” u Velikoj Britaniji, učesnicima je rečeno da drže ruku u hladnoj vodi što duže mogu, maksimalno pet minuta. Jedan deo grupe trebalo je tokom eksperimenta da izgovara neutralne reči, dok su preostali učesnici dobili zadatak da izgovaraju vulgarne reči i psovke.

Rezultati su pokazali da su učesnici koji su psovali uspevali znatno duže da drže ruku u vodi, a stepen hladnoće kasnije su ocenili kao manje bolan od učesnika koji su izgovarali neutralne reči.

Moguće je da je i za ovu pojavu zaslužna reakcija ‘udri ili beži’, tokom koje dolazi do onoga što se naziva ‘analgezija prouzrokovana stresom’. Uprkos tome što u istraživanjima nikada ranije nije bilo demonstrirano, ovo stanje vrlo je dobro poznato brojnim babicama i medicinskim sestrama koje su navikle da u porođajnim salama svašta čuju od porodilja koje se kasnije izvinjavaju i crvene zbog nepristojnog ponašanja.

I zaista, kada je istraživanje napokon objavljeno, u rečnicima se pojavila nova reč - ‘lalokezija’, koja označava ‘korišćenje vulgarnih reči kako bi se smanjio nivo bola ili stresa’.

B 92