Зашто је псовање добро за вас?

Супротно широко распрострањеном мишљењу, вулгарне речи нису увек ту како би вређале. Оне могу бити моћно средство убеђивања или олакшати физички бол, наводи психолог Ричард Стивенс у чланку за британски “Индепендент”.

Занимљивости 11.07.2015 | 08:18

Касних педесетих година прошлог века, група зоолога отпутовала је у северне делове Норвешке како би испитивала реакцију птица на дуготрајну изложеност дневној светлости.

Ствари, међутим, нису увек ишле тако глатко: подизање шатора, кување, корачање по клизавом камењу и стенама како би се забележиле одређене појаве, као и многе друге дневне активности било је много теже извести у суровој арктичкој клими.

Али, ово окружење било је идеално за психолога који је истовремено проучавао колико често и зашто пет мушкараца и три жене псују. У питању је била прва студија оваквог типа.

Испоставило се да су зоолози псовали углавном из два разлога. С једне стране, број вулгарних речи растао би заједно са степеном осећања задовољства и среће истраживача. У питању је гест који указује на испољавање осећања припадања заједници, односно испољавање пријатељске настројености.

С друге стране, када би нешто пошло по злу, односно растао ниво стреса, такође би растао број псовки чији би тон одавао осећање беса и фрустрираности. Овакве псовке биле су ређе од оних из прве групе, и ономе ко би их изговарио није било потребно присуство публике.

Интересантно је да, што би стрес у оквиру групе постајао интензивнији, то би се број обе врсте псовки смањивао.

Поједини људи наводе да псовање код њих изазива благи налет узбуђења. Њега научници повезују са истим оним које узрокује такозвана реакција ‘удри или бежи’, која се јавља када се суочавамо са неком животном опасношћу.

Научници са Универзитета у Бристолу то су потврдили када су две различите групе испитаника замолили да прочитају гласно речи са папира. Примећено је да су испитаници који су изговарали вулгарне речи и псовке почели појачано да се зноје, за разлику од оних учесника експеримента који су читали неутралне речи. Ова студија указала је на то да се псовање у најмању руку може посматрати као врста емоционалног језика.

Истраживачи са Универзитета у Илиноису такође су установили да се користимо псовкама када желимо да звучимо убедљивије док нешто излажемо слушаоцу. Показало се да псовање повећава интензитет поруке коју шаљемо и наше аргументе чини уверљивијим, и то без нарушавања нашег кредибилитета.

Али, то није све. Псовање је често и одличан начин да се изборимо са физичким болом.

У истраживању које је спровео Факултет за психологију Универзитета “Кил” у Великој Британији, учесницима је речено да држе руку у хладној води што дуже могу, максимално пет минута. Један део групе требало је током експеримента да изговара неутралне речи, док су преостали учесници добили задатак да изговарају вулгарне речи и псовке.

Резултати су показали да су учесници који су псовали успевали знатно дуже да држе руку у води, а степен хладноће касније су оценили као мање болан од учесника који су изговарали неутралне речи.

Могуће је да је и за ову појаву заслужна реакција ‘удри или бежи’, током које долази до онога што се назива ‘аналгезија проузрокована стресом’. Упркос томе што у истраживањима никада раније није било демонстрирано, ово стање врло је добро познато бројним бабицама и медицинским сестрама које су навикле да у порођајним салама свашта чују од породиља које се касније извињавају и црвене због непристојног понашања.

И заиста, када је истраживање напокон објављено, у речницима се појавила нова реч - ‘лалокезија’, која означава ‘коришћење вулгарних речи како би се смањио ниво бола или стреса’.

Б 92