Video sjećanja: Ko se njega ne bi sjećao - Dario Hubner!

Tatanka! Do 20. godine je radio u fabrici aluminijuma, u 30. je prvi put zaigrao u Seriji A na debiju Ronalda, u 34. je bio prvi strelac lige i obukao dres Milana. Pušio je paklu cigareta dnevno, obavezno bi zapalio na poluvremenu i bio je nezaustavljiv u tandemu sa Robertom Bađom.

Fudbal 16.05.2015 | 23:40

Poslednji je dan avgusta 1997. godine, fotoreporteri pored aut alinije na „Đuzepe Meaci“ se guraju, grizu i laktaju kako bi uhvatili što bolju poziciju i kadar. Fenomen je stigao! Nikada veće fudbalsko ime nije došlo u Inter. „Zuba“ Ronaldo debituje za Nerazure u prvom kolu Serije A kao najskuplji igrač svih vremena. Tribine su krcate, sunce je onako do pola palo na teren Meace, igra se u onom divnom terminu od tri popodne. Sve je spremno za spektakl! Čak je i rival po meri. Novajlija mežu aždajama – Breša. Očekuje se da joj Inter isporuči tuce golova, da dokaže da je sa Ronaldom skinuo etiketu ukletog kluba i konačno osvoji Skudeto...

Sve kamere su uperene u Ronalda koji se izlazeći na teren nešto došaptava sa Đorkaefom . Iza njih su Simeone, Zaneti, „Keko“ Morijero, Aron Vinter, „Ujak“ Bergomi, na golu Paljuka... Breša baš nema čemu da se nada tog sunčanog popodneva. Mlada drugoligaška ekipa sa klincem Bonacolijem kojem neki previđaju da bi mogao da bude novi Vijeri. Na klupi je i mršavi momčić Andrea Pirlo. Pored Bonacolija u špicu, Italijan neitalijanskog prezimena – Dario Hubner. I to je sve od Breše. Tanke su to karte...

Međutim, Serija A tada je najjače takmičenje na svetu. Ne možeš nikoga lako da pobediš. Umesto Ronaldove simultanke, navijači Intera šire zenice i znoje se gledajući kako Breša odoleva. Ronaldo je umesto golova, meč završio sa ozbiljnim batinama. Neki čupavi Savino sa „dvojkom“ na leđima je dao Zubi po zglobovima, kolenima, bubrezima... Pokazao mu da na Čizmi nema Kompostele i ostavio ga bez gola na debiju.

Milanski hram fudbala se zaledio u 73. minutu! Onaj momak neitalijanskog prezimena i trapavih pokreta se tako moćno zagradio Galanteu na teledirigovanu dubinsku loptu mršavog tinejdžera Andree Pirla (prva od hiljadu zbog kojih ćemo ga voleti), majstorski je primio kolenom i potom raspalio levicom za projektil pod prečku Paljuke. Međutim, meč se neće pamtiti ni po Ronaldu, ni po Hubneru. Sa klupe je ušao Alvaro Rekoba i za sva vremena kupio srca navijača Intera. Dva spektakularna gola urugvajskog „Kineza“ su doneli preokret i pobedu Interu. A, malo je falilo da Dario Hubner bude prva zvezda meča...

Već u sledećem meču je taj „trapavko“ dokazao da će biti napast za odbrane na Apeninima kada je Montelinoj Sampdoriji isporučio tri komada. Elitna fudbalska Italija se brzo upoznala sa Darijom Hubnerom, a gotovo da nema golmana ili štopera koji ga neće dobro upamtiti u narednih nekoliko godina... Kada je zaigrao protiv Intera i debitovao u Seriji A, Hubner je već imao 30 godina.

Kako očekivati veliku priču sa tako kasnim zaletom?

Dario Hubner je rođen 1967. godine u varošici po imenu Muđi. To je najistočnije mesto Italije. Jedino koje pripada Istri. Nekada je pripadalo „Slobodnoj teritoriji Trsta“ dok je „Trst bio naš“. Italijani nisu dominantno stanovništvo u Muđi. Dosta je Slovenaca, Nemaca, Hrvata... Otuda i nemačko prezime Hubner, koje se u Muđi (na našem jeziku je Muđa ustvari Milje) izgovara kao Hibner. Inače, Dario ne zna ni reč nemačkog...

Bio je klasična momčina iz provincije kojoj je igranje fudbala bio izduvni ventil. Onako nezgrapan sa jarećom bradicom, reklo bi se prava „sirovina“. Radio je u fabrici aluminijuma, pre toga u pekari i kao moler, a onako uzput je igrao za lokalnu amatersku Muđezanu. Završi posao, ode na trening ili utakmicu i onda celo veče sa lokalnim probisvetima puši cigarete, pije grape (rakija od grožđa) i igra karte. Onako korpulentan, sa gorštačkim crtama lica, velikim nosem i frizurom koju su Nemci šetali pre 20 godina nije davao ama baš nikakvu naznaku da će karijeru fizikalca zameniti velikom fudbalskom pričom. Potom je je prešao u tabor lokalnog petoligaša Pjeviđine.

Tamo ga je opazio čovek iz četvrtoligaša Pergorkeme. Nekako ga je ubedio da malo ozbiljnije počne sa fudbalom u 22. godini. Falio im je neki jak sidraš u špicu. Iz provincije sa istoka se preselio u bogatu Lomabrdiju, u Kremu i batalio topljenje aluminijuma. Zamislite 22-godišnjaka kloji napusti „siguran posao“ da bi se u tim godinama počeo da se loži na fudbal? Dao je samo šest golova u sezoni. Ispostaviće se mu je četvrta liga bila teža nego treća, druga, prva...

Ipak, Pregokrema je za Darija neprocenjiva iz jednog nefudbalskog razloga. Grad nadaleko poznat po preukusnim kremastim sirevima i prelepim jelima koja se prave od njih je bio prekretnica za Hubnera u privatnom životu. Saigrač Federiko je pravio žurku za celu ekipu u svom restorančiću , a Darione kako su ga zvali odmilja je „odlepio“ za konobaricom. Federikova sestra Rosa je očarala korpulentnog bombardera. Bila je potpuna suprotnost njemu. Niska, malo nabijena,zdepasta i nezgodnog karaktera. Rodila se ljubav iz koje će doći sin Marko i ćerka Mikela.

Došao je kao momak, a iz Kreme otišao kao oženjen čovek. U Fano koji se borio za opstanak u četvrtoj ligi. Tamo će upoznati trenera Frančeska Gvidolina koji će ga ubediti da se posveti fudbalu. Ali, navike nije menjao... Cigarete, espreso, grape i karte. Pušio je kutiju dnevno. Crveni „Marlboro“, tvrdo pakovanje. Zapalio bi čak i na klupi kada ga Gvidolin izvede. Kao da je očekivao da je to samo jedna prolazna avantura i da mu fabrika opet ne gine. U Fanu je eksplodirao, bio prvi strelac lige i uveo ih u treću ligu. Napušta amaterski fudbal i 1992. godine prelazi u Ćezenu u Seriju B. To je već nešto. Serija B je tada bila đavolski teško i izjednačeno takmičenje.

Postoji angedota da su navijači Ćezene bili na nogama jer su čuli da stiže neki opasan napadač iz Nemačke. Da bi se na kraju razočarali kada su shvatili da je reč o Italijanu koji ima 25 godina i niko za njega nije čuo. Ali, Romanjoli nisu ni slutili koliko su se prevarili...

U svakoj od pet sezona u Ćezeni, Hubner je imao dvocifren golgetersku učinak da bi u sezoni 1995/96 eksplodirao i bio prvi strelac lige sa 22 gola. Tada ga je čak opazio i tim za čije boje kuca njegovo srce – Inter. Liga je bila moćna, Inter je bio moćan, bilo je mnogo para i nije bio baš običaj da velikani dovode igrače iz Seije B. Inter ga je hteo. Nudio je Ćezeni Marka Delvekija u zamenu za Hubnera, ali je Delvekio odbio i pokvario ceo posao. Na kraju je Inter sa Romom menjao Delvekija za Marka Branku...

Ostao je Hubner još jednu godinu, nije sprečio ispadanje Ćezene iako je nastavio da rešeta i morao je da ode.U gradu nadomak Jadranskog mora je dobio nadimak za sva vremena.

Tatanka!

Nekada su divljim američkim prerijama gospodarili bizoni od kojih se posebno idvajala dominantna vrsta koju su Indijanci zvali Tatanka. Korpulentni Hubner je navijače podsećao na bizona u šesnaetsercu, a neko se setio da ga krsti Tatanka.
„Sviđa mi se nadimak. Dobro me opisuje. Nisam baš bio sinonim elegancije“, govorio je kasnije Hubner.

I dalje je pušio paklicu „Marlbora“ dnevno, a obavezno bi zapalio na poluvremenu u svlačionici...

Potražnja za Tatankom je porasla i na kraju je završio u Breši koja je izborila plasman u Seriju B. Bio joj je potreban napadač koji garantuje 10 do 15 golova u szeoni. Ekipa je bila slaba. Mlada i neiskusna za Seriju A. Dočekali su ga mršavi klinac Pirlo, zatim blizanci Filipini, talenti Bonacoli i Aimo Dijana. Jedini ozbiljni igrači su bili štoper Adani i „desetka“ Kristijano Doni.

I tako je sa 30 godina Dario Hubner debitovao u Seriji A protiv kluba za koji je navijao. Rešetao je Darione u tada najjačoj ligi sveta, dao 16 golova, ali Breši nije bilo spasa. Završila je sa bodom manje od Vićence koja je bila prva iznad crte.

Breša ga je ipak nekako zadržala znajući da joj bez njega nema povratka u Seriju A. U dve sezone u Seriji B, Hubner je postigao po 21 gol i vratio Rondinele u elitu. Ovoga puta čelnici Breše nisu napravili istu grešku jer su znali kakvi su im igrači potrebni da prežive u Seriji A. Doveli su golmana Srničeka, Kubija Turkjilmaza i kao šlag na tortu 33-godišnjeg Roberta Bađa za kojeg su u Interu procenili da je za staro gvožđe. Na klupi je bio stari vuk Karlo Macone. Međutim, jesen je bila očajna. Breša je do januara sakupila devet bodova i samo je Bari bio lošiji od nje. Sve je mirisalo na još jedan ekspresan povratak u drugu ligu. U januaru su klub pojačali i Ilji Tare i Andrea Pirlo koji se vratio kao pozajmljen igrač Intera u kojem nije bilo mesta za njega.

Pirlo je bio inicijalna kapisla za eksploziju Breše u drugom delu sezone! Mladi plejmejker, željan fudbala i minutaže je dirigovao, a matorci Bađo i Hubner rešetali. „Tatanka“ i „Mali Buda“ su zajedno postigli 27 golova, a Breša je od ekipe koja je bila na dnu, na kraju došla do sedmog mesta i plasmana u intertoto kup! Delirijum na Rigamontiju kada spiker čitajući sastav dođe do brojeva 10 i 11 se još pamti u Breši. Ceo stadion bi zagrmeo „Bađooo“ i „Huuubner“.

Bila je to i jedina sezona tandema Hubner – Bađo. Darione nije zaigrao u Intertoto kupu (neće nikada ni zaigrati u evrokupovima), pošto je prešao u redove novog provoligaša Pjaćence.

To mu je bio prvi ozbiljan transfer u karijeri. Red je bio da i on zaradi neki novac. Transfer karijere je ostvario u 34. godini! Pjaćenca ga je platila šest milijardi lira (oko pet miliona maraka), a Hubner je potpisao za milion maraka po sezoni. Pjaćenca se nadala da je Hubner garant opstanka sa skromnom ekipom u kojoj su tek dva igrača bili pristojna fudbalska imena: Euzebio Di Frančesko i Nikola Kaća.

Oh, kako je Pjaćenca bila u pravu! Kakav je to potez bio!

Kada su svi mislili da je Hubner ugovorom karijere rešio da povuče ručnu i da je odslužio svoje, on je u 34. godini napravio rusvaj u paklenoj konkurenciji Serije A. Tukao je levom, desnom, glavom, iz penala... Kako je stigao! Nije kod njega bilo filozofije. Uostalom, kako sam kaže - nije bio školovan igrač. Čim vidi gol i otvoren šut, ciljao je mrežu. Postizao je prelepe lobove, projektile sa 20 metara, driblao golmane, ali i otpatke sa metra i iz sumnjivih pozicija na granici ofsajda. Ni njemu nije jasno kojim delom tela je dao gol protiv Kjeva. Bio je Inzagi „na kub“. Dario Hubner je sezonu 2001/02 završio kao prvi strelac lige sa 24 postignuta gola. Kao i Trezege. S tim što je Trezege u Juventusu jakom kao crna zemlja igrao sa Nedvedom i Del Pjerom, dok su Hubneru u Pjaćenci koja se uglavnom branila ađutanti bili Di Frančesko i Kaća.Iza Hubnera su ostali Vijeri, Del Pjero, Ševčenko, Krespo, Montela, Toni, Batistutua, Inzagi... Uz Igora Protija, postao je jedini igrač u istoriji italijanskog fudbala koji je bio najbolji strelac Serije C, Serije B i Serije A.

Ni ta fantastična sezona mu nije bila dovoljna da debituje za reprezentaciju Italije.
„Nije mi žao što nisam igrao za neki veliki klub. Žao mi je što nisam zaigrao za Italiju. Jedan minut! Samo jedan minut za Azure i mojoj sreći ne bi bilo kraja. Ali, Trap je tako odlučio“, prisećao se kasnije Hubner.

Javnost Italije je vršila veliki pritisak na tadašnjeg selektora Đovanija Trapatonija da na Mundijal u Južnu Koreju i Japan povede fenomenalne 35-godišnjakle Hubnera i Roberta Bađa koji se u finišu sezone brzinom svetlosti za pet meseci oporavio od povrede ukrštenih ligamenata. Međutim, Trapatoni je bio neumoljiv. Doduše imao je Inzagija, Del Pjera, Totija, Vijerija, Montelu i Delvekija. Ali, na Daleki istok je poveo i 35-godišnjeg veterana Di Livija, a dao je i šansu Kristijanu Doniju koji je prešao tri banke. Možda je bilo mesta i za Hubnera...

Umesto da igra na Mundijalu, Hubner je tog leta sparingovao učesnicima Mundijala. I to igrajući za Milan. Tatanka je u maju igrao za Milan iako ćete taj podatak teško naći u zvaničnim dokumentima. Otišao je sa Rosonerima na turneju po Americi i igrao protiv Ekvadora i Meksika. Nudili su mu ugovor, ali sa statusom četvrtog špica. Nije hteo da greje klupu jer nikada u karijeri nije bio rezerva.

Vratio se u Pjaćencu, odigrao još jednu solidnu sezonu i to je bila labudova pesma Bizona. Sledi šest meseci u Ankoni koja je doživela finansijski krah i još šest mesci u Peruđi za kraj Hubnerove karijere u Seriji A. Igrao je još malo u Seriji D i još nekim niželigašima. Onako za dušu. I završio karijeru u 44. godini u klubu Kavenađo. Sa amaterima i među običnim svetom. Baš kao što je i počeo.

Dario Hubner je jedna od najlepših priča iz vremena dominacije italijanskog fudbala. Dokaz da su mali mogli sa velikima čak i kada je bilo mnogo para. Nikada nije igrao za veliki klub. Nije osetio čar igranja u evrokupovima. Nikada nije osvojio neki veliki trofej sa ekipom. Nikada nije zaigrao u reprezentaciji Italije. Pa opet, sećaju ga se. Mnogi su ga se plašili i poštovali ga. Vojevao je bitke sa Maldinijem, Nestom, Kanavarom, Tiramom, Stamom, Zanetijem, Samuelom i često izlazio kao pobednik. Legendarna „devetka“ koja nikada nije nosila dres sa brojem devet. Najbolji italijanski napadač koji nikada nije zaigrao za Italiju.

Ako vas put nekada nanese kroz provinciju Kremona i gradić Krema, raspitajte se za kafić „Tatanka“. Tamo možete da pojedete sendvič „Tatanka“ sa pršutom, čuvenim lokalnim krem sirom i sosom od pečuraka. Možete da popijete espreso i da vam ga možda lično napravi krupna momčina koščatog lica, koja tu provodi veći deo dana i voli da povremeno uleti u šank da usluži goste iako je gazda. Ili ćete ga videti da sedi, puši crveni „Marlboro“ i prelistava Gazetu dok u drugom delu novine skenira listu strelaca Serije B, Serije C, Serije D...

Imaćete priviligiju da upoznate Darija Hubnera.