Petrijin vijenac i u 21. vijeku

Žene na selu u Srbiji - težak život, mala prava i gotovo nikakva socijalna zaštita su osnovne karakteristike. Bez naknade za trudničko, porodiljsko, često i dečjeg dodatka.

Žene na selu rade od jutra do sutra, a pošto za svoj rad ne dobijaju nikakvu naknadu, proizilazi da rade za puko preživljavanje: prenoćište i hranu koju same uzgajaju i same pripremaju. Osim što se svakodnevno suočavaju sa lošim stanjem u kom se nalazi srpsko selo, one vode još jednu bitku, sa patrijarhalnim mentalitetom koji je još živ i snažan.

U prilog ovoj priči ide i statistika, koja kaže da su pripadnice lepšeg pola vlasnice tek jedne desetine seoskih domaćinstava, 84 odsto njih ne poseduje zemlju, a svega sedam procenata uplaćuje invalidsko i penziono osiguranje. Ima čak i onih koje nemaju ni zdravstvenu knjižicu, njih 17 odsto. U sezoni poljoprivrednih radova 65 odsto žena radi duže od propisanog punog radnog vremena, bez dana odmora.

Sanja Bugarski, predsednica Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine, naglašava da one koje rade na selu u svojim štalama, baštama, njivama, voćnjacima nemaju nikakvu pomoć i podršku ni od države.

- Ukoliko su članovi gazdinstva ili nosioci gazdinstva, bez obzira na to da li uplaćuju same sebi obaveze za PIO, one ne mogu da rode decu a da imaju bilo kakvu nadoknadu - kaže Bugarski. - Kako da održavaju trudnoću kada joj na trudničkom ili porodiljskom niko ne pomaže. Ne može ni da plaća nekoga da dođe da radi umesto nje, a ni da joj se olakša dok ne bude radno sposobna. Pravo na dečji dodatak, takođe ne mogu da ostvare, jer njih zapravo nema ni u jednom zakonu koji drugim ženama omogućava da ostvare prava i pomoć.

U Ministarstvu rada, međutim, tvrde da su uslovi za utvrđivanje prava na dečji dodatak isti nezavisno od činjenice da li porodica živi u gradu ili na selu.

- Jedini problem na koji nailaze žene sa sela pri ostvarivanju prava na dečji dodatak je posedovanje poljoprivrednog zemljišta - kažu u Ministarstvu rada.

Ženama sa sela ne pripada ni pravo na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i radi posebne nege deteta. To pravo mogu da ostvare samo zaposlene kod pravnih i fizičkih lica ili one koje samostalno obavljaju delatnost. Prema propisima, međutim, žene koje uplaćuju sebi doprinose za PIO po osnovu poljoprivrede nisu ni u radnom odnosu, niti su deo kategorije koja samostalno obavlja delatnost.

Izvor: Večernje novosti