Žoze Murinjo - trener Barselone!

Kako je propala šansa da Posebni postane trener Barselone pre šest godina umesto Pepa Gvardiole?

Fudbal 09.09.2014 | 10:15

Sudbine Žozea Murinja i Barselone se prepliću skoro već dve decenije i ne mogu da pobegnu jedna od druge. Portugalac je trenersku karijeru započeo pre 18 godina u Barseloni kao prevodilac Bobija Robsona, a Bobijev naslednik Luj van Gal je u njemu prepoznao i materijal za trenera pa ga je promovisao u drugog asistenta. Mnogi ne znaju, ali Murinjo je jednom prilikom čak i samostalno vodio Barselonu. Bilo je to u meču Kupa Katalonije...

Ipak, nije mu se dalo da kao trenerska zvezda zasija u Barseloni, već u mečevima protiv nje! Put ga je kasnije vodio preko rodnog Portugala, zatim Čelsija i Intera na klupu ljutog Barsinog rivala Real Madrida. Za to vreme, Murinjo je izrastao u neprijatelja broj jedan u Kataloniji. Nije birao sredstva da zagorča život klubu u kojem je napravio prve trenerske korake.

Murinjo je vodio mnoge antologijske mečeve protiv Barselone. Prvo sa Čelsijem u više navrata kada je i navukao bes Katalonaca, potom i u ona četiri duela u Ligi šampiona sa Interom, na kraju i tokom tri sezone u Realu.

Iako je tokom prvog mnadata u Čelsiju otkopao ratne sekire sa Kataloncima, malo je nedostajalo da ga oni dovedu na trenersku funkciju. Bilo je to 2008. pošto je prethodno napustio Čelsi. Početkom 2008. godine, Murinjo je u Lisabonu pregovarao sa Barsinim čelnicima Ćikijem Begiristainom i Markom Inglom. U Barseloni su već znali da Frank Rajkard napušta klub na kraju sezone i polako su tražili zamenu.

Počeli su razgovori sa Murinjom, ali i još nekim kandidatima. Jedan od Murinjovih prvih uslova je bio da mu prvi asistent bude Luis Enrike. Murinjo ima svoj tim ljudi, ali se uvek držao prakse da mu jedan od pomoćnika bude neko „iz kuće“ koji poznaje situaciju u klubu. Od kada je postao trenerska zvezda Murinjo za sobom vodi verne ađutante Ruija Fariju i Silvina Loura (ranije je uz njih bio i Andre Viljas Boas), ali je uvek tu bio i neki „klupski čovek“. U Čelsiju u prvom mandatu je to bio Stiv Klark, u Interu Đuzepe Barezi, a u Real Madridu Aitor Karanka. Zato je Murinjo od Barse tražio da tu ulogu odigra Luis Enrike kojeg odlično poznaje iz vremena provedenog u Barsi kada je Enrike bio jedan od oslonaca ekipe.

Međutim, u Barsi su imali druge planove. Katalonci nisu želeli da ruše klupsku hijerarhiju zbog Murinja. Njihov izbor za pomoćnika je bio Pep Gvardiola, tada glavni trener B tima, dok je Luis Enrike u tadašnjoj hijerarhiji bio ispod Pepa. Murinjo je poznavao i Gvardiolu, ali je odranije imao mnogo bolji odnos sa Enrikeom. Begiristain i Ingla su mu rekli da prednost u odnosu na Enrikea imaju čak i Euzebio Sakristan, Serđi Barhuan i Albert Ferer.

To je bio prvi problem u pregovorima Posebnog i Barse, ali mnogo veći problem je usledio posle priče o stručnom štabu. Barsini čelnici su Murinju rekli da će morati da obavi i razgovor sa sivom eminencijom kluba Johanom Krojfom i da će morati da sa njim usaglasi plan o vođenju Barse, jer Holanđanin je bio čovek koji je insitirao na poštovanju klupske tradicije, sistem igre i trenerske orijentacije, a Laporta je slepo verovao Johanovom mišljenju. Tek to se nije dopalo Murinju, s obzirom da je Krojf stajao iza smene Luja van Gala i bio večita opozicija Van Galovog rada u kojem je ulogu imao i Murinjo.

Tako je propala potencijalno ozbiljna šansa da Murinjo postane trener Barselone. Možda i poslednja jer posle svega što se kasnije dešavalo, teško je za poverovati da će nekome na Nou Kampu opet pasti na pamet da pomisli o dovođenju Žozea Murinja.

Barsa je izabrala Pepa, Portugalac je izabrao Inter i već u drugoj sezoni baš preko dva nezaboravna meča protiv Barselone došao do finala Lige šampiona, koje je i osvojio. Potom je došao i Real Madrid, tako da je Murinjo zacementirao poziciju klupskog neprijatelja...