Жозе Мурињо - тренер Барселоне!

Како је пропала шанса да Посебни постане тренер Барселоне пре шест година уместо Пепа Гвардиоле?

Фудбал 09.09.2014 | 10:15

Судбине Жозеа Муриња и Барселоне се преплићу скоро већ две деценије и не могу да побегну једна од друге. Португалац је тренерску каријеру започео пре 18 година у Барселони као преводилац Бобија Робсона, а Бобијев наследник Луј ван Гал је у њему препознао и материјал за тренера па га је промовисао у другог асистента. Многи не знају, али Мурињо је једном приликом чак и самостално водио Барселону. Било је то у мечу Купа Каталоније...

Ипак, није му се дало да као тренерска звезда засија у Барселони, већ у мечевима против ње! Пут га је касније водио преко родног Португала, затим Челсија и Интера на клупу љутог Барсиног ривала Реал Мадрида. За то време, Мурињо је израстао у непријатеља број један у Каталонији. Није бирао средства да загорча живот клубу у којем је направио прве тренерске кораке.

Мурињо је водио многе антологијске мечеве против Барселоне. Прво са Челсијем у више наврата када је и навукао бес Каталонаца, потом и у она четири дуела у Лиги шампиона са Интером, на крају и током три сезоне у Реалу.

Иако је током првог мнадата у Челсију откопао ратне секире са Каталонцима, мало је недостајало да га они доведу на тренерску функцију. Било је то 2008. пошто је претходно напустио Челси. Почетком 2008. године, Мурињо је у Лисабону преговарао са Барсиним челницима Ћикијем Бегиристаином и Марком Инглом. У Барселони су већ знали да Франк Рајкард напушта клуб на крају сезоне и полако су тражили замену.

Почели су разговори са Мурињом, али и још неким кандидатима. Један од Мурињових првих услова је био да му први асистент буде Луис Енрике. Мурињо има свој тим људи, али се увек држао праксе да му један од помоћника буде неко „из куће“ који познаје ситуацију у клубу. Од када је постао тренерска звезда Мурињо за собом води верне ађутанте Руија Фарију и Силвина Лоура (раније је уз њих био и Андре Виљас Боас), али је увек ту био и неки „клупски човек“. У Челсију у првом мандату је то био Стив Кларк, у Интеру Ђузепе Барези, а у Реал Мадриду Аитор Каранка. Зато је Мурињо од Барсе тражио да ту улогу одигра Луис Енрике којег одлично познаје из времена проведеног у Барси када је Енрике био један од ослонаца екипе.

Међутим, у Барси су имали друге планове. Каталонци нису желели да руше клупску хијерархију због Муриња. Њихов избор за помоћника је био Пеп Гвардиола, тада главни тренер Б тима, док је Луис Енрике у тадашњој хијерархији био испод Пепа. Мурињо је познавао и Гвардиолу, али је одраније имао много бољи однос са Енрикеом. Бегиристаин и Ингла су му рекли да предност у односу на Енрикеа имају чак и Еузебио Сакристан, Серђи Бархуан и Алберт Ферер.

То је био први проблем у преговорима Посебног и Барсе, али много већи проблем је уследио после приче о стручном штабу. Барсини челници су Мурињу рекли да ће морати да обави и разговор са сивом еминенцијом клуба Јоханом Кројфом и да ће морати да са њим усагласи план о вођењу Барсе, јер Холанђанин је био човек који је инситирао на поштовању клупске традиције, систем игре и тренерске оријентације, а Лапорта је слепо веровао Јохановом мишљењу. Тек то се није допало Мурињу, с обзиром да је Кројф стајао иза смене Луја ван Гала и био вечита опозиција Ван Галовог рада у којем је улогу имао и Мурињо.

Тако је пропала потенцијално озбиљна шанса да Мурињо постане тренер Барселоне. Можда и последња јер после свега што се касније дешавало, тешко је за поверовати да ће некоме на Ноу Кампу опет пасти на памет да помисли о довођењу Жозеа Муриња.

Барса је изабрала Пепа, Португалац је изабрао Интер и већ у другој сезони баш преко два незаборавна меча против Барселоне дошао до финала Лиге шампиона, које је и освојио. Потом је дошао и Реал Мадрид, тако да је Мурињо зацементирао позицију клупског непријатеља...