Legenda dana: Kajzer Franc Bekenbauer

Ne postoji Nemac koji na pitanje: „Ko Vam je najbolji fudbaler svih vremena?“, ne bi odgovorio smesta – Franc Bekenbauer. Sinonim za eleganciju, urođeni liderski kvalitet i poštovanje protivnika na terenu ali i van njega, Bekenbaueru su doneli status najvećeg gospodina u istoriji „najvažnije sporedne stvari na svetu“.

Fudbal 04.07.2014 | 09:35

Bekenbauer u Nemačkoj i danas uživa status fudbalskog „božanstva“. Njegova reč bespogovorno se ceni, i kada reprezentaciji ide i kada su u krizi. On uvek ima šta da kaže, i zato u trenucima kada izvodi monologe oko njega nastaje tajac.

To nikada ne čini bez mešavine smirenog glasa, izražene elokvencije i obilja vrlo jakih i argumentovanih stavova. Zbog svega navedenog, i najljući Bekenbauerovi rivali u prošlosti morali su da se svojevremeno slože u oceni da zasluženo mora da dobije nadimak „Kajzer“ („Vladar“).

Malo kome je poznato da je Bekenbauer karijeru započeo kao centarfor. Divio se idolu iz detinjstva Fricu Valteru, ali je tokom godina sebe ipak prepoznao u ulozi komandanta odbrane. Njegova uloga u zadnjoj liniji tima identifikuje se sa današnjim pojmom libera.

Bekenbauer je dres Zapadne Nemačke nosio 103 puta, a postigao je 14 golova. Nastupao je na tri Mundijala – 1966. u Engleskoj, četiri godine kasnije u Meksiku, i na kraju 1974. pred svojim navijačima.

U Engleskoj je predvodio Nemačku do finala, a iako u njemu nisu trijumfovali, u otadžbini su dočekani kao heroji. U Meksiku ’70 komandovao je timom do polufinala i čuvenog „meča veka“ sa Italijom. Uprkos tome što je iščašio rame, Bekenbauer je znao da su izvršene dve izmene i do kraja utakmice je uz velike bolove probao da dođe do finala, ali su „azuri“ u produžecima slavili sa 4:3.

Najbolji nemački igrač svih vremena u potpunosti je zaustavio sjajnog Johana Krojfa u finalu Mundijala 1974. najzaslužniji je što su „panceri“ tada stigli do titule. Nemci su te godine bili jedina ekipa kojoj je pošlo za rukom da u isto vreme bude i svetski i evropski prvak.

Franc Bekenbauer se jedini pored Marija Zagala može pohvaliti činjenicom da je svetski prvak bio i kao igrač (Nemačka 1974) i kao selektor (Italija 1990).

Evropa ga je dva puta nagradila priznanjem za najboljeg igrača. Sa Bajernom je tri puta uzastopno osvajao Kup šampiona.
Za tim iz Minhena je odigrao čak 427 utakmica u periodu između 1964. i 1977. godine, a postigao je 60 golova.

Pošto se povukao sa terena, Bekenbauer nije želeo da napušta fudbal. Tako je godinama bio trener a zatim i predsednik Bajerna, kao i selektor „pancera“.

I danas se zna da je njegova reč bila presudna u svetskim fudbalskim krugovima da se Nemačkoj 2006. dodeli organizacija Mundijala.