Bobar spasio poslovnu romansu Dodika i Željke!

Zajedno sa mužem Petrom, Željka Dragičević je jedan od ključnih aktera slučaja „Ranči”, u kojem su preko istoimenog preduzeća ojadili državnu firmu Prehrana iz Gradiške, iz koje su za svoj, ali vjerovatno i račun svog mentora Milorada Dodika, isisali ogroman kapital.

Vlasnik RANCHY doo je Petar Dragičević, muž Željke Dragičević, a ovo preduzeće upravljalo je imovinom Prehrane iz Gradiške, koja je privatizovana za pola miliona maraka.

Jedan od kupaca Prehrane bila je upravo Željka Dragičević, koja je postala vlasnica oko 25 odsto kapitala za 250 hiljada KM.

Prehrana se uglavnom bavila pakovanjem robe u rinfuzi. Uskoro nezakonito formira upravni odbor na čije čelo postavlja svog svekra Arana Dragičevića.

Aran sinu Petru prepušta vođenje porodične firme, a onda mašine Prehrane, vrijedne milione maraka, ustupa tom preduzeću, čineći krivično djelo jer se osnovna sredstva ne mogu prodati bez licitacije.

Odlukom  Skupštine akcionara PI Prehrana AD Gradiška broj SK-502/1 od 19. jula 2007. godine  sva pokretna imovina i sredstva za rad,  prodaju  se  privatnom preduzeću  RANCHY doo Gradiška, koje je u vlasništvu porodice Dragičević.

Ugovor o kupoprodaji zaključen  31. jula  iste godine.

Posebna zanimljivost je to što su vlasnici RANCHY doo Gradiška,  koji su ujedno i  vlasnici  akcija u Prehrani , ali sa manje od 50 odsto akcija, kod banaka podigli 7 miliona  kredita.

Tako je podignut kredit kod Bobar banke u iznosu od 5 miliona KM, a kod Komercijalne banke  dva kredita u ukupnom iznosu od milion KM. Da bi krediti bili odobreni, založio se lično premijer Dodik i to preko Gavrila Bate Bobara, vlasnika Bobar banke, koja je plasirala petmilionski kredit IRB-a.

Za sve ove kredite RANCHY je založio nekretnine Prehrane procijenjene na gotovo devet miliona maraka. Pri tome, koriste odluku kojom Prehrana dozvoljava preduzeću RANCHY da kao hipoteku za pet miliona maraka kredita upiše njihove nekretnine je potpisao predsjednik UO Prehrane Aran Dragičević i ovjerio je pečatom  RANCHY doo.

Dakle, Prehrana  na očigled javnosti i Komisije za reviziju privatizacije, tužilaštva i drugih struktura vlasti,  prodaje svoje mašine i opremu za rad privatnom preduzeću, a vlasnici privatnog preduzeća  RANCHY doo Gradiška podižu višemilionske kredite i pod hipoteku stavljaju imovinu  Prehrane koja je zbog toga i završila u stečaju čije okončanje je još neizvjesno.

Stečaj u Prehrani je otvoren 18. oktobra 2010. godine, a za stečajnog upravnika imenovan je Mile Ajder,  koji je zbog bolesti  razriješen, pa je postupak  25. marta 2011. preuzeo Slavko Vujančević.
 
Postoje ozbiljne indicije da se Ajder nije povukao zbog bolesti, već zbog straha da ne završi u zatvoru, jer je na njega vršen ogroman pritisak.

Dragičevići su se i tada, kao i danas u postupku stečaja, ponašali kao apsolutni vlasnici Prehrane, tražeći da prvo oni budu namireni.

Brojnim nezakonitostima  i načinima izvlačenja kapitala iz Prehrane od strane vlasnika RANCHY doo,  teško je ući u trag. Ipak, najzanimljivije su  lične pozajmice sa računa preduzeća od  343.980 KM koje nikad nisu vraćene, a uplaćene su na račun Pere Dragičevića, Željkinog muža, vlasnika fantomske firme .

Bobar banka je ipak, nakon predočavanja svih činjenica od strane stečajnog upravnika, odustala od prijavljenog potraživanja za ukupan iznos kredita od 5 miliona KM, pa je stvorena mogućnost da  radnici budu namireni  bar za jedan dio potraživanja, što je odmah i učinjeno isplatom višeg isplatnog reda.

Gavrilo Bobar ipak nije ostao kratkih rukava.

Uloga gavrila Bobara u slučaju „Ranči“ je ključna. Odustajući od hipoteke nad imovinom Prehrane, ipak nije ostao kratkih rukava.

Nagrađen je budžetskim parama za dokapitalizaciju Bobar banke. Vlada RS je, preko Investiciono-razvojne banke RS, 2011. godine dokapitalizovala Bobar banku sa šest miliona KM i postala akcionar te banke s 20 posto akcija.

Cijeli posao IRB-a tada je verifikovala Komisija za hartije od vrijednosti, iako su analitičari upozoravali da od dokapitalizacije Bobar banke IRB, odnosno budžet Republike Srpske, neće imati nikakve koristi.

(Opširnije u štampanom izdanju magazina Respekt!)