Суд поништио концесију, Руфијеви багери на Буковој Коси још копају

Ископавање угља на локалитету “Букова Коса” код Приједора настављено је упркос недавној одлуци Врховног суда Републике Српске којом је поништена концесија за истраживање овог лежишта.

Иако су мјештани одлуку суда дочекали као важну правну побједу, она није зауставила рад рудника, јер компанија “Дрво-Еxпорт” из Теслића већ двије године посједује концесију за експлоатацију угља, издату након завршетка истражних радова.

Одборник Савеза независних социјалдемократа из Теслића Срђан Кљечанин Руфи, који стоји иза ове фирме, за ЦАПИТАЛ каже да рудник ради пуним капацитетом и да ће експлоатација бити настављена и у наредном периоду.

“То зависи од наших потреба, као и купаца из Србије. Све зависи од потреба наших купаца. Што се тиче поништене концесије, истраживање на овом локалитету је давно завршено. Та концесија је, такође, истекла прије двије године“, каже Кљечанин.

Мјештани причају да компанија “Дрво-Еxпорт” из Теслића ископавање врши пуном паром, али да угаљ не одвозе из рудника него лагерује на три велике депоније.

Тврде да се посљедице рударења свакодневно осјећају, посебно зато што на њима непрестано избијају пожари више од годину дана.

Бојана Кнежевић која живи недалеко од овог локалитета каже да је ситуација око рудника катастрофална, да су куће обавијене чађи и димом, а да радници пожаре на депонијама повремено ручно гасе.

“Сигурно десет мјесеци нико није одвозио угаљ из рудника. Направљене су три огромне депоније. Све су развалили и уништили приватну својину. Оно што нису откупили од мјештана, загадили су копањем и прашином“, каже Кнежевићева.

Подсјећамо, Врховни суд Републике Српске поништио је недавно одлуку Владе РС о додјели концесије за истраживање угља на Буковој Коси, прихвативши аргументе Центра за животну средину и мјештана да јавност није била адекватно укључена у поступак додјеле концесије.

Пресуда без утицаја

Суд је оцијенио да грађани имају легитиман правни интерес да оспоравају одлуке које могу угрозити њихово право на здраву животну средину.

Међутим, та пресуда за сада нема непосредан утицај на експлоатацију угља, јер се она одвија на основу концесије за експлоатацију коју је Влада Републике Српске додијелила “Дрво-Еxпорту” 2024. године.

Међутим, судови су поништили друге дозволе на овом локалитету, али ништа од тога није зауставило разарање овог села.

ЦАПИТАЛ је раније писао да је еколошка дозвола за овај рудник два пута поништавана пред судом, да су мјештани годинама упозоравали на нестанак извора воде, загађење и проширење експлоатационог поља, те да су тврдили како се радови одвијају мимо првобитно одобрених граница

Из Центра за животну средину након пресуде су упозорили да иако пресуда Врховног суда представља важан правни преседан, она сама по себи није ријешила проблеме на терену.

Рекли су да се експлоатација угља на Буковој Коси и даље одвија несметано, упркос томе што су претходно поништаване поједине дозволе, а грађани и даље указују на посљедице по животну средину.

Иначе, ископавање на овом локалитету на Козари почело је готово годину дана прије издавања било каквих дозвола и концесије коју имају од 2024. године.

Дозволу су накнадно добили од Владе РС која је претходно годину дана игнорисала жалбе мјештана и молбе да се у њиховим селима не отварају нови рудници.

Мјештани су стално истицали да се експлоатише угаљ који садржи висок удио сумпора, од девет до 13 одсто и да им пријете пожари и тешко загађење ваздуха и воде.

Вода обојена тешким металима

Истицали су да су стручњаци и раније упозоравали да се угаљ са толиком количином сумпора не експлоатише и не сагоријева управо због штете која се наноси природи и здрављу људи.

Касније анализе из Института за биохемију у Србији показале да су оборинске воде у овом крају промијениле боју у наранџасту, те да садрже тешке метале.

Површина експлоатационог поља, по изјавама мјештана, прелази дозвољене границе и са 9,7 хектара попела се на 46 хектара, иако евентуални пројекат проширења није био предмет претходне процјене утицаја на животну средину.

Уз то, по тужбама Центра за заштиту животне средине Бањалука, еколошка дозвола за овај рудник је, до сада, поништена два пута и још увијек је предмет спора.

Ипак, након одлуке Врховног суда, мјештани очекују заштиту основних људских права, нарочито права на здраву животну средину, поштовање приватног и породичног живота, и права на имовину.

Како су њихова права и интереси озбиљно угрожени реализацијом концесије, чија додјела је била незаконита, мјештани и еколози траже хитно ревидирање законитости рудника на “Буковој коси” и сличних приватних пројеката.

Такође, у децембру 2025. године, проблеми са законитошћу концесија у БиХ изнесени су и пред Комитет УН-а по питањима усклађености са Аархуском конвенцијом.

Комитет УН-а је прихватио жалбу Центра, те је поступак преиспитивања усклађености у току.

(Цапитал) Фото: БН