Која су ваша права када вам у рацији приђе полиција?

Рација није дефинисана законски, а грађани често не знају која су њихова права када се нађу усред полицијске акције. Управо о томе говорила је адвокатица и бранитељица људских права Јована Кисин Загајац у БУКА подцасту, коментаришући случај на Палама, полицијске рације у Бањалуци, искуства из судске праксе и однос институција према грађанима.

На почетку разговора Кисин је истакла да је прва заблуда управо то што се подразумијева да сви знају како треба да се понашају у рацији, иако таква радња није дефинисана законом.

“Ми немамо законску дефиницију за ту оперативно-тактичку радњу коју врше организовано полицијски службеници. Уколико рација није дефинисана законом, а није, онда не могу институције очекивати од грађана да они знају како треба да се понашају.”

Објаснила је да полиција током рације нема никаква посебна овлашћења у односу на било коју другу полицијску интервенцију.

“Полицајац у рацији не би смио никако другачије да вам се обрати него када вас заустави у саобраћају. Оно што предвиђају закони о полицији, кривичном поступку и прекршајима важи и током рације.”

Како се понашати током рације?

Један од најважнијих дијелова разговора био је практични савјет грађанима.

Иако сматра да су бројна поступања полиције незаконита, Кисин каже да у самом тренутку рације није паметно улазити у расправу.

“Увијек савјетујем људима да стоје мирно, да слушају и да не улазе у расправу. Ако је неко прекршио ваша права, то тражите касније. У супротном можете доживјети много веће посљедице које људе прате годинама.”

Истовремено наглашава да грађани имају право да траже правни основ за одређене полицијске радње.

“Ако желите мој телефон, моју торбицу или садржај џепова, молим вас покажите судску наредбу и правни основ.”

“Ухапсили су ме због причања”

Говорећи о властитом искуству, Кисин је испричала да је и сама била лишена слободе током једне рације.

“Ја сам била лишена слободе у рацији и окривљена у прекршајном поступку зато што сам причала. Нисам провоцирала, била сам окренута леђима када је рација кренула и они су мене ухватили да сам нешто рекла.”

Одлучила је да тај предмет искористи како би суд први пут заузео став о самом појму рације.

“Намјерно сам увела тему рације у судски предмет и тражила да се суд изјасни шта је рација и како суд гледа на рацију.”

Како каже, и Основни и Окружни суд потврдили су да рација није прописана законом.

“Суд је потврдио да рација није прописана и да полицајци у рацији не могу користити већа овлашћења од оних која им по закону припадају у свим другим ситуацијама.”

“На Палама је све било погрешно”

Коментаришући догађаје на Палама, Кисин сматра да је употреба силе постојала од самог почетка.

“Силе је било од почетка. Само је признање да је било силе дошло због јавног притиска.”

Додаје да грађани управо због свог притиска заслужују признање.

“Ја сам одмах написала – Паљани, срце. Поносна сам на њихову снагу, вољу и храброст да изађу и кажу: било је то, није лаж.”

Посебно истиче да је случај отворио питање које се, како тврди, годинама прешућује у Бањалуци.

“Бањалучани могу захвалити Паљанима што су дигли глас за рације, јер након протеста Правде за Давида Бања Лука је утихнула.”

“Не знамо ни ко је наредио рацију”

Према њеним ријечима, највећи проблем није само поступање полиције него изостанак одговорности.

“Ми ни данас не знамо ко је наредио рацију на Палама. Ко је потписао тај акт? Ви нећете никад видјети ниједно име.”

Управо због тога сматра да истрагу не може водити само МУП.

“Јавно тужилаштво треба да испита кривичну одговорност због тешког прекорачења службене дужности.”

“Правда за Давида је показала да грађани могу”

Говорећи о грађанском активизму, Кисин сматра да је покрет “Правда за Давида” оставио дубок траг.

“Правда за Давида је свијетли примјер бањалучког активизма када су грађани стали и рекли – то није у реду, то тако не може.”

Ипак, упозорава да је данас највећи проблем што су грађани почели прихватати ствари које никада не би смјеле постати нормалне.

“Ја не разумијем да је потребно људима објашњавати да полиција не би смјела тући грађане који су се само затекли негдје. То је апсурд.”

На крају разговора за Буку поручила је да грађани имају право од државе тражити много више него што данас добијају.