Жене убијених у Сребреници на суђењу Младићу

На суђењу Младићу пред Хашким трибуналом данас су сведочиле две жене из Сребренице којима су, после пада енклаве у руке Војске Републике Српске, у јулу 1995.

Република Српска 16.05.2013 | 20:01 На суђењу Младићу пред Хашким трибуналом данас су сведочиле две жене из Сребренице којима су, после пада енклаве у руке Војске Републике Српске, у јулу 1995. убијени мужеви и синови. Генерал Младић (70), који је у то време био командант ВРС, оптужен је за геноцид над око 7.000 Муслимана и прогон жена, деце и стараца, у данима пошто су српске снаге 11. јула 1995. заузеле Сребреницу која је била под заштитом УН. Сведокиње Мирсада Малагић и Салиха Османовић изјавиле су да су мужеве и синове последњи пут виделе на дан пада Сребренице и да су њихови посмртни остаци пронађени 14 година касније у масовним гробницама око Зворника. Малагић је посведочила да су јој муж и двојица старијих синова из Сребренице кренули са другим мушкарцима шумом ка Тузли, док се она са млађим сином и старим свекром придружила мноштву жена, деце и стараца који су пошли ка бази Унпрофора у Поточарима. "Била је велика маса људи, честито се нисам ни опростила са мојима - свако је кренуо на своју страну", док су около падале гранате, рекла је Малагићева. Супруга Салка, који је тада имао 44 године, средњег сина 15-годишњег Адмира и старијег сина, 20-годишњег Елвира, Мирсада Малагић никада више није видела живе. Пре укрцавања у аутобусе у Поточарима 13. јула 1995, српски војници од сведокиње су одвојили њеног 70-годишњег свекра кога такође више живог није видела. По сведочењу Малагићеве, коју је шрапнел гранате ранио у руку, генерал Младић је у Поточарима истог дана масу избеглица уверавао да "никоме ништа неће бити" и да "ће ићи у Кладањ". "Свекар ми је пронађен у масовној гробници на Снагову, а муж и средњи син на Зворничкој Каменици 2009. Касније, пронађен је и син Елвир, исто на Каменици", посведочила је Малагић. Свекра, мужа и средњег сина, како је рекла, сахранила је у Меморијалном центру у Поточарима на 15-годишњицу пада Сребренице, 11. јула 2010, а старијег сина две године касније. Иста судбина задесила је и супруга и 18-годишњег сина сведокиње Салихе Османовић, који су, такође, покушали да се из Сребренице пробију кроз шуму ка Тузли. Посмртни остаци Раме и Нермина Османовића пронађени су после 14 година у масовној гробници. "Скупа смо пошли из куће и раздвојили се 11. јула - они шумом, а ја у Поточаре ... Никад их више нисам видела ... Муж ми је рекао да идем с народом. 'Иди Салиха с народом, па шта год буде било' - то му је задња реч била", посведочила је Османовићева. Сведокиња је изјавила да је од рођака чула да је њен супруг Рамо 13. јула 1995. из колоне у шуми "кренуо да види куда ћемо проћи и да су га тада ухватили". "Сви су ухваћени, побијени ... Нема тог народа". Тужиоци су у судници приказали снимак на којем Ибро Османовић, окружен српским војницима, са пута позива свог сина Нермина и друге муслиманске мушкарце да сиђу из шуме и предају се. "То је мој човек и зове мог сина Нермина", потврдила је сведокиња којој је другог сина, 17-годишњег Едина, 6. јула 1995. у Сребреници убила граната. Османовићева је изјавила и да су јој српски војници у Поточарима одвојили свекра, а на питање шта се са њим десило, одговорила је: "Не могу знати, није само он одвојен, сви Муслимани су ... Њега нема, нема много народа". Изјавила је и да је у колони која се пробијала ка Тузли изгубила и рођеног брата. Одговарајући на питања Младићевог браниоца Драгана Иветића, Османовићева је потврдила да јој је супруг био војник Армије БиХ. Обе сведокиње описале су и како су њихове породице у Сребреницу дошле након што су их српске снаге 1992. протерале из села у околини Братунца. Процес генералу Младићу биће настављен у уторак, 21. маја. Младић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада И узимање за таоце "плавих шлемова" УН, 1992-95.