Žene ubijenih u Srebrenici na suđenju Mladiću

Na suđenju Mladiću pred Haškim tribunalom danas su svedočile dve žene iz Srebrenice kojima su, posle pada enklave u ruke Vojske Republike Srpske, u julu 1995.

Republika Srpska 16.05.2013 | 20:01 Na suđenju Mladiću pred Haškim tribunalom danas su svedočile dve žene iz Srebrenice kojima su, posle pada enklave u ruke Vojske Republike Srpske, u julu 1995. ubijeni muževi i sinovi. General Mladić (70), koji je u to vreme bio komandant VRS, optužen je za genocid nad oko 7.000 Muslimana i progon žena, dece i staraca, u danima pošto su srpske snage 11. jula 1995. zauzele Srebrenicu koja je bila pod zaštitom UN. Svedokinje Mirsada Malagić i Saliha Osmanović izjavile su da su muževe i sinove poslednji put videle na dan pada Srebrenice i da su njihovi posmrtni ostaci pronađeni 14 godina kasnije u masovnim grobnicama oko Zvornika. Malagić je posvedočila da su joj muž i dvojica starijih sinova iz Srebrenice krenuli sa drugim muškarcima šumom ka Tuzli, dok se ona sa mlađim sinom i starim svekrom pridružila mnoštvu žena, dece i staraca koji su pošli ka bazi Unprofora u Potočarima. "Bila je velika masa ljudi, čestito se nisam ni oprostila sa mojima - svako je krenuo na svoju stranu", dok su okolo padale granate, rekla je Malagićeva. Supruga Salka, koji je tada imao 44 godine, srednjeg sina 15-godišnjeg Admira i starijeg sina, 20-godišnjeg Elvira, Mirsada Malagić nikada više nije videla žive. Pre ukrcavanja u autobuse u Potočarima 13. jula 1995, srpski vojnici od svedokinje su odvojili njenog 70-godišnjeg svekra koga takođe više živog nije videla. Po svedočenju Malagićeve, koju je šrapnel granate ranio u ruku, general Mladić je u Potočarima istog dana masu izbeglica uveravao da "nikome ništa neće biti" i da "će ići u Kladanj". "Svekar mi je pronađen u masovnoj grobnici na Snagovu, a muž i srednji sin na Zvorničkoj Kamenici 2009. Kasnije, pronađen je i sin Elvir, isto na Kamenici", posvedočila je Malagić. Svekra, muža i srednjeg sina, kako je rekla, sahranila je u Memorijalnom centru u Potočarima na 15-godišnjicu pada Srebrenice, 11. jula 2010, a starijeg sina dve godine kasnije. Ista sudbina zadesila je i supruga i 18-godišnjeg sina svedokinje Salihe Osmanović, koji su, takođe, pokušali da se iz Srebrenice probiju kroz šumu ka Tuzli. Posmrtni ostaci Rame i Nermina Osmanovića pronađeni su posle 14 godina u masovnoj grobnici. "Skupa smo pošli iz kuće i razdvojili se 11. jula - oni šumom, a ja u Potočare ... Nikad ih više nisam videla ... Muž mi je rekao da idem s narodom. 'Idi Saliha s narodom, pa šta god bude bilo' - to mu je zadnja reč bila", posvedočila je Osmanovićeva. Svedokinja je izjavila da je od rođaka čula da je njen suprug Ramo 13. jula 1995. iz kolone u šumi "krenuo da vidi kuda ćemo proći i da su ga tada uhvatili". "Svi su uhvaćeni, pobijeni ... Nema tog naroda". Tužioci su u sudnici prikazali snimak na kojem Ibro Osmanović, okružen srpskim vojnicima, sa puta poziva svog sina Nermina i druge muslimanske muškarce da siđu iz šume i predaju se. "To je moj čovek i zove mog sina Nermina", potvrdila je svedokinja kojoj je drugog sina, 17-godišnjeg Edina, 6. jula 1995. u Srebrenici ubila granata. Osmanovićeva je izjavila i da su joj srpski vojnici u Potočarima odvojili svekra, a na pitanje šta se sa njim desilo, odgovorila je: "Ne mogu znati, nije samo on odvojen, svi Muslimani su ... Njega nema, nema mnogo naroda". Izjavila je i da je u koloni koja se probijala ka Tuzli izgubila i rođenog brata. Odgovarajući na pitanja Mladićevog branioca Dragana Ivetića, Osmanovićeva je potvrdila da joj je suprug bio vojnik Armije BiH. Obe svedokinje opisale su i kako su njihove porodice u Srebrenicu došle nakon što su ih srpske snage 1992. proterale iz sela u okolini Bratunca. Proces generalu Mladiću biće nastavljen u utorak, 21. maja. Mladić je optužen i za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada I uzimanje za taoce "plavih šlemova" UN, 1992-95.