Балистичар: Гранате на цивиле у Сарајеву није испаљивала ВРС

Република Српска 14.05.2013 | 18:30

Бивши предсједник Републике Српске Радован Караџић је на основу исказа вјештака одбране за балистику Зорице Суботић, оповргавао данас пред Хашким трибуналом кривицу Војске РС за експлозије с масовним цивилним жртвама у Сарајеву, 1992-95.Оптужница Караџића (67) терети за терорисање становништва Сарајева кампањом минобацачких и снајперских напада. У свом извјештају, заснованом на анализи истражног материјала и трагова на терену, Суботић је побијала закључке полиције у Сарајеву и Унпрофора да су гранате у низу тешких инцидената на сарајевским улицама биле испаљене са положаја ВРС. Насупрот томе, свједокиња је, на основу техничких детаља које је изложила, сугерисала, а у неким случајевима и тврдила да су пројектили који су изазвали жртве долетјели из правца положаја Армије БиХ. По вјештаку одбране, истражитељи у Сарајеву погрешно су утврдили одакле је долетјела граната од које је, 12. јула 1993, страдало 13 грађана у реду за воду. Анализирајући трагове експлозије, Суботић је закључила да је пројектил долетио из правца супротног оном који је наведен у оптужници. Установила је, као и сарајевски истражитељи, да је мина експлодирала када је погодила једну жену у реду. Навод оптужнице да је ВРС, 1. јуна 1993, отворила ватру из минобацача на учеснике фудбалске утакмице у насељу Добриња, Суботић је оспоравала указујући да је прва истрага о том инциденту спроведена двије године касније, до када је мјесто догађаја било "контаминирано". Назначила је и да је тада пронађен само траг једне мине, а да су други кратер тек 2001. пронашли истражитељи трибунала. Минобацачке гранате које су у сарајевском насељу Алипашино Поље, 22. јануара 1994, убиле шесторо дјеце, а раниле пет особа, по Караџићевом вјештаку, долетјеле су из правца положаја АБиХ, а не ВРС, како је наведено у оптужници. Суботић је сличан закључак донијела и о експлозијама граната које су на Добрињи, 4. фебруара 1994, убиле осам, а раниле 18 грађана, заснивајући га на тврдњи да су босански истражитељи погрешно утврдили правац долета пројектила. Примјећујући латинична слова на остатку гранате, свједокиња је тврдила да је ВРС имала само гранате са ћириличним натписима. Суботић је анализирала и експлозију у којој је у Улици Васе Мискина, 27. маја 1992, убијено 26 особа у реду за хљеб, иако је тај инцидент уклоњен из оптужнице против Караџића. Према налазу вјештака, граната је била испаљена са удаљености од "100-120 метара", док су први положаји ВРС били на "1.700-1.800 метара". У посебној анализи о експлозијама модифкованих авио-бомби које је испаљивала ВРС, Суботић је закључила да су ти пројектили са задовољавајућом прецизношћу погађали зоне војних циљева у Сарајеву, узимајући у обзир чињеницу да је у тим експлозијама погинуло 11 особа, тешко повријеђено четворо, а лакше 39 људи. Налазе о двије експлозије на сарајевској пијаци Маркале, Суботић ће пред судијама изложити сутра. Караџић је оптужен и за геноцид у Сребреници, прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање "плавих шљемова" УН за таоце, 1992-95.