Злочин - побједа, злочинци – хероји

Сарајево и Тузла за све породице жртава злочина у тим градовима, као и за огромну већину грађана Републике Српске, представљају иностранство.

Република Српска 14.05.2013 | 10:15 Сарајево и Тузла за све породице жртава злочина у тим градовима, као и за огромну већину грађана Републике Српске, представљају иностранство. Представља другу државу поред које се, нажалост, мора живјети, рекао је шеф Клуба српских делегата у Дому народа парламента БиХ Сташа Кошарац. То што се догађа у Сарајеву и Тузли сваког 3. и 15. маја, каже он, упоредиво је са прославама које у сусједној држави - Хрватској, организују поводом "Олује" и "Бљеска", злочиначких акција чији актери такође нису процесуирани. "У једној држави прославе и параде, у другој парастоси и опијела", рекао је Кошарац, нагласивши да се и у Тузли, баш као и у Сарајеву, злочин проглашава побједом, а злочинци херојима и ослободиоцима. Он је рекао да масакр над недужним војницима ЈНА у Тузли има готово идентичан злочиначки рукопис као и онај који се догодио дванаест дана раније у Добровољачкој улици у Сарајеву маја 1992. године. "Нажалост, исте су и посљедице тог, до данас, некажњеног злочина који је, као и онај у Добровољачкој, допринио распламсавању крвавог грађанског рата на просторима БиХ. И на Брчанској малти злочину је претходила превара и подмукла засједа, у којој су убијани, рањавани и паљени голобради младићи којима је било наређено да не смију да се бране", подсјетио је Кошарац. Он је додао да су и на Брчанској малти злочин и злочинци, против којих је, као и у Добровољачкој, страни тужилац Тужилаштва БиХ у јануару прошле године обуставио истрагу, снимљени камерама локалне телевизије. Ни то, каже Кошарац, као ни бројна свједочења преживјелих војника ЈНА, који су касније мучени најстравичнијим мукама по тузланским логорима и казаматима, није било довољно да правда стигне џелате са Брчанске малте. "Одсуство правде и политичке воље да се процесуирају налогодавци и извршиоци злочина, међу којима су многи били или су и данас истакнути функционери у институцијама БиХ, ФБиХ и Тузланског кантона, за директну посљедицу имало је и фалсификовање чињеница и историје које на најстрашнији начин вријеђа породице жртава", нагласио је Кошарац. Зато, истиче Кошарац, Тужилаштво и Суд БиХ, у коме за српске жртве злочина нема правде, представљају страна тијела у која Срби немају повјерење.