Делевић: Нема идеализма, али је јаснији консензус

Потпредсједница скупштинског Одбора за европске интеграције Милица Делевић сматра да сада нема идеализма као раније, али постоји јаснији консензус међу партијама о томе да је чланство у ЕУ циљ коме Србија тежи, иако ће подршка чланству увек бити осјетљива на догађаје.

Република Српска 11.05.2013 | 09:52 Потпредсједница скупштинског Одбора за европске интеграције Милица Делевић сматра да сада нема идеализма као раније, али постоји јаснији консензус међу партијама о томе да је чланство у ЕУ циљ коме Србија тежи, иако ће подршка чланству увек бити осјетљива на догађаје.Она истиче да идеализма који је постојао у раним фазама европске интеграције Србије, више нема, наводећи да доминирају високе политичке теме, које су за грађане поларизујуће, дуго трајање процеса и кризу у самој ЕУ. "Почетак преговора значи потврду правца кретања и много конкретнију усмјереност на примјену донијетих закона, усвајање нових, начин функционисања институција...", истиче Делевић у интервјуу листу "Данас". Делевић сматра да и једно и друго имају важну економску димензију - извјесност европског правца, свијест о томе да ће наше законодавно окружење бити све упоредивије са оним у ЕУ, предвидивост у погледу динамике уређивања одређених области, може само охрабрити инвеститоре да улажу у Србију. Искуства земаља које су у чланство ушле 2004. и 2007. показује да су инвестиције и запосленост значајно порасле након отварања преговора о чланству. "Не смијемо, ипак, заборавити да се то дешавало у много повољнијем економском тренутку. То што смо га пропустили, цијена је нашег кашњења", каже она. Делевић наводи да Србија годишње из претприступних фондова прима око 200 милиона евра, а у припреми је нови буџет, који ће одредити количину и начин трошења средстава у предстојећем седмогодишњем периоду. "За нас су важна и средства намијењена Србији, али и она намијењена региону, регионалним инфраструктурним пројектима, као и могућност коју овај буџет, бар теоретски, отвара, а то је учешће у финансирању трансевропских мрежа и за земље нечланице", наводи она. Као други важан датум који треба да очекујемо, она наводи потврду Комисије да смо успоставили систем децентрализованог управљања средствима, односно да сами можемо управљати фондовима које добијамо. Наравно, највеће повећање долази тренутком уласка у чланство, истиче она и наводи да до тада морамо да изградимо институције потребне за њихово коришћење. Делевић истиче важност поглавља која се баве правосуђем и основним правима, као и правдом, слободом и безбједношћу, наводећи да преговори њима почињу и успјешност испуњавања услова из ових поглавља утицаће и на динамику вођења преговора уопште. "Свакако да је и на нама да покажемо да се односи Београда и Приштине могу нормализовати и испразнити од потенцијала да буду проблем и без признања. Немогућност да се то учини јачаће захтјеве да се до таквог стања дође признањем", наводи она. Она вјерује да ће отварање преговора највише пажње посвећивати управо ономе што је потребно промијенити да би се свако поједино поглавље отворило, а затим и затворило. "Та промјена неће бити могућа без спремности и сваког од нас да се мијења, научи нешто ново, промијени радно време, да буде спремнији да користи могућности које ће овај процес отварати", закључује Делевић.