Најезда комараца: Тропске врућине доносе нам нове болести

Са лијепим временом стигла је и најезда комараца, а са њима и страх од многих болести које преносе, на примјер, денга, жута грозница, вирус  Западног Нила, чикунгуња грозница.

Република Српска 03.05.2013 | 22:28 Са лијепим временом стигла је и најезда комараца, а са њима и страх од многих болести које преносе, на примјер, денга, жута грозница, вирус  Западног Нила, чикунгуња грозница... Стручњаци се слажу да су глобално отопљавање, тропске врућине и миграција становништва донијели у наше крајеве инфективне болести које су биле непознате на овом поднебљу. Они, такође, указују да су се вратиле и старе болести које су биле искорењене на овим просторима Европе, попут  маларије. Координатор за векторске заразне болести и зоонозе у Институту за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” др Бојана Гргић рекла је да је прошле године први пут код нас регистрован вирус Западног Нила, али да постоји опасност да се појаве и денга и чикунгуња грозница, јер су регистровани у окружењу. Она је нагласила да ће се надзор, што се тиче вируса Западног Нила, обављати и ове године у хуманој популацији, али је додала да би много значило да се у надзор укључе и ветеринарске установе. Комарци, како каже, више убадају животиње него људе (посебно коње), преносе им инфекцију и њиховим праћењем на одређеном подручју знало би се да ли је вирус у циркулацији. “Све те службе треба нас да обавијесте да на одређеном подручју имамо циркулацију вируса, да треба да подигнемо систем и да пратимо шта се дешава у хуманој популацији и да на вријеме упозоримо људе”, нагласила је она. Гргић је појаснила да је за грозницу Западног Нила карактеристично да се инфекција углавном одвија без симптома или су толико благи и неспецифични да нико не би помислио да се ради о неком егзотичном обољењу, а да се тежи облик болести у виду менингитиса или енцефалитиса, који захтијева болничко лијечење, развија код једне од 150 убодених особа. Први обољели од грознице Западног Нила откривен је прошле године почетком јула, а 71 пацијент имао је вјероватну или потврђену инфекцију. “Од овог броја, негдје око 75 посто пацијената јавило се на територији Београда, а велики је број пацијената и из Јужнобанатског и Сремског округа. То су била подручја погођена инфекцијом”, указала је др Гргић. Говорећи о осталим болестима које могу да пренесу комарци, она је нагласила да денга и чикунгуња грозница нису регистроване у Србији, али да је денга регистрована у Хрватској и Француској, а чикунгуња грозница у Италији, што указује да се могу појавити и код нас. Директор Клинике за Инфективне и тропске болести КЦС проф. др Драган Делић наглашава да за њега као инфектолога није дилема да ли ће појединих инфективних болести бити, само је питање времена када ће се оне појавити. Он каже да је вирус Западног Нила доказан прошле године, јер су били доступни тестови за доказивање ове инфекције, што не значи да га није било и раније. “Створили су се одређени услови да се та инфекција појави у нашој популацији, а то су миграторне птице, које су домаћини за ову инфекцију, ту су комарци који преносе инфекцију са птица на човјека и ту је популација која нема имунитет”, рекао је Делић. Он је нагласио да је само у овој установи прошле године од вируса Западног Нила лијечено 58 пацијената, да је десетак пацијената умрло и да су то углавном били старији болесници са неким хроничним болестима. Проф. Делић је истакао да је реално очекивати и појаву инфекција које се преносе уједом крпеља, да су у Хрватској и Словенији регистровани крпељни енцефалитиси, и да ће тестови за доказивање ове болести бити доступни у Србији ове године. Он је упозорио да климатске промјене, пораст температуре, миграција становништва погодују преносиоцима одређених инфекција, а посебно комарцима, и да ће се нове инфективне болести појавити на овом поднебљу, али да ће се поново вратити и оне које су биле скоро искоријењене, попут маларије. Побјећи од комараца не можемо, али се можемо заштитити како би њихове убоде свели на минимум. Др Гргић каже да треба избјегавати боравак напољу, бар док се не спроведе акција запрашивања, као и да треба избјегавати периоде када комарци највише убадају, а то је сумрак или рано јутро. “Уколико већ морамо да боравимо у том периоду напољу, треба носити адекватну одећу и тако се заштитити. Она би требало да буде дугих рукава, а ако то није могуће, онда непокривене делове коже треба мазати средствима која одбијају комарце”, нагасила је она. Кућа се од комараца може заштитити стављањем мрежица на прозоре, али и средствима за уништавање комараца, а др Гргић додаје да треба предузети и одређене мјере како би се смањио број комараца у непосредној околини.